НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Србија мотри на 6.000 терориста са листе

СРБИЈА ће следеће недеље, уколико посланици кажу "да", добити Закон о формирању националне базе терориста, у којој би, судећи према проценама, могло да се нађе око 6.000 имена оних који су у последњих 20 година прошли обуке за ову врсту злочиначке активности!

Фото МУП

На седници републичког парламента, 9. јуна, наћи ће се Предлог закона о националној бази података за спречавање и борбу против тероризма, чија израда траје већ три године, а предлагач је Министарство правде.

Законом је предвиђена посебна платформа у коју ће МУП, Министарство спољних послова, БИА, ВБА и ВОА, Министарство одбране, Управа за спречавање прања новца, Републичко јавно тужилаштво и Тужилаштво за организовани криминал уносити податке из својих постојећих евиденција, размењивати их и укрштати. Ту се неће наћи само осуђени за тероризам, већ и сви за које постоје оперативни подаци да су повезани са терористичким организацијама и активностима. Дакле, биће то база конкретних особа и организација, које се налазе на домаћој и међународној листи терориста, терористичких организација или финансијера тероризма, укључујући листе УН и других међународних организација чији је Србија члан.

БИА ће имати улогу корисника и администратора, у њој ће се налазити хардвер и софтвер. Уједно, контролисаће приступ тајним подацима уз спровођење мера информационе безбедности. Појединачни сервиси, односно линкови и терминали, налазиће се код осталих корисника, који имају обавезу да све значајне информације одмах по сазнању унесу и ажурирају постојеће.

Уносиће се име и презиме осумњиченог, окривљеног или осуђеног, како по рођењу, тако и ново, ако је мењао личне податке, затим надимак и лажно име или псеудоним, имена родитеља, датум и место рођења, ЈМБГ, пол, држављанство, последње и претходно пребивалиште или боравиште, у које је врсте терористичких организација или акција укључен или на који други начин подржава тероризам, подаци о организацији...

Уколико то захтевају посебни разлози заштите тајности података или лица унете информације се тако складиште да корисници Националне базе не могу да препознају о коме је реч. Они могу да пошаљу упит органу који је шифроване податке унео, а који, опет, може и не мора да одговори. Он може да одговори и негативно ако се тражени подаци односе на посао који је у току или због заштите извора.

БИА је обавезна да успостави одговарајућу евиденцију о времену и предмету приступа, као и овлашћеном лицу у органу које је приступило бази. Надзор над спровођењем закона врши Министарство правде, а над обрадом информација повереник за заштиту података о личности. Национална база биће успостављена до годину дана од када закон ступи на снагу.

- Оснивањем Националне базе података за спречавање и борбу против тероризма, Србија се сврстава у безбедносно ретке и озбиљне земље у супротстављању овој пошасти - каже проф. др Мирослав Бјеговић, специјалиста за тероризам и организовани криминал. - Државни органи којима је у опису посла превенција, заштита, уочавање и отклањање претњи од тероризма, кривично гоњење и одговор нашег система националне безбедности на евентуални напад терориста, биће умрежени и уносиће информације о појединцима, терористичким групама и организацијама са којима буду, природом посла, у одређеним контактима или о њима добију сазнања. У овој фази, поред кривично гоњених лица уносиће се и имена оних који су имали додира са терористичким ћелијама, потенцијални помагачи или извршиоци.

Седиште БИА у Београду / Фото П. Милошевић

Како каже проф. Бјеговић, тиме се не нарушава презумпција невиности, већ се само води евиденција безбедносно интересантних особа. Додаје и да ће за веродостојност и правилност уношења тајних података одговарати државни органи, тј. појединци који их уносе на основу сертификата које ће издавати Канцеларија савета за националну безбедност РС.

- Безбедносни изазов у Србији данас представља простор Санџака и КиМ, где је од 1998. године евидентирано више од 6.000 оних који су прошли војно-терористичку обуку у 12 кампова, од којих су најпознатији у околини Србице и Качаника - каже проф. Бјеговић. - Многи су прошли ратишта Сирије и Ирака, као продужена рука терористичке Ал каиде, и вратили су се на КиМ, док су неки остали на простору јужне покрајине у улози "спавача". Ово може бити безбедносна претња не само за Србију, већ и за земље ЕУ, јер су управо чланови ових терористичких ћелија учествовали у акцијама широм Европе. Сматрам да је европским земљама јасно одакле им долази непосредна опасност и да би удруженим снагама са Србијом требало да решавају ово зло.

Само из села Качаник регистровано је више од 300 могућих терориста. Велики је број џихадиста и у суседној БиХ, који су дошли са сиријског и других ратишта.

Према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику из 2019, те године је осам окривљених осуђено за тероризам или терористичко удруживање: половина њих на затвор од 5 до 10 година, а друга половина на 10 до 15.

ИСТИ ЗАКОН У АУСТРИЈИ

ПРЕМА Предлогу закона, циљ формирања базе је "спречавање претње од тероризма, благовремено откривање и документовање терористичке активности и кривично гоњење". Недавно је сличан пропис усвојен и у Аустрији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације