ПЕЋИНА ЉУДИМА И ДАН-ДАНАС ДОМ: Репортер "Новости" у лавиринту древних кападокијских подземних градова и храмова у срцу Мале Азије

КАПАДОКИЈСКИ подземни градови и храмови, осмо чудо старог света, живи су и 4.000 година пошто су први људи укопали станишта у меке вулканске стене централног дела анадолске висоравни.

Фото: Б. Субашић

На прозорима и вратима станова исклесаних пре наше ере у шиљатим каменим купама, у срцу Мале Азије, у Турској, све се чешће види грађевинска столарија модерних пећинских кућа и хотела. Из уклесаних голубарника у којима су се гнездиле птице писмоноше, сада вире сателитске антене.

- Рођен сам у овој пећини, она је мој дом - рекао ми је Хасан Шенгил, померајући завесу у дну пренатрпане радњице са сувенирима и антиквитетима, подно каменог торња извајаног у моћну византијску тврђаву, од османског доба звану Учхисар.

ХАСАН није пустињак, већ човек модерног доба који његове лагодности спаја са традицијом, што је овековечио и на сопственој кожи.

- На десној руци сам истетовирао двоглавог орла, симбол хетитског царства које је имало седиште у Кападокији у другом миленијуму пре нове ере, а истог орла је за свој знак узела и Византија - разјашњавао је Хасан географију на кожи.

На мишици му је султан Мехмед Освајач који мирише ружу, владар који је освојио Константинопољ и назвао га Истанбул - Ружа истока. Овакве кападокијске тетоваже, на којима се и код овдашњих муслимана нађе крст, нису украси већ магијска заштита.

- Ова елипса приказује живот, на једном темену је рај, на другом пакао, а фигурице које се држе за руке су људи који лутају између њих - објашњавао је Хасан. - То је шаманизам који тера зле силе. У Кападокији се верује у све у шта се икада веровало. Зато је овде била света земља раног хришћанства.

Наш саговорник је говорио истину, схватио сам пролазећи крај камиле која је преживала поред модерног џипа, у уличици између хотела направљених у пећинама и подземних кућа које још нису претворене у егзотична коначишта. Ништа се није променило од времена древних трговаца на Путу свиле, којима је Кападокија била кључна станица.

Foto: Фото: Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Путник који пожели да пешачећи обиђе Кападокију брзо открива туристичку обману, да је реч о малом простору у оквиру музеја на отвореном, за које се плаћају улазнице. Права Кападокија је огроман простор између планина - вулкана Хасан, Ерџијас и Мелендиз, чије су ерупције камена, песка и лаве створили њене фантастичне пејзаже.

После целодневног тумарања лавиринтима овог мистичног предела путник открива и да овдашња стена није мртва материја. Ноћима после лутања високим храмовима, тајним тунелима и вртоглавим испосницама, он сања тајне одаје испуњене људима који шапућу молитве и певају химне Богу. То је последица бујице утисака који непрестано, са свих страна, из сваке стене, преплављују путника доводећи га у стање сна на јави. Људи и камен у Кападокији живе у симбиози и обликују се међусобно.

ЗАТО су одавде дошли утемељивачи хришћанске догме и највећи православни мистици, а у уским дубоким кањонима се и данас могу наћи отшелници од света који траже Бога. Једнога смо открили у неприметној уској и дубокој клисурици Мешкендир, на простору долине Гореме, чије име значи "Невидљиво место". Када смо изашли из сувог ходника кањона широког око три метра, изненадило нас је проширење са воћањаком и баштом, рајски врт у пустоши. Указала се прва пећиница, стан домаћина, а затим и друга друга, кухиња - продавница где је изложио смокве, бадеме, суво воће и поврће.

- Да, живим овде целе године - љубазно је одговорио Решид, кувајући нам кафу на гасном решоу. - Све на тезги је из моје баште. Тражите старе цркве? Не брините, наћи ће оне вас, кањон их је пун.

Помно нас је посматрао и неочекивано на поклон пружио књижицу на енглеском с насловом "Бог постоји". Нисам могао да закључим којој религији припада. Решид се насмешио и пронициљиво добацио: "То није књига о људима и религијама, већ о Богу. Нека вас води на вашем путу."...

МЕТРОПОЛЕ

ЛАВИРИНТИ подземних градова Кападокије укопани су и до осам спратова дубоко у камено тло, као онај највећи у Дерникују, у који је могло да стане 20.000 људи! Подземне метрополе и оне укопане високо у вертикалне литице сачувале су хришћанско становништво Кападокије, у срцу Мале Азије, до 1923, када су Република Турска и Грчка направиле размену становништва.

Овде су колонизовани балкански Турци који су у почетку зазирали од уласка у фантастичне мравињаке у стенама на чијим су зидовима били уклесани необични крстови, а нарочито акустичних храмова осликаних "неверничким" фрескама.

Препоручујемо

Друштво

0 2

КОВИД ОПУСТОШИО ИСТАНБУЛ: Репортер "Новости" на деоници некадашњег Пута свиле од Балкана, преко Цариграда до Анкаре и Кападокије

01. 06. 2021. у 11:00

Друштво

1 2

“НОВОСТИ” ОСВОЈИЛЕ "ТВОРЦА" КАПАДОКИЈЕ: Репортер нашег листа на 3.260 метара високој коти свете планине Хасан Даг

28. 05. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације