ТАМБУРИ ЖИВОТ ПОСВЕТИО: Живи сећање на Саву Вукосављева (1914-1996), легендарног композитора

ДА није било Саве Вукосављева (Змајево 1914 - Нови Сад 1996), тамбурашка музика у Војводини не би доживела толики процват нити би било чувеног Тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, онаквог каквог га се сећамо из времена највећих успеха и достигнућа.

Сава Вукосављев

То између осталог наводи Сима С. Матић, новосадски издавач и поклоник тамбурашке музике, који је заједно са новинаром Бориславом Хложаном приредио књигу "Композитор и диригент Сава Вукосављев", с поднасловом "Живот посвећен тамбури", недавно објављену у издању "Тиског цвета".

- Штета је што ова монографија није настала раније, када је било више живих сведока чика Савиног стваралаштва и његових сарадника - додаје Матић, уз напомену да се са именом тог значајног уметника сусрео још у својој раној младости у родној Ади, где је у локалном омладинском оркестру и сам свирао прим-тамбурицу.

Аутори су, ипак, успели да прикупе врло упечатљива и занимљива сећања бројних познавалаца и поштовалаца дела композитора, диригента, етномузиколога, тамбураша, чије се композиције и данас радо изводе. Тако књижевник Милутин Ж. Павлов, присећајући се својих сусрета са Вукосављевом, бележи како је Сава волео да прича о "светлуцавом тамбурашком приму, о равничарској тамбурашкој бисерници".

- Усред те приче скидао би са своје седе главе свој нахерени качкет боје беле кафе.

Милан Миња Вукосављев, у сећањима на свога оца, наводи да је Сава одрастао у сиромашној сеоској породици у бачком Змајеву где је одмалена, слушајући свирце у дединој кафани, заволео тамбуру. Пре Другог светског рата радио је као учитељ у родном и другим местима Бачке и Баната, а током мађарске окупације се, као предратни официр, са породицом склонио у Стојник код Аранђеловца. Прикључио се касније 53. Војвођанској бригади НОВ. Године 1957. долази у Радио Нови Сад и активно учествује у стварању радијског тамбурашког оркестра, којем је дао снажан печат као уметнички руководилац.

Оливера Вучо, Сава Вукосављев, Јаника Балаж и тамбураши на чувеном филмском фестивалу у Кану / Фото Архива Саве Вукосављева

- Новосадски тамбураши прославили су тамбурицу широм света, на бројним успешним турнејама и гостовањима - истиче Миња Вукосављев, подсетивши на то да је састав с Јаником Балажом, који је свирао у "Скупљачима перја", одушевио француску и светску публику многобројним наступима у париској "Олимпији" и широм Француске, после тријумфа тог нашег филма на чувеном фестивалу у Кану.

Остао је забележен и Савин изузетан педагошки рад, посебно његово залагање да тамбура буде заступљена у нашим музичким школама.

КОМПОЗИЦИЈЕ

САВИНЕ композиције и аранжмани "Велико бачко коло", "Сремска рапсодија", "Да се повеземо", "Дођи драга", "Развило се коло Војводине", "Срца", "Еј, да могу"... на репертоару су и данашњих оркестара, а често се могу чути и на таласима радио-станица.

СВИРАЛИ И У БЕЛОЈ КУЋИ

НАЈИМПРЕСИВНИЈА турнеја Великог тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, под управом Саве Вукосављева, била је она у САД 1972. године.

- Новосадски музичари свирали су и у Белој кући, пред председником Никсоном, а неколико дана касније имали су незаборавни наступ у Питсбургу, испраћени овацијама неколико хиљада наших исељеника - бележи Борислав Хложан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације