ДЕСПОТ СТЕФАН "ЖЕЛЕЗНИ ЗИД" НАД АНКАРОМ: Репортер "Новости" у котлини некадашње Ангоре, где су војевали српски ратници и владари
ПУТОВАЊЕ деоницом Пута свиле од Београда до Анкаре није само посета најстаријој евроазијској саобраћајници већ и ходочашће стазама великих српских средњовековних ратника: војводе Новака Гребострека и деспота Стефана Лазревића.
Фото Б. Субашић
Они су се у Малој Азији, на рубу древне Кападокије, са војскама две империје у 14. и 15. веку борили око улаза у ждрело клисуре којом кроз стрме купасте гудуре води најстарији копнени пут са Истока ка Европи.
Путник из Србије који зна ову причу остаје потресен када после двадесетак сати вожње од Београда стигне до руба планина над котлином Ангоре, данашње турске престонице Анкаре. Ту су 1313. српски витезови под командом Новака Гребострека, великог војводе краља Милутина, поразили младу османлијску силу, постискујући њену прву инвазију на Византију. Већ 1402. као османски савезници, Срби су изнова бранили ангорску капију Пута свиле, на коју су тада наваљивале монголске хорде Тамерлана.
Османске трупе су у разбијене и бежале су у хаосу, како је хроничар забележио, само су на брегу изнад Ангоре "као црни железни зид" остали да стоје српски оклопници Високог Стефана. Задивљен њиховом храброшћу, велики Тамерлан им је понудио примирје и дао слободан пролаз ка Европи. Када су стигли у Константинопољ, византијски василевс је српског ратника-песника овенчао титулом деспота, првом до царске.
Фото Б. Субашић
Те слике преплављују ум на ауто-путу преко падине вулканског брега који се спушта ка зеленим пољима и хумовима Ангоре, где се море житног класја и трава таласа над древним бојним пољем. Путника уморног од вожње у удобном климатизованом аутобусу обузима осећај дивљења према српским витезовима који су пре седам векова стигли на ово место јашући 1.400 километара. Извиру слике тешке коњице у верижњачама и оклопима, наоружана дугим мачевима и копљима, која галопира Моравском долином и Тракијском низијом, затим плови једрењацима преко Босфора и опрезно каска на бојним коњима планинским стазама до "суђеног места", ждрела кланца изнад Ангоре на Путу свиле.
Јунак Деспот Стефан Лазаревић, Фото Б. Субашић
У време авиона и бродова заборављена је важност древне евроазијске жиле куцавице протока људи, робе и идеја. Тим караванским друмом је са Балкана ка Оријенту кренула фригијска, а затим хеленска култура, која се у Кападокији срела са месопотамским цивилизацијама. Истом трасом је са Блиског истока, преко Кападокије, у Европу стигло хришћанство, путујући трасама данашњих ауто-путева, на којима су камиле и товарне коње заменили шлепери и аутомобили.
ПУТ ПРАВОСЛАВЉА
ПУТЕМ свиле су на простор Србије стизали први апостоли и кападокијски витез, заштитник слабих и немоћних, Свети Георгије Победоносац, кога је Стефан Немања сматрао својим покровитељем. У пећинским манастирима Кападокије су рођени идеали и мистика православља које данас познајемо.
Кроз малоазијске планине из Другог Рима, Константинопоља, кретале су ка Анадолији и Кападокији хришћанске војске покушавајући да зауставе арапске, а затим османске најезде.
ТРАГ Свети Георгије рођен у Кападокији, Фото Б. Субашић
Игром судбине Срби хришћани овде су заједно с исламским Османлијама, бранили пролаз ка Европи од монголске Тамерланове хорде. Она јесте била муслиманска, али није имала милости ни за кога, без обзира на веру, па је страхом ујединила дојучерашње непријатеље.
Древно ранохришћанска црква у Кападокији, Фото Б. Субашић
Колико је историја забележила, само је "железни зид" српских оклопника на ангорској капији остао непоколебљиво да стоји пред Тамерланом, спреман за последњи самоубилачки јуриш за одбрану Европе.
Нема људском руком начињеног споменика тим витезовима на анадолским пољима, а није ни потребан. Довољно је сећати се и доћи на овај чудесни простор и загледати се у море класја заталасано ветром који носи звуке давних битака и сетних песама древних путника на Путу свиле, међу којима се чују и српски гласови.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
УХАПШЕНА И МАРИЋЕВА ЖЕНА: Планиран напад на врх хрватске владе - у "ферарију" довезао члана Европског парламента у штаб
ИВКО МАРИЋ (45), сувласник једног загребачког ресторана са живом музиком, који је доспео у фокус јавности након што је пре пола године својим "фераријем" довезао новоизабраног посланика у Европском парламенту Стивена Николу Бартулицу у изборни штаб Домовинског покрета, од суботе се налази под надзором полиције.
23. 12. 2024. у 13:04 >> 13:22
"ДРЖАЛА ГА КАО У ЗАТВОРУ": Како је умро Ђуза Стојиљковић? Годинама нису знали где је гроб чувеног глумца
"У позоришту је био велики, а у браку мали..."
24. 12. 2024. у 10:21
ЋЕРКА ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА: Живи у Словенији, уместо спорта изабрала - уметност (ФОТО)
НА ПУТУ успеха највећа подршка му је увек била његова породица.
23. 12. 2024. у 20:37
ТРАГЕДИЈА ВОЈЕ НЕДЕЉКОВИЋА: "Носио сам га на рукама до болнице, а онда су ми јавили да је умро"
ОЦА на рукама однео до болнице...
23. 12. 2024. у 07:59
АЛБАНЦИ У ШОКУ: Не могу да верују уз коју песму је Србин ушао у ринг у Тирани (ВИДЕО)
Албанија је дочекала да усред њеног главног града одјекује да је Косово - Србија.
24. 12. 2024. у 16:39
РУСИЈА СЛАВИ: Укидају се санкције које су Русе посебно болеле!
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света спортова на леду, за које је досад важила апсолутна забрана за учешће руских екипа, а и појединаца.
23. 12. 2024. у 12:27
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Најновије из рубрике
ОВДЕ ЈЕ НАПАДАЛО НАЈВИШЕ СНЕГА: У овим местима више од пола метра - РХМЗ објавио нове податке
У СРБИЈИ тренутно највише снега има на Црном Врху чак 62 центиметара, на другом месту је Златибор где је висина снежног покривача 50 центиметара, а на Копаонику 40.
24. 12. 2024. у 16:47
УДРУЖЕЊЕ СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА СРБИЈЕ: Најоштрије осуђујемо активности невладине организације ЦЕПРИС
ПОВОДОМ лажних навода наведених у саопштењу неформалне “вибер” групе судијских и јавнотужилачких сарадника, да та група има подршку 2/3 свих сарадника у Србији, Удружење судија и тужилаца Србије (УСТ) указује да је једино репрезентативно удружење било Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије (УСТП), основано у децембру 2012. године и регистровано у Агенцији за привредне регистре.
24. 12. 2024. у 16:10
Србијавоз препоручује путницима да карте купују путем мобилне апликације
НАЦИОНАЛНИ оператeр за железнички превоз путника Србијавоз препоручује путницима да возне карте обезбеде путем мобилне апликације како би остварили уштеде и избегли чекање на благајнама током предстојећих празника.
24. 12. 2024. у 16:00
UNIQA: Унапређује квалитет сервиса здравственог осигурања
СТАВЉАЈУЋИ на прво место клијенте и њихову потребу за ефикасном, брзом и квалитетном услугом, по којој је UNIQA бренд препознатљив више од деценију и због чега је компанија годинама у самом врху водећих пружалаца здравственог осигурања на нашем тржишту, UNIQA је увела додатно унапређење сервиса и прелазак на нови модел рада који подразумева потпуни ангажман професионалне асистентске куће.
24. 12. 2024. у 16:00
ПРЕКО МИЛИОН ЕВРА ЗА ПОДРШКУ ОБРАЗОВАЊУ: UniCredit оснажује за будућност
СУШТИНСКА полуга развоја друштва за UniCredit Банку у Србији и UniCredit Фондацију јесте област образовања, у коју улажу више од милион евра кроз различите пројекте у периоду од 2023. до 2026. године.
24. 12. 2024. у 15:41
Коментари (0)