ЧУВАР СЕ НЕ ПИТА КО ЋЕ ДА РАДИ У ЦАРИЧИНОМ ГРАДУ: После најаве Драгана Спасића да неће дозволити да истражују локалитет код Лебана

ЧУВАР Драган Спасић има обавезе да чисти Царичин град, да коси траву, одржава зграде и да води рачуна о инсталацијама, не да одређује ко може, а ко не сме да уђе на овај археолошки локалитет.

Фото Д. Миловановић

Ради од осам до 16 часова и већ неколико година ангажован је на привременим и повременим пословима. Данас ћемо отићи на налазиште да проверимо да ли се шалио када је на свом фејсбук-профилу објавио да неће пустити међународну екипу археолога да, како пише, "кампују" на локалитету. Уколико се испостави да је мислио озбиљно, да је то његова претња, предузећемо све мере у складу са законом.

Овако Мира Ниношевић, директор Народног музеја у Лесковцу, за "Новости", коментарише објаву Спасића да неће да напусти налазиште из 6. века код Лебана и да га преда археолозима Народног музеја у Лесковцу и Археолошког института у Београду, уз образложење да је законом забрањено да се борави на локалитету.

- Међународна екипа долази 8. августа у Јустинијану Приму са свим потребним дозволама за истраживања и ископавања на Царичином граду - каже Ниношевићева.

- Наша законска обавеза је да поштујемо дозволе Министарства културе.

Фото Д. Миловановић

Шеф екипе археолога, др Вујадин Иванишевић, дописни члан САНУ, каже да је изненађен "наступом" Драгана Спасића:

- Готово пола века радим на локалитету Царичин град, а сад неко хоће да ме истера. Чувар не може да спроводи самовољу. Имамо све потребне сагласности и дозволе Министарства културе. Не планирамо да кампујемо, већ да живимо и радимо. Много је јефтиније да боравимо на терену, него у хотелу. Кад копамо откривамо археолошке слојеве и, уколико бисмо напуштали локалитет, морали бисмо сваки дан да их затрпавамо. То је непрактично.

Иванишевић подсећа да су наменски објекти, бараке за боравак екипа на локалитету у подножју планине Радан направљене пре четири деценије:

- Боравимо на локалитету да неко не би ноћу оштетио оно што смо урадили. Чим приметимо да је неко други ископао рупу, ангажујемо ноћне чуваре.

Фото Фејсбук

На терену ће бити међународна екипа угледних археолога.

- Колеге из иностранства су наши амбасадори. Они најчешће пишу мишљења о српским споменицима за Унеско. Долазе деценијама, па су навикли на наш менталитет. Али, није нам потребно да правимо ружну слику о Србији - закључује Иванишевић.

Изненађен Др Вујадин Иванишевић, Фото Фејсбук

ИСТРАЖИВАЊА ОД 1912. ГОДИНЕ

АРХЕОЛОШКО налазиште Јустинијана Прима је, према једној од легенди, име добило по цару Јустинијану Првом који се ту родио и који је град подигао између 527. и 565. године.

Простире се на платоу од 42.000 квадрата, а први опис рушевина дао је Мита Ракић 1880. године у листу "Отаџбина". Прва истраживања на овом локалитету започета су 1912, а истраживања је водио Владимир Петковић. Он је на основу величине откривеног града, архитектонске пластике и остатака мозаика изнео прве претпоставке да се ради о древном граду Јустинијани Прими. Балкански ратови и Први светски рат зауставили су даља истраживања овог локалитета, а настављена су 1936. године под покровитељством Српске краљевске академије и Универзитета у Београду. Други светски рат поново је прекинуо радове на локалитету који су настављени 1947.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације