ВИДОВДАН, А НЕ СРЕБРЕНИЦА, ОДРЕЂУЈЕ СРБЕ ШИРОМ АМЕРИКЕ: Мартина Томашевић Хон, прва сарадница градоначелнице Чикага

Дубравка Савић

04. 07. 2021. у 11:10

ВИШЕ од деценије и после братимљења Београда и Чикага, Видовдан је од овог 28. јуна постао званични празник треће највеће америчке метрополе у којој живи једна од највећих заједница наших сународника у САД.

ВИДОВДАН, А  НЕ СРЕБРЕНИЦА, ОДРЕЂУЈЕ СРБЕ ШИРОМ АМЕРИКЕ: Мартина Томашевић Хон, прва сарадница градоначелнице Чикага

Фото Приватна архива

Градоначелница Лори Лајтфут, проглашавајући Дан Видовдана, истакла је да он "слави упорност и издржљивост покореног народа који жуди за слободом, достојанством и равноправношћу". Шефица за ангажман у градској заједници Мартина Томашевић Хон истиче, за "Новости", да одлука носи жељу да се српска заједница у Чикагу осећа цењено и пригрљено.

Кћерка српског имигранта из Славоније и мајке Афроамериканке, адвокат са дипломом калифорнијског универзитета Беркли, међу најуспешнијим је Американкама српског порекла у демократским политичким круговима у САД. Радила је за неколико истакнутих демократских лидера. Била је, поред осталог, помоћник подсекретара у Клинтоновој администрацији и директор политике кључног одбора у америчком Представничком дому.

- Као главни службеник за ангажовање градоначелнице Лајтфут, моја примарна одговорност је да изградим мостове ка многим заједницама града Чикага - Афроамериканаца, Латиноамериканаца, Европљана, Американаца са азијских и пацифичких острва, америчких Индијанаца... Заједно са својим изузетним тимом, имам привилегију да радим са свим тим заједницама, да обезбедим да се осећају прихваћено. То укључује и српску заједницу. Међу првим стварима које сам урадила било је стварање календара значајних празника за заједнице у Чикагу. Као Српкиња сам добро знала шта Видовдан значи за српску заједницу и да Чикаго треба да обележи овај значајни дан.

У званичном прогласу, градоначелница је приметила како Чикаго "има једну од највећих српских америчких заједница у САД". Колики је њен политички утицај у овом граду?

- Многи не знају колико је лако ступити у контакт са канцеларијом градоначелника и било ког другог званичника. Градоначелница Лајтфут искрено верује да најбоље препоруке за политику долазе из базичне заједнице, а не одозго, од администрације. Због тога је мој посао и посао мог тима толико важан. Често из прве руке гледамо и слушамо шта је заједници потребно. Да бих помогла отварању врата за ангажовање, оформила сам неколико савета преко Канцеларије за нове Американце, која је у мојој надлежности. Постоје савети за азијско-пацифичку заједницу, заједницу Блиског истока и Северне Африке, Афричко-карипску имигрантску заједницу, Источноевропску и Пољску заједницу. Нено Ђорђевић је председавајући Источноевропског комитета и он је помогао у писању прогласа за Видовдан.

Србе у Чикагу не би требало да буде срамота да траже помоћ у питањима која су им битна.

Иако се као јединица локалне управе не мешамо у спољнополитичка питања, чули смо од кинеских власника предузећа да су били нападани током пандемије и смислили начине да их подржимо и заштитимо. Знамо и да су многи муслимани из Чикага забринути због 20. годишњице 11. септембра, па смо приправни.

Да ли сматрате да је у Демократској странци могуће исправити став тврде политике САД у вези са осетљивим питањима која се тичу Србије?

- Више не радим на савезном нивоу, а и када сам радила, нисам се бавила спољном политиком. Но, лично сам била узнемирена, као и сви Срби, због неспремности света да чује, или разуме, легитимне српске бриге, укључујући кршење људских права. Имала сам потребу да вриснем: "И Срби су људи! Шта је са нашим људским правима?" Највећи изазов са којим се Срби суочавају у преусмеравању америчке политике је разумевање да треба бити стрпљив, упоран и доследан. И своју причу треба добро испричати. Наша историја је поносна, али је и трагична. Штитили смо Запад својом крвљу вековима. Американци не знају ни сопствену историју, а камоли историју мале земље која се зове Србија. Они који нас уопште препознају, познају нас из једностраног медијског извештавања о распаду Југославије, или кроз спорт.

Неки су схватили да су "Теслини" аутомобили названи по бриљантном Србину који је електричну енергију донео свету. Не можемо дозволити да нас дефинише Сребреница. Баш као што Аушвиц није дефинисао Немце. Не потцењујте значај "Теслиних" аутомобила. Или Срба као што је Новак Ђоковић. Учинио је више на рехабилитацији угледа Срба него било која друга личност у новијој историји. Сличну улогу имао је раније и Владе Дивац. Они обичним Американцима показују напоран рад и изузетност, који су део српске културе, као и великодушност. Посебно сам захвална на средствима која су обојица посветила помагању омладини у тешком положају у Америци.

Да ли многобројне етничке мањине живе у хармонији, или тензије настају услед напетости у њиховим земљама порекла?

- Ако питате да ли се људи из бивше Југославије могу слагати у Чикагу, нисам чула за неке посебне тензије. Напетости у овом граду постоје по расној линији. Афроамеричка заједница суочава се са неким од највећих социјалних и економских изазова у нашем граду. Упорни, системски расизам је толико подмукао и срамотан да не може бити обухваћен овим текстом.

Иде уназад до система ропства на којем је ова земља изграђена пре више од 400 година. Чак и када се ропство завршило, Афроамериканци су се суочили са дискриминацијом и економским терором. Никада нису смели да буду економски равноправни са белцима, укључујући беле имигранте. Без економске једнакости, ништа није једнако. Наше школе имају слабији успех, здравствене разлике су оштре, стопа криминала велика. Многи делови заједнице заробљени су у овом циклусу очаја који је у темељу неправде. Због тога је убиство Џорџа Флојда толико повредило заједницу црнаца и довело до тако широких протеста и покрета "Животи црнаца су важни".

Како су ваши српско-афроамерички корени утицали на вашу политичку каријеру у САД?

- Одрастала сам са мамом и њеном породицом у јужном делу Чикага. Иако су српски гени мог оца били моћни и изгледам баш као он, мој примарни културни идентитет је афроамерички.

Као Афроамериканка која је из прве руке увидела разлику између третмана црнаца и белаца у САД, увек сам се борила за социјалну правду. Због тога сам постала адвокат. Иронично је то што сам била шокирана колико су медији били пристрасни према Србима током распада Југославије, а мој тата, који је био један од највећих хуманиста, био је толико повређен да нисам могла да ћутим. Тако сам се укључила у организације као што су Конгрес српског јединства и учествовала у протестима, писала писма уредницима... Овај политички активизам и буђење део су разлога због којих сам се преселила у Вашингтон.

Фото Приватна архива

Радили сте у администрацији председника Клинтона. Јесте ли искусили неслагања током бомбардовања и касније са разним тешким питањима у вези са Србијом?

- Била сам на послу у Министарству трговине на дан када је бомбардовање почело. Склонила сам се на једно велико степениште и зајецала. Касније тог дана, назвали су ме из Стејт департмента, рекли да сам Српкиња највишег ранга у Клинтоновој администрацији и да ли бих била спремна да потпишем акт који подржава бомбардовање. Одбила сам. Такође сам ставила мету са малом српском заставом на свој сто током самита НАТО у канцеларији која је гледала на Белу кућу. Мој шеф је готово добио срчани удар када је видео шта сам урадила. То је био мој мали, симболични чин пркоса.

Сведоци смо расних тензија унутар САД. Прети ли отворени сукоб?

- Расне тензије су увек постојале у САД, али ја сам верник и искрено верујем да Бог делује на мистериозне начине. Сада када се земља поново отвара, озбиљно размишљамо о томе како поново покренути праведнију економију. Градоначелница Лајтфут је у великом фокусу. Сви морају имати једнак приступ добро плаћеним пословима, добрим школама и одличној здравственој заштити. Имамо прилику да ово исправимо. Молимо се да не пропустимо прилику.

ПРВИ ДОСЕЉЕНИК ИВАН ВУЧЕТИЋ

ПРВИ Србин Иван Вучетић је у Чикаго стигао 1872. године, а прва српска организација "Обилић" основана је 1878. године. Прва српска парада одржана је 1893. године на централној чикашкој авенији Мичиген. Чувени научник Михајло Пупин један је од највиђенијих Срба који су живели у Чикагу, граду у коме је 1930. било око 60.000 Срба. Данас се процењује да их је око 400.000.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (1)

АЛТА БАНКА ПРОСЛАВИЛА СЛАВУ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА: Традиција у циљу очивања вредности