КАФАНЕ, ЦАРСТВА РАДОСТИ АЛИ И ТУГЕ: Богата историја развоја угоститељства у граду на Колубари, овековечена кроз врло занимљиву изложбу

КАФАНА - једна реч, а хиљаду слика, доживљаја, година искустава. Ниједна људска творевина није опевана толико пута и са толико емоција, а како и не би, кад је сваки срећан тренутак у човековом животу кулминирао управо на том месту.

Фото Народни музеј Ваљево

Кафане су биле места где се окупљала интелигенција, стваране неке од најлепших песама, постизани битни договори, од бракова, трговачких и пословних уговора, до прекрајања граница и уласка у рат. У њих људи беже од стварности, ђаци из школе, мужеви од жена и обрнуто. То је царство неопраних чаша, карираних столњака, које лечи тугу, а распламсава радост.

Ово каже кустос Марина Ћировић, ауторка изложбе "Кафане од давнина до данашњих дана" у Народном музеју у Ваљеву. Овековечено је отварање првих кафана у Ваљеву, где су се налазиле, каква је била понуда, у које се одлазило на концерте и представе, у којој је отворен први биоскоп, где се играо билијар, а где покер. Такође, које су кафане пружале нарочиту забаву за одрасле, или у којима су најчешће избијале туче. Изложба обилује и фотографијама некадашњих ваљевских механа и хотела, сачуваних у овдашњем Историјском архиву.

ПОЗНАТА Кафана "Кљештавица",  на спрату имала собе за спавање, Фото Народни музеј Ваљево

- Најстарије ваљевске кафане настале су крајем 18. и почетком 19. века, у Тешњару, старој трговачкој чаршији, на десној обали Колубаре - каже Марина Ћировић. - Биле су испуњене дуванским димом, помешаним са мирисом роштиља и алкохола. Власници су били полуписмени људи, који су поред чланова своје породице запошљавали једног, или два момка за спољне послове, а у кухињи је обично радила газдина жена.

НАЈПОЗНАТИЈЕ прве кафане биле су "Козара", "Мостар", "Ковачев хан", "Оријент", "Радикал", Занатлијска пивница"... Пред крај 19. века, Ваљево је почело да се шири на леву страну Колубаре и ту почињу да се отварају кафане у близини садашњег хотела "Гранд", као што су "Пивница Србија", "Видина кафана" касније "Златибор", "Бристол" потоња "Обница", "Краљевић Марко", "Златан плуг", "Љубовија", "Грозд", "Јадар", "Код Сунца", те најпознатији "Хотел Секулић". У трећој деценији 20. века, постојале су 62 угоститељске радње.

ТРАДИЦИЈА Хотел "Гранд" у Ваљеву, Фото Б. Пузовић

- Током Првог светског рата, бројне кафане и хотели били су претворени у болнице за српску војску, а под аустроугарском окупацијом града коришћене су за смештај непријатељских јединица - каже ауторка изложбе.

- По завршетку рата угоститељи су основали Кафанско-механско удружење за ваљевски, тамнавски, колубарски и подгорски срез. Између два рата, број ваљевских кафана стално се повећавао због лаког добијања дозволе и што се уз мало рада остваривала добра зарада. Рекламирали су се чистим намештеним собама, именима власника, дугогодишњим искуством у угоститељству...

ЈЕЛОВНИЦИ су били веома богати - домаћа и страна кухиња, топла и хладна јела, роштиљ, свеже јагњеће, прасеће и јареће печење с пања, козје млеко, овчији сир и кајмак, путер, пиротски качкаваљ на леду, мађарске саламе, италијанске мортаделе и ужичке сланине.

Неизбежне су биле добре ракије, ликери, вина, те ваљевско и друге врсте пива.

- Први биоскоп у Ваљеву био је у "Пивници Србија", чији је власник Благојевић 1910. године набавио кино апаратуру, а велики проблем било је како да од градске власти добије дозволу јер та делатност није пре тога постојала - каже Марина Ћировић. - Уз купљену улазницу за гледање филма, посетилац би уз одређену надокнаду добио и место за кафанским столом.

КУСТОС Марина Ћировић, аутор изложбе, Фото Народни музеј Ваљево

Повремено су на репертоару били и филмови чији наслови указују да су рушили тадашње друштвене норме и устаљен начин живота провинције, као што су "Пламен љубави", "Под грехом", "Жена без стида", "Љубавници", "Гроф обешењак"...

У КАФАНАМА су свирали ромски оркестри, севдалинке је певала позната Драгица, коју су звали "ваљевска Софка". Дуге зимске вечери прекраћиване су билијаром у "Касини", док је "Златибор" био познат по игрању покера. Виђенији Ваљевци, углавном газде, покер су играли специјалним шпилом карата, који би пред партију стизао право из Беча! Пред зору, неко би остајао без новца, други би био у плусу, да би из цуга могао да пазари четири краве.

Напослетку, тај шпил би се одлагао у посебан ормар, њиме се више никад не би играло.

- Изложба је обогаћена и фотографијама кафана и ресторана који су и данас остали верни својој традицији и делатности, али и бројним новим кафићима и баровима, све популарнијим за излазак млађих генерација Ваљеваца - каже Марина Ћировић. - Иако је број угоститељских објеката данас знатно већи и на целој територији Ваљева, сходно прикупљеном и засада доступном материјалу базирали смо се само на оне који се налазе у најужем градском језгру.

Прича о осталим ваљевским кафанама, ресторанима и кафе баровима, биће тема будућих истраживања...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације