ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НЕМЦИ САБИЈЕНИ У МИШЈУ РУПУ: Заједничке борбе партизана и војних четника у јесен 1941. године

У СЕПТЕМБРУ 1941, оружани устанак у Србији распламсао се попут пожара, онда када су се сељаци почели масовно лаћати оружја. Немачки окупатор је у том часу имао две устаничке војске против себе: партизане и војне четнике, како су се у први мах називали припадници одреда пуковника Драгољуба Драже Михаиловића.

Партизани улазе у Ужице

Свака под својом властитом командом, ове војске су, док није дошло до неминовног раздора међу њима, често заједнички дејствовале и захваљујући томе успевале да окупаторску војну силу туку на много места, заузму више градова и створе слободну пространу територију до надомак Београда.

Једна од првих већих и значајнијих борби, у којој су, раме уз раме, учествовали партизани и војни четници, била је она која је вођена код Крупња, од 2. до 4. септембра 1941. године. Против 8. чете 734. пешадијског пука 704. немачке пешадијске дивизије тукле су се две партизанске чете (Подгорска и Рађевска) и војно-четнички одред попа Владе Зечевића и Ратка Мартиновића.

О жестини битке говори и то, да су Немци били приморани да позову и авијацију у помоћ. Шест авиона бомбардовало је устаничке положаје. Али све то није помогло. На дан 4. септембра 1941. војна јединица окупатора се предала. Заробљено је 112. војника, од којих 20 рањених. Заплењена је знатна количина оружја и муниције - 22 пушкомитраљеза, 80 пушака, 7 бацача, 200.000 метака и 200 униформи.

САМО ДВА ДАНА после победе у Крупњу, 6. септембра 1941, војни четници и партизани развили су своје заставе у Бањи Ковиљачи. Пре тога, међутим, и пре заузећа Крупња, 31. августа 1941, била је, после жестоке борбе, принуђена да капитулира немачка посада у Лозници. Главна заслуга за ову победу над Немцима припадала је потпуковник Веселину Мисити. Војни четници заробили су тада 93 немачка војника.

Заједно дејствујући, партизани и војни четници заузели су, затим, 28. септембра 1941, и Горњи Милановац. Том приликом заробљено је 70 немачких војника.

Ваљевски партизански одред

У нападу на Шабац, недељу дана раније, 21. и 22. септембра 1941, такође су заједно учествовали партизани и војни четници. Однос њихових снага био је 1:1, односно по 17 чета са сваке стране. Главни командант, и руководилац целе операције, био је капетан Драгослав Рачић, командант Церског војно-четничког одреда.

Сем партизана и војних четника, у овом нападу на Шабац узео је учешћа и један одред Косте Пећанца, под командом војводе Будимира Церског (Илића-Гавриловић).

Првобитно, Шабац је требало да буде нападнут 10. септембра, али је напад одложен за 17, па за 21. септембар.

Све је ово било у време пребацивања 342. немачке дивизије из Француске у Срем, ради употребе у Србији, и у време постављања Аустријанца Франца Бемеа за "опуномоћеног командујућег генерала у Србији. Генерал Беме је стигао у Београд 19. септембра, из Грчке, где је био на дужности команданта 18. корпуса.

УПРАВО ДАН УОЧИ доласка генерала Бемеа у Београд, 18. септембра, партизанске и војно-четничке снаге заузеле су своје полазне положаје код Шапца.

Партизана је било у свему око 1.100, а војних четника 970. Борба за Шабац била је врло тешка. Као рисови јуришали су на Немце и партизани и војни четници. Велику, можда и највећу храброст испољили су припадници војно-четничког "Вода смрти", који ће 24. септембра, код Шапца, сви до једног изгинути..

Мада су се војни четници у борбама са Немцима код Шапца показали као прави јунаци, као и партизани, уосталом, у историографији насталој у социјалистичкој Југославији то се углавном не признаје.

У овим данима ране јесени 1941. године, у Србији, све у знаку масовног устанка народа, кад су немачке снаге у много места биле сабијене у мишју рупу, код Краљева, дошло је до контакта устаника и Немаца. Штаб Краљевачког партизанског одреда затражио је, 7. октобра 1941, од Немаца (команде места у Краљеву) да, поред осталог, престану са хапшењем грађана и спаљивањем њихове имовине, да одмах исплате дотле причињену - штету у висини од један милион осамсто хиљада динара, пусте све Србе који су се налазили у затвору и, као најважније, извесно, да признају партизанима "сва права ратујуће формације".

На основу посебног договора између Врховног партизанског штаба и штаба Драгољуба Драже Михаиловића, партизанске и четничке јединице покушале су, у октобру 1941, заједнички дејствујући, да заузму Краљево, у којем се налазило око две хиљаде немачких војника. У нападу на Краљево учествовале су 23 партизанске чете и 19 војно-четничких чета, са поједним водом топова с обе стране и два енглеска средња тенка типа "хочкинс".

ПРВИ НАПАД НА ГРАД извршен је ноћу 10. октобра. А један од најснажнијих напада уследио је у ноћи између 14. и 15. октобра 1941. Војно-четничке и партизанске снаге успеле су да продру до у сам центар вароши, али су се, наишавши на јак отпор, морале повући. Немци су имали 14 погинулих, од којих два официра, а рањених - 20 војника. За одмазду, они су већ сутрадан почели са масовним стрељањем већ раније ухапшених радника фабрике авиона, фабрике вагона, железничара, и других грађана Краљева.

Пошто ни први ни други напад нису дали очекиване резултате, Врховни штаб партизанских одреда одлучио је да се нови напади на Краљево не врше. Војно-четнички штаб, међутим, с тим није био сагласан, сматрајући да ће нови напади сигурно успети. Његво мишљење је на крају превладало.

Партизани пред повлачење 1941. године

Последњи напад на Краљево (војних четника и партизана) извршен је 31. октобра 1941, уз употребу два тенка, која су, праћена "од 50 Михаиловићевих људи, како стоји у једном немачком извештају, успела да продру "дубоко у град". Као и претходни напади, ни овај, међутим, на крају, није довео до успеха.

Као и у неким другим случајевима, и за овај неуспех код Краљева, углавном су окривљени војни четници. "Четници су само делом учествовали у нападу", тврди, на пример, Пвле Јакшић "остали су пијанчили по селима, редовно су напуштали своје положаје, стварали панику и пометњу".

Има, међутим, и другачијих објашњења за неуспех партизана и војних четника у борбама за Краљево. Наводи се, тако, да је, 1) до напада дошло "у перспективи очекивања брзог завршетка рата и одлуке Врховног штаба НОП да се ослободе градови западне Србије", 2) да су биле слабо груписане снаге, "без наглашеног правца главног удара, 3) да су напади вршени у виду "таласа", "који су наметали официри бивше југословенске војске" и, 4) да "нико од чланова Врховног штаба НОП одреда Југославије и Главног штаба НОП одреда за Србију није обишао бојиште да се на лицу места упозна са ситуацијом".

ПОТЕРНИЦЕ ЗА ДРАЖОМ И ТИТОМ

ПОШТО ЈЕ ПРОХУЈАЛА операција делова 342. дивизије (од 6. до 9. децембра 1941) против штаба Драже Михаиловића, четнички вођа је уцењен од Немаца. У историји покрета отпора у Европи Михаиловић је био први међу вођама ових покрета коме је глава уцењена. На плакатима који су децембра 1941. прекрили Србију, Немачка врховна команда је Михаиловића означила за "одметника и бунтовника", који "на својој савести носи крв више хиљада Срба и који је властитој земљи нанео бескрајну беду и невољу", човека одговорног због непредавања оружја, мобилизације илегалне војске, "злочиначког удруживања са комунистима", подизања оружаног устанка против немачких окупаторских снага, који је због свега тога "свој живот проиграо". Ономе ко ухвати Михаиловића Немци су обећавали награду у износу од 200.000 динара.

Потернице за Дражом и Титом

За разлику од Михаиловића, Тито је од Немаца уцењен само једном,у пролеће 1943. године године - са сто хиљада рајхсмарака у злату. То је, према Владимиру Дедијеру, учињено по налогу Химлера, али то није сасвим извесно. А уцењен је тек тада највероватније зато, што Немци дуго нису знали ни ко је Тито (по неким наводима за то су сазнали тек крајем јуна 1942. године), нити су пак располагали његовом фотографијом, односно цртежом који би личио потпуно на њега. Уцену Тита, објављену и у Србији, потписао је врховни командант немачке војске у Србији. Тада је, у исти мах, са 100.000 рајхсмарака у злату био по други пут уцењен и Дража Михаиловић. Текст и једне и друге уцене био је у главним деловима веома сличан. И Дража и Тито названи су "опасним бандитима", злочинцима који су бацили земљу "у највећу несрећу".

Препоручујемо

Друштво

0 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ ХИЦИ НА ОКУПАТОРА: Отпор у Србији после капитулације Краљевине Југославије

11. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СССР, КОМИНТЕРНА И УСТАНАК У СРБИЈИ 1941: Судбина српског народа била је у фокусу интересовања совјетске дипломатије

10. 07. 2021. у 17:14

Друштво

2 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АУТЕНТИЧНА УСТАНИЧКА ТРАДИЦИЈА: Српски народ није оклевао - устао је против окупације своје земље

09. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УСТАНАК У САНСКОМ МОСТУ И НЕВЕСИЊУ: Прве манифестације отпора после капитулације југословенске војске

08. 07. 2021. у 17:14

Друштво

4 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТЕРЕТ ИДЕОЛОШКОГ ЖРВЊА: Све велике силе у ратном сукобу у Србији су гледале чвор југословенског питања

07. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СВЕНАРОДНИ ОТПОР ФАШИЗМУ: Осамдесет година од избијања општег устанка у Србији против окупатора

06. 07. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације