ФЕЉТОН - ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ САРАЈЕВА: Преко 120.000 Срба од 1992. до данас напустило своја огњишта
ПИТАЊЕ несталих Срба у Сарајеву никада није било предмет истраживања на нивоу централних институција Босне и Херцеговине.
Ипак, из свих доступних података јасно је да број убијених српских цивила прелази број који су бошњачки чланови Предсједништва спремни да признају. Према изјави бившег члана Предсједништва РБиХ и предсједника СГВ-а Мирка Пејановића, број српских жртава у дијелу града који је под контролом АРБиХ износи између 2.000 и 3.000 људи, што укључује и убијене и нестале (Pećanin & Selimbegović, 1997. b).
Замјеник предсједника Српског грађанског вијеће (СГВ) Младен Пандуревић у интервјуу "Вечерњим новинама" рекао је да СГВ има податке о најмање 1.000 несталих Срба у Сарајеву.
Такође је навео да су се убиства наставила између октобра 1993. и краја рата, у општинама Центар, Нови Град и Ново Сарајево. Према српском истраживачу Данилу Џелетовићу, у неколико логора у Храсници убијено је 55 српских цивила и један број затвореника Војске Републике Српске. Лешеви су сахрањени на разним локацијама у тајности. Породицама жртава није било допуштено да посјећују мјеста сахране (Dželetović, 2000, стр. 180). Према ријечима шефа СДБ-а БиХ Мунира Алибабића, само Цацине жртве су између 200 и 300 људи (Pećanin & Selimbegović, 1997. c).
ДРУГИ извори дају различите процјене. Према бази података Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске, на подручју предратних општина у Сарајеву убијено је 2.770 српских цивила и 256 војника ВРС-а.
База података садржи релевантне записе за сваку жртву, убијену између 1992. и 1995. године.
У бази се налазе и имена 174 особе нестале у Сарајеву током рата. Ова оцјена изгледа вјеродостојно, с обзиром на чињеницу да је Армија Републике БиХ попалила и уништила 56 српских насеља и села. После рата идентификовано је 28 масовних гробница Срба (Пашалић, 2002, стр. 53).
Према подацима београдског Института за истраживање страдања Срба у 20. вијеку, број српских жртава у Сарајеву, које је евидентирао Институт, износи 8.504, што укључује 7.524 цивила и 856 несталих особа ("Иванишевић АТВ", 2012).
БИВШИ полицајац РС Симо Тушевљак, говорећи као свједок Хашког трибунала, рекао је да је у Сарајеву током рата убијено више од 3.000 српских цивила. Према његовој изјави, само на Грбавици, током 1992. и 1993, снајперисти су убили око 700 српских цивила, док је укупан број убијених на Грбавици, укључујући војнике ВРС, износио 1.600 мушкараца и жена (Tuševljak: U Sarajevu ubijeno, 2015).
Према ријечима директора истраживачко-документационог центра у Сарајеву Мирсада Токаче, "само у сарајевско-романијској регији убијено је око 2.500 цивила сарајевских Срба".
Мирсад Токача је такође изјавио да је укупан број убијених српских цивила у рату 4.178...
Због терора и застрашивања, између 1992. и 1995. године, сарајевски Срби су масовно напуштали територију под контролом Армије БиХ и ХВО-а и кретали се СРЈ или Републиком Српском, насељавајући се гдје год су могли. Некадашњи члан Предсједништва Републике БиХ и предсједник СГВ-а Мирко Пејановић описао је овај поступак као "миран егзодус Срба са територија под контролом АРБиХ или ХВО-а" (Pejanović, 1999, стр. 167).
НАКОН Дејтонског мировног споразума, неколико општина бившег Српског Сарајева (Вогошћа, Илијаш, Хаџићи и Илиџа) требало је да буде интегрисано у Федерацију почев од 3. фебруара 1995. године. Реинтеграција је требало да буде завршена за 45 дана (Nakon Sastanka Koordinacione кomisije, 1996). Како је вијест о очекиваној реинтеграцији стигла до српског становништва из ових општина, Срби су почели да одлазе на друге локације у Републици Српској и у иностранство. Период премјештања територија Источног Сарајева био је врхунац српског егзодуса. Према УНХЦР-у, у овом периоду између 50.000 и 65.000 Срба напустило је територије поново интегрисаног Сарајева.
Како је Душан Шеховац објаснио Комисији, егзодус Срба из Сарајева имао је неколико разлога: "Први разлог је био страх како живјети са комшијама с којима смо до јуче били у рату. Други разлог је био страх од чега живјети. Запосленост у једном од најразвијенијих градова у Југославији - Сарајеву, више није постојала. Трећи разлог је тај што је српска страна тражила послије 'Дејтона' да централни дио Сарајева буде проглашен дистриктом под међународном контролом, са мјешовитом администрацијом и полицијом. Али бошњачка страна је добила право да формира властиту полицију, војску и владу. И тада су се Срби осјећали незаштићенима. То је разлог зашто су отишли. Бошњачка страна жељела је да Сарајево постане њен ратни плијен и о томе су јавно разговарали."
АМЕРИЧКИ новинар Питер Брок је закључио да "просвећено западно новинарство" и даље одбија да призна бијег десетина хиљада сарајевских Срба заједно са цјелокупном јеврејском заједницом, обоје са живим сјећањима на злодјела из Другог свјетског рата, уочи признање босанске "независности" почетком 1992. године. (Brock, 2005, стр. 286).
Портпарол Мисије Уједињених нација у Босни и Херцеговини Александер Иванко је изјавио: "Мисија је добила бројне извјештаје о сарајевским бандама које тероришу српско становништво и пљачкају њихове куће. Срби, који је требало да остану на Илиџи, сада кажу да немају друге могућности него да оду."
На крају, предратни Попис становништва из 1991. године показао је да је од 525.980 житеља Сарајева (многи се изјашњавали као Југословени) било 157.536 грађана који су се уписали као Срби и то је чинило 29,94 одсто становништва.
Попис Кантона Сарајева из 2011. бележи да је пре 10 година у њему живело 413.593 људи а да је Срба остало 13.300 (3,21%). Према анализи Душана Шеховца, 113.508 Срба и Југословена напустило је град Сарајево у три јасно дефинисана периода, као резултат етничког чишћења и присилног одласка: У периоду 1992-1995. - 41.108; Почетком 1996. - 55.000; Између 1996. и 2013: 17.400.
Крај
Препоручујемо
ФЕЉТОН - БРУТАЛНА ЛИКВИДАЦИЈА СРБА: Сви су знали за клање недужних сарајевских цивила
19. 05. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - СРПСКИ ЛОГОРАШИ КАО ЖИВИ ШТИТ: Складиште жита претворено је у мучилиште за Србе
17. 05. 2021. у 18:00
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)