ВЕЛИКИ БРЕНД СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ: Београдска школа била је мајка десетини нових факултета

КAД размишља о Медицинском факулту, на којем је провео радни век као професор неурологије, академику Владимиру Костићу, председнику Српске академије наука, увек пада на ум једна дивна црно-бела фотографија из 1924. године, из датотеке Владана Ђорђевића. На њој је осам врло елегантних, у црним ренегдотима, мушкараца који су јако замишљени, очигледно свесни велике обавезе коју су на себе преузели.

Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности

Тих осам професора у једном простору академику Костићу прави асоцијацију на другу причу, да су они после четири године од оснивања факултета, градили школу ab ovo, подизајући зграде, пресељавајући се из некаквих неусловних импровизација у прве клиничке објекте. Неки од њих су били и буквално градитељи тих зграда по репликама Бечког универзитета, а поједини су годинима живели у институтима које су градили, попут професора Ђорђа Јоановића. Академик Костић то истиче зато што му се чини да, ако је њихов сан био Медицински факултет у Београду, они су у најбуквалнијем смислу живели у свом сну, односно имали адресу у свом сну.

НИЗ СТЕПЕНИШТЕ зграде деканата, где се и данас млади по завршетку студија сликају са члановима породица и пријатељима, за 100 година је сишло 41.195 студената. На те исте степенице се, како примећује академик Костић, наслонило преко 3.400 доктора медицинских наука. А иста та школа је била Magna Mater, односно Велика Мајка низа нових факултета. И, ако постоји нешто што је, како академик Костић каже, "да непотребно употреби" страну реч - бренд српске медицине, онда је то дефинитивно београдски Медицински факултет.

Костић памти неке велике професоре, сећа се њихових предавања, начина како су се опходили са студентима, али му се чини да факултет није изгубио на свој кондицији, да још аулама те школе ходају они који ће, такође, бити запамћени као велики.

Што се њега лично тиче, та школа је адреса свих његових интересовања. У тим истим аулама и амфитетатрима су се пре 68 година сусрели отац и мајка академика Костића, као студенти. Он је дете из студентског брака, и њему је кућа рођења Медицински факултет у Београду. - Пре 67 година ја сам дошао на свет и без икаквих притисака изабрао да студирам медицину, успео сам да направим каријеру и свој стручни опус у тој школи. За њега нема светије зграде од деканата Медицинског Факултета -"има већих и има лепших, али за мене нема значајнијих" - каже академик Костић.

ОД ПРВОГ предавања које је тог 9. децембра 1920. одржао француски ђак др Нико Миљанић, којим је званично почела настава на Медицинском факултету, све остало је - историја. Професор Бранислав Филиповић, управник Института за анатомију, који носи име Ника Миљанића, подсећа да ти почеци наставе нису били нимало лаки. Регент Александар је потписао сагласност да први Институт на Медицинском факултету, може да набавља кадавере, лешеве на којима ће студенти учити, а Миљанић је добио тадашњих 300.000 динара у злату, што је био велики новац.

Годину дана касније је почело зидање зграде Института, чијим је завршетком 1928. добијена своја кућа, која је и данас најлепша у кругу факултета. Оснивани су и други институти, др Александар Костић, такође француски ђак, основао је Институт за хистологију, Рихард Бурјан, Немац по националности, али православац по вери, основао је Институт за Физиологију. Филиповић каже да је све то допринело да Медицински факултет напредује. Дошли су руски имигранти као професори на интерној медицини, патологији и другим клиничким предметима, тако да су они са нашим професорима: Војиславом Суботићем, који је родоначелник српске хирургије, Ђорђем Нешићем, који је основао очну клинику, и другима, направили могућности да овај факултет буде на добром гласу.

КОЛИКО је битан Медицински факултет у Београду, професор Филиповић објашњава и чињеницом да су његови професори основали факултет у Скопљу, Нишу, потом великим делом у Подгорици, затим Сарајеву, Тузли, Новом Саду, све сем у Загребу и Осијеку. Медицински факултет у Приштини је дуго био под патронатом београдског, и сад када постоји као истурено одељење у Косовској Митровици, београдски професори га нису напустили. Факултет у Крагујевцу основан је као истурено одељење београдског Медицинског факултета. Институт за анатомију је, као његова прва "ћелија", како каже професор Филиповић Alma mater, мајка хранитељица свих лекара и сви су ту добродошли.

Ко добро познаје анатомију он постепено схвата суштину функционисања кроз остале предмете, али професор Ласло Пушкаш, шеф катедре, каже да анатомија није важна само у том смислу што сазнајете грађу људског тела - она је вежбалиште за оно што вам предстоји. Она је "римско право", које величају на правима, само што на Медицинском факултету има бар пет тако великих предмета, "да се чак и психичко стање студената доводи у питање када уче градиво из пет пута по 1.000 страна". Пушкаш подсећа да су први професори били каплари, француски ђаци, и да је и начин опхођења са студентима био француски, они су били - господа студенти.

ВЕЋ ЧЕТВРТ века на Медицинском факултету постоји и настава на енглеском. Професор Валентина Благојевић, руководилац наставе на енглеском, сабрала је да је за првих 20 година натаве на енглеском дипломирало 220 студената, а 189 у последњих пет година. И због тога је овај факултет препознат на едукационој мапи Европе. У прве две деценије ове наставе уписано је 250 студената, а у последњих пет година 482. Интересовање је огромно, али су капацитети на овој настави око 100 студената годишње.

Научноистраживачки рад је био и остао један од главних покретача Медицинског факултета у Београду од његовог оснивања до данас. На то указује и професор др Татјана Пекмезовић, управник Института за епидемиологију, области медицине која је сада због пандемије ковида 19, под рефлекторима можда више него икад. Факултет је у последњих пет година имао 30 научних пројеката, 300 наставника је ишло у радне посете у иностранство, а 150 је од месец до пола године провело на усавршавању у иностраним центрима. Наставници овог факултета објавили су више од 2.700 научних публикација само у последњих пет година.

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

СТРАДАЊА НИКА МИЉАНИЋА: Утицајни професори вешто стварали слику о конфликтној личности и “хроничном парничару”

30. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

1 1

ЧИСТКА НЕПОДОБНИХ ПРОФЕСОРА: Од 1944. до 1952. из факултетске наставе удаљено је укупно 24 наставника свих звања због политичких разлога

29. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

2 2

ПАТРИОТИЗАМ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ: Међу 150 ухапшених интелектуалаца у новембру 1941, било је око 30 професора Универзитета у Београду

28. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

3 5

ЗАЧЕТНИЦИ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА: Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Ђорђе Јоановић - били су три камена темељца Медицинског факултета

27. 12. 2020. у 17:44

Фељтон

0 2

ОСПОРАВАЊА НОВЕ УСТАНОВЕ: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду

24. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 2

ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

23. 12. 2020. у 16:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације