СВАКИ ПЕТИ ЖИТЕЉ ЗАГАЗИО У СЕДМУ ДЕЦЕНИЈУ: Статистика показује да се последњих година број старијих земљи драстично повећава

СВАКИ пети становник Србије у крштеници бележи више од 65 година, а сваки седми има тек 15 лета, показују процене Републичког завода за статистику.

Фото Shutterstock

Најстарији су житељи Зајечарског округа, где се готово трећина родила средином прошлог века, а истовремено број деце је све мањи, па је тако на списку рођених од 2005. до данас свега 11,2 одсто од укупног броја становника.

На листи пет најстаријих области поред Зајечарске су и Пиротска, Борска, Браничевска и Расинска, и у свима њима више од четвртине становништва је у трећем добу. С друге стране, најмањи удео старије популације је у Пчињској области око 16 одсто.

Јелена Стојилковић Гњатовић са Одсека за демографију Географског факултета у Београду каже да ове податке треба узети са резервом јер то није попис него процена и ради се на основу трендова у фертилитету и морталитету. Према њеним речима тек следеће године, када се уради нови попис, имаћемо прецизне податке о старосној структури становништва.

- Оно што највише утиче на податке о старости су наталитет, морталитет, екстерни фактори, као што је ове године рецимо корона, и миграције које не улазе у процену - истиче наша саговорница.

Фото Илустрација В. Н.

- Важно је рећи да је удео старијих од 65, у ствари, наслеђена старосна структура. Примера ради, између последња два пописа број сениора је "скочио" за свега један одсто, јер су тада старије од 65 чиниле тзв. крње генерације које су рођене за време Другог светског рата. Сада су се проценти са 17,4 одсто попели на више од 20 процената само зато што су у "пребројавање" ушле најбројније бејби бум генерације. То су рођени од 1947. до 1956. који данас имају већи удео у становништву него најмлађи до 14 година.

Јелена Стојилковић Гњатовић објашњава да се, са друге стране, десило и подмлађивање старих, јер је на списку све више оних који имају тек око 60.

- Пчињска област је најмлађа, јер има општине као што су Бујановац и Прешево са изузетно млађом структуром становништва. Тамо је број рођене деце врло висок, али ако би упоредили друга места из ове области попут Босилеграда, Трговишта и Сурдулице, видели би да су они на нивоу Републике. Слично је у Сјеници, Тутину и Новом Пазару, где је становништво у просеку око 33 године, а старих је свега 10 одсто, па су они повукли повољније карактеристике за цео округ. Зајечарска област је због миграција најстарија, а на то су утицале печалбарске миграције и систем једног детета.

Фото К. Михајловић

Притисак оваквих демографских трендова највише осликава коефицијент зависности старог становништва, што је у ствари број старих од 65 и више година на 100 особа од 15 до 64 лета.

Он је најизразитији у Зајечарској и износи 48,2 и Пиротској 42,3, док је најмање оптерећење радне снаге у Пчињској области 23,2. Према проценама у 2020. години, у Србији коефицијент зависности старог становништва износи 32,7.

- Најповољнија ситуација у том погледу била је осамдесетих. Тада је наталитет почео да се смањује, али се смањио и број деце о којима је требало неко да брине, а старење становништва још није почело. То је такозвано златно демографско време. После тога долазе деведесете и почетак старења.

На градском, односно општинском нивоу, вредности овог коефицијента су највеће у Гаџином Хану, Црној Трави, Сврљигу и Рековцу и износе 60, а најмање у Прешеву, Бујановцу и Тутину.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СТАРОСТ СЕ ЖЕНАМА СЕРВИРА КАО "НЕПРИЈАТЕЉ": Зашто припадницама лепшег пола није дозвољено да остаре како желе

27. 06. 2021. у 14:33

Друштво

0 3

ЈЕЛКА АКТИВНО “ТРОШИ” ПЕНЗИЈУ: Дан јој прекратак да уради све што пожели

26. 06. 2021. у 12:32

Друштво

1 0

НАШИ СЕНИОРИ - СИЛВЕСТЕР ТАКАЧ: Измакла му олимпијска медаља због повреде

25. 06. 2021. у 17:44

Друштво

0 1

НА "СОЦИЈАЛИ" 16.500 СТАРИХ: Право на накнаду од 8.781 динар имају они без пензије и других прихода

24. 06. 2021. у 16:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације