ПРОФ. ДР НАДЕЖДА БАСАРА: Сада имам са чим изаћи пред потомке и претке

БИЛО је свечано тог дана под сводовима Светосавског храма на Врачару, препуном емоција. Проф. др Надежди Басари патријарх српски Порфирије уручио је Орден Светог Саве.

Архива

Пришла је лагано, у тишини праћена погледима породице, пријатеља и свих окупљених, да прими уздарје достојно узвишених.

У меморији ће вечно бити уписане речи патријарха:

- Сабрали смо се, данас, лепим поводом да професорки Надежди Басари уручимо високо одликовање наше Свете цркве, Орден Светога Саве другог степена. Обично, када Црква неком додељује орден, или, неко друго признање, прво што се многи упитају јесте: који су разлози за то? И, већина мисли да су у питању заслуге везане за изградњу Храма или неког, другог, црквеног здања. Међутим, из обраћања тројице пароха из Хамбурга које је уз свој предлог Светом архијерејском синоду доставио преосвећени епископ диселдорфски и немачки Григорије, уочава се да су Ваше заслуге, професорко Надежда, не у подизању грађевина, већ у подизању људи који су Вам се за помоћ обраћали и које сте лечили и давали им наду да се и најтеже болести могу победити...

На овај патријархов увод уз који је придодао, речима и бројевима, заслуге и подвиге уважене професорке, она је узвратила најлепшом беседом. Подсетила је да је знамење којим је овенчана "симбол наше духовне и идентитетске вертикале, јер у свом имену сабира православно биће наше. Нит која, кроз сва времена, повезује претке и потомке".

- Свако од нас има своју приповест о тој вековној нити - казала је. - Иако је не видимо очним, непогрешиво је спознајемо духовним видом. И, ма колико биле различите, једно им је заједничко: вечне су и нераскидиве. Моју нит испреда све што јесам, а понајвише то што сам лекар. И ту се, ето, срећемо Свети Сава и ја...

Када су се емоције слегле, а она се посветила пацијентима и клиници без гордости и усхићења, вратили смо Надежду Басару управо на ту нит. Вечну и нераскидиву. Шта је од те, њене нити, плела и исплела? Шта ће убудуће ткати и повезивати?

Архива

Тако је почео овај, по свему необичан разговор. Прелиставање досад непрелистане читанке. Ризнице лекција. Свевремених порука и поука насталих између Надиног радног дана и делића предаха које је, без резерве и у даху, даровала "Новостима."

- Од моје нити је јако пуно исплетено, и плетиво није још завршено, а ткање ће трајати и за време мога вечнога живота, јер се има шта повезати: светосавска љубав, поштовање, сећање на претке и потомке у молитвама. То ткање је мој одговор на Његошево питање које себи и другима поставља владика Данило: "Сада имам са чим изаћ' пред потомке и претке"

Додала је:

- Ово признање ми је најзначајније у животу као потврда да сам скромни наследник славних предака које чувам у сећањима и молитвама. Лекарски позив је харизматичан, неки кажу да је лекар "Бог у белом", али баш зато би сваки лекар требало да не заборави хришћанске завете.

Испричала нам је како се са Орденом у њихову кућу, међу децу, уселио понос надограђен на временима другачијих подвига, али, једнако вредних које је, она, у ово време досегла.

- Деца су била срећна, поносна и ганута, а орден је на заслуженом месту где су и друге реликвије наше породице. Уз икону наше славе, Светог Јована, коју је насликао стриц мога супруга. Уз прамење у воску са крштења наше деце. Уз књиге које сведоче о страдању у јасеновачком логору многочлане породице супруговог чукундеде Данила Басаре. Уз писана предања о попу Иви из Црне Горе и, наравно, уз Орден мога деде, Јована Ивовића, професора историје и књижевности и директора Гимназија у Беранама и Даниловграду, који је Орден Светог Саве добио 1940. године од краља Петра Другог.

 

Архива

Дуго је о непролазним вредностима говорила професорка Басара када ју је, у Храму Светог Саве, загрлио Орден имена умног Немањића. Подсетила је, тада, и на заборављени медицински кодекс Хиландара. Зашто је имала потребу да нам приближи пут лекара "безсребреника"?

- Имала сам потребу да то нагласим јер је из светосавског народа који сам лечила и који за то зна, потекао и предлог за доделу Ордена. Желела сам да и други то чују, зато сам подсетила на медицински Хиландарски кодекс који каже: "Лекар не сме да буде лаком на новац и да га то руководи при лечењу болесника, него љубав према човеку коме је позван да помогне."

И сад, док говори Надежда Басара, речи звуче попут духовне молитве, као оног дана када је уписана међу одликоване видаре људи.

- Посебну инспирацију за ову, како кажете духовну молитву, добила сам цитирајући беседу патријарха српског господина Порфирија са устоличења, као и беседе његовог преосвештенства владике Григорија. Зашто? Зато што настојим да младе људе, наше потомке, подсетим на вредност породице, на везу са прецима, на љубав коју једни према другима осећамо. Мислим да сам успела да их призовем и подсетим на светосавно биће наше.

Време прошло...

Дубоки корени предака др Басаре. И, снажни су. Били би поносни на изданке који се гранају целим светом. О њима, Надиним Ивовићима - Беранцима и старинама њеног супруга Бранислава, јасеновачким страдалницима, још неке приче нису испричане, а не би смеле да буду препуштене забораву. Оне исијавају у нитима о којима је беседила.

- Она која не би смела у заборав је прича када је мој прађед, адвокат код краља Николе и начелник Барског среза, Ђуро Ивовић, мењао наше имање у Црмници за кућу у Бару. У породичној шкрињи, у Црмници, пронађена је документација о пореклу Ивовића. Та документација је одмах спаљена, да се историја Црне Горе не би мењала! То, наравно, може да буде и легенда, али свештеници Српске православне цркве у осам генерација и седам генерација факултетски образованих Ивовића, који су о томе сведочили, нису легенда него истина. У тој истини је и њихов завет да човек човеку није вук, већ - лек.

Привржена узвишеним вредностима, каже нам да је ретко код нашег народа наилазила на оне који не љубе своју веру, корене и земљу.

- Ако би се то и догодило подсетила бих их, као лекар, који познаје генетику, да нашим прецима дугујемо да останемо на трагу најбољих, учених и савремених, и да их вазда славимо својим успесима, на спомен Светом Сави и у славу Господа.

Из разговора се, некако, наметнуло питање о срећи. Колико је човеку потребно да буде срећан и која је најмања мера те среће?

- Како коме. Мени и моме супругу је за срећу било потребно пуно, али се то пуно није мерило материјалним већ духовним вредностима: љубављу, разумевањем, подршком и разумним заједничким одлукама у преломним тренуцима.

И, за крај... Шта би Надежда Басара радила, гледајући са ове дистанце, да није лекар, чиме би се бавила.

- Одговор на ово ваше питање је најлакши. Сигурно би поново била лекар.

Фото Приватна архива

САМАРЈАНСКА ЉУБАВ И ПОСВЕЋЕНОСТ

ТОКОМ претеклих готово четврт века др Надежда Басара обавила је преко 2.300 трансплантација матичних ћелија, лечећи на десетине хиљада онколошких и хематолошких пацијената, преко хиљаду из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других република бивше Југославије.

- Међу њима је било и неколико свештеника наше Цркве, који о вама и вашем раду имају само похвале - казао је патријарх Порфирије уручујући Орден. - Управо је овде изражена Ваша самарјанска љубав, посвећеност и несебичан труд, јер сте се при лечењу пацијената са ових простора одрекли своје материјалне награде која вам припада. За вас је на првом месту увек био човек.

Др Басара је директор Интерне медицине у болници Санкт Францискус у Флензбургу, Немачка.

СЛИКА БЛИСТАВОГ ПОГЛЕДА

ТОКОМ чудесне лекарске каријере, др Басара је понела слике које ће је пратити за цео живот. То су оне слике када, готово отписанима, у одсудним тренуцима пружа помоћ.

- Да, пратиће ме слика блиставог погледа мога пацијента, младића из Прогара. Њему смо супруг и ја, за прославу излечења од леукемије, као поклон довели донора, Немца. Он му је донирао матичне ћелије.

СЛАБИЈИ ЈЕСЕЊИ ТАЛАС ВИРУСА?

ПИТАЛИ смо проф. др Басару да ли она има наговештај докле ће да траје вирус који нам је затресао животе? Шта кажу стручњаци у Немачкој?

- Мислим да ће вирус ускоро изгубити снагу масовне заразе,јер смо већ прошли кроз три таласа - одговорила је. - Ако се упореди са вирусом грипа који је изазвао шпанску грозницу 1918. године, онда не би требало да буде великих таласа. Ипак, мораћемо да научимо са вирусом корона да живимо, јер ће нас пратити као што нас прати и вирус грипа, против кога се сваке године вакцинишемо. Наравно, ово не може нико са сигурношћућу да тврди, немачки стручњаци кажу да ће на јесен инциденца порасти, али не толико као у претходним таласима.

Препоручујемо

Друштво

2 19

"КОСОВО И МЕТОХИЈА СУ НАШ ЈЕРУСАЛИМ": Патријарх Порфирије - Не намећите решење које прихвата незаконито отцепљење

05. 06. 2021. у 08:22

Политика

1 1

ПОРФИРИЈЕ СА ЛАЈЧАКОМ И ПАЛМЕРОМ: Разговори о дијалогу и манастирима

04. 06. 2021. у 19:46

Београд

0 2

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ НА ИЗЛОЖБИ МАЛИХ ИКОНОПИСАЦА: Поставка у галерији на Гардошу у Земуну

04. 06. 2021. у 16:16

Друштво

1 15

ПАТРИЈАРХ ЦИТИРАО ЏОНИЈА ШТУЛИЋА: Честитка поглавара СПЦ новом градоначелнику Загреба одушевила цео регион

01. 06. 2021. у 21:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације