ПОРАЗНЕ НАЈАВЕ: Срба у Хрватској биће 2,5 одсто до 2025. године

У ОВОМ тренутку нико поуздано не зна колико Срба живи у Хрватској, али је сасвим јасно да ће предстојећи попис становништва показати да их је из године у годину све мање. Последњи попис из 2011. године показао је да је Срба у Хрватској свега 4,36 одсто од укупног броја становника, за разлику од, рецимо давне 1921. године када их је било 22,2 одсто.

Ћирилица је непожељна у Хрватсокј

Српско народно веће уочи пописа становништва, који је требало већ да буде спроведен, али је одложен због короне, недавно је одржало саветовање у Врховинама на којем се расправљало "како помоћи српском становништву да се у што већем броју одазове попису". Анкета становништва је предвиђена за јесен, у две фазе, од 13. септембра до 17. октобра, с тим што би се у првој спроводила самосталним пописивањем преко електронског система е-грађани, а у другој фази би пописивачи ишли на терен. Није нека посебна тајна да су Срби у Хрватској, због свега што их је снашло последњих деценија, деморализовани, али је СНВ констатовао да је сада тренутак да се организују и припреме за попис. За почетак, организоваће се самопописивање уз помоћ система е-грађани, али то неће бити лако посебно у срединама где нема интернета и где старији становници не знају како да користе модерне технологије.

- Наша је намера да се створи толерантнија атмосфера у хрватском друштву која би омогућила да се сваки припадник националне мањине без икаквог страха изјасни о свом етничком пореклу - каже др Милорад Пуповац, председник СНВ.

Чест је случај да се Срби не изјашњавају о националности, јер сматрају да ће тако теже доћи до радног места, а посебно се то односи на младе. Много је и даље притисака на Србе, попут оних у Вуковару, где је стари-нови градоначелник Иван Пенава досада имао низ маневара усмерених против српске заједнице, од скидања ћириличких табли до најновијег, који укључује позив да се укину школе за српску децу. Националисти и даље покушавају да створе одијум јавности против Срба јер су "реметилачки фактор" у Хрватској, па иако је инцидената нешто мање, још их је превише да би се припадници српске националности осећали сасвим безбедно.

Хрватски премијер Андреј Пленковић упорно тврди да се хрватска влада својски труди да створи услове како би сви припадници националних мањина, па тако и Срби, могли да живе без притисака и претњи, али у томе свакако није успео. У неким срединама, као у Вуковару, притисци су наглашени, па је попис становништва веома важан за српску заједницу. Тако ће се СНВ ангажовати да се организује мрежа у 150 мањинских већа и представништава "Просвјете" да се Србима приближе могућности уписивања података преко платформе е-грађани, а онима који то не умеју, помоћ ће да пруже чланови СНВ.

- Људи одлазе из крајева где влада нетолеранција - истиче Пуповац, па је будући попис прилика да се створе много повољнији услови да се свако слободно изјасни о националности.

Процес нестајања Срба почео је у време НДХ и усташког прогона, што је резултирало систематским убијањем у логорима смрти, од Јасеновца до Јадовног, а коначни удар на Србе извршен је деведесетих, када је више од 200.000 људи избегло после "Олује". Попис становнишптва из 1991. године показао је да је у Хрватској живело 581.000 Срба или 12,6 одсто, а већ 2001. број се смањио на 201.000 или 4,54 одсто. Многи од избеглих Срба никада се нису вратили, а они који јесу најчешће су били старци. Зато не би било посебно изненађење када би попис показао да у овом часу у Хрватској живи још мање Срба него почетком века, а неке пројекције показују да ће их, ако се трендови наставе, 2025. бити свега 2,5 одсто.

Срба нема више ни у крајевима где су традиционално били најбројнији, попут Лике. У Госпићу, Кореници, Оточцу и другим местима некад је живело 41.000 Срба, данас их је мање од 7.000. Слично је и на Банији, јер је својевремено у Глини, Сиску, Петрињи, Двору, живело више од 71.000 Срба, а сада их је можда мање од 15.000. Последице земљотреса итекако су осетили преостали Срби, који ће због спорости обнове, поготово они млађи, вероватно отићи из свог краја. На Кордуну, од Карловца до Слуња, Војнића и Вргинмоста, живело је 46.000 Срба, а сада их је мање од 13.000, а посебно је лоше стање у далматинском залеђу, од Бенковца, Книна, Дрниша, Сиња и другим места где је некада било 73.000 Срба, а сада је тај број спао на мање од 10.000.

Исто је и у Славонији, па и у четири највећа хрватска града, Загребу, Ријеци, Осијеку и Сплиту, где је некада живело 87.000 Срба, а сада их нема више од 35.000, а можда и мање. Нека места која су пре насељавали Срби сада су сасвим празна, а све је мање и места где су Срби пре били апсолутна већина, па је то сада само у Борову, Моравицама и Плитвица селу. Етнички су очишћена многа места у Славонији, у којима пре нису готово уопште живели Хрвати, а промењена су и имена места у којима је пре већинско становништво било српско. Пуста села и градови од српског становништва данас су реалност, а у многим местима живе преостали старци, док су млади отишли широм света.

ОДЛАЗАК

ПОПИС ће показати да је у Хрватској и много мање Хрвата, а сигурно је да ће бити и много више од 149 места из пописа од пре десет година у којима више нико не живи. Посебно ће бити занимљиво видети што се догађа на Банији, где људи без крова над главом тешко могу да дочекају нову зиму.

Препоручујемо

Регион

0 4

ЗАШТО ИЗ ХРВАТСКЕ СТИЖУ ПОРАЗНЕ НАЈАВЕ О БРОЈУ СРБА? "Новости" истражују - шта доноси предстојећи попис становништва код комшија

26. 06. 2021. у 18:00

Политика

4 4

БРУТАЛНО ПРОЗВАО ЗЕМЉАКЕ: Историчар Шарић - Да сам рођен у Србији, никада не бих ишао у Хрватску на море!

24. 06. 2021. у 20:29

Друштво

0 1

У ХРВАТСКОМ ЛОГОРУ СМРТИ ПОГУБЉЕНО 38 ХИЉАДА СРБА: Годишњица страдања у логору Јадовно

24. 06. 2021. у 21:17

Регион

7 5

СКАНДАЛОЗНА ИЗЈАВА МИЛАНОВИЋА! "Олују" ће славити у мученичкој Глини, најстрашније напљувао изгнане Србе

01. 06. 2021. у 22:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације