ТЕКОВИНЕ РАТА СКУПО ПЛАЋЕНЕ: Први декан Медицинског факултета био је др Милан Јовановић Батут

У ПРВОМ светском рату Србија је изгубила половину својих лекара. Међу њима и неке који су требало да буду оснивачи катедри и први наставници, као шти су Едуард Михел, Тома Леко... Рат је зауставио и оснивање Медицинског факултета.

Породилиште Опште државне болнице

Ту велику победу земља је скупо платила: током рата изгубила је, процењује се, између 1.100.000 и 1.300.000 становника. Била је то готово трећина укупног становништва, или чак око 60 одсто мушке популације. Само су епидемије, према грубим проценама, однеле више од 300.000 живота! Жртве српског народа зачудиле су свет!

- Ниједан мали народ који доживи толике губитке као Србија, посебно када се ради о губитку активног мушког становништва, не може толики губитак поднети, а да се не примакне негде близу ризику изумирања - навео је у свом делу "Економске консеквенце мира" Џон Мајнард Кејнс, задужен у време рата да одржава везу са српском владом у име владе Велике Британије.

ТЕ ВЕЛИКЕ српске жртве у Споменици Српског лекарског друштва, издатој поводом стогодишњице "Друштва" само су поменуте речима да су "тековине рата скупо плаћене" и да је ту цену "платио народ, проређеним становништвом услед губитака од зараза, оружја и глади".

Тако је, од доношења решења министра Стојана Протића о оснивању Медицинског факултета до почетка његовог рада, у земљи разореној ратом и епидемијама, протекло шест година. На првој седници Универзитетског савета одржаног 28. марта 1919. године прочитан је акт министра просвете у коме тражи да Пољопривредни и Медицински факултет отпочну рад идуће школске године, те да за припреме његовог почетка одреде комисију.

За Медицински факултет одређена је Комисија у саставу: др Милан Јовановић Батут, професор Велике школе у пензији и хонорарни професор Универзитета, др Војислав Ј. Суботић, шеф хируршког одељења Опште државне болнице, др Живојин Ђорђевић, биолог, професор Филозофског факултета, и др Никола Вулић, професор Универзитета.

ПРВИ професори Медицинског факултета постављени су Указом септембра 1919. године: за редовног професора др Војислав Суботић - старији, лекар и оператор из Београда - за хирургију, и др Милан Јовановић - Батут, за хонорарног професора Универзитета - за хигијену.

Њих двојица 10. новембра бирају др Драга Перовића, редовног професора Медицинског факултета у Загребу за редовног професора нормалне и топографске анатомије, што је потврђено и Указом месец и нешто дана касније. За првог декана Медицинског факултета 6. фебруара 1920. изабран је др Милан Јовановић - Батут, а за продекана проф. др Војислав Суботић. На истој седници за редовног професора на Катедри опште патологије са патолошком анатомијом и хистологијом изабран је др Ђорђе Јоановић, дотадашњи професор патологије Медицинског факултета у Бечу.

Министарству војске и морнарице упућена је молба да се за Анатомски институт Медицинског факултета привремено уступи зграда у кругу Војне болнице, а Министарству народног здравља да уступи зграду за Институт за физиологију. Тако је анатомија привремено на две године добила зграду Заразног одељења војне болнице Прве армијске области у Београду, а физиологија зграду Туберкулозног одељења Опште државне болнице.

КРАТКО се чинило да је Медицински на корак до почетка наставе, само до априла када је професор Драго Перовић поднео оставку на место професора анатомије и правдајући се здравственим разлозима вратио се у Загреб. Савременици су сведочили да је за такву одлуку, ипак, било и других разлога - отпора Загреба да се и у Београду оснива медицински факултет...

Тешко да би одлазак иједног професора сада био толика катастрофа за било који факултет, и не само у Србији, али у оно време то је довело до опасности да са наставом неће моћи да се почне.

Иако је први лекар у Србију дошао готво пуних 100 година раније - 1818, али је он - Грк Константин Александриди, ту остао само три године зато што су му "почели плату преко погодбе умањивати", Србија ни век касније није имала довољно лекара, а камоли довољно наставног кадра да почне да их школује. Силом прилика развијан је војни санитет, а касније и војне болнице, док развој цивилног санитета и то без довољно доктора медицине, почиње тек од 1839. године.

БРАТ Кнеза Милоша, Јеврем Обреновић основао је прву болницу и апотеку у Србији 1826. у Шапцу. Имала је само четири кревета. Верује се да је друга болница у Србији основана у Сокобањи нешто пре 1850. године, а 1852. Влада тадашње Кнежевине писмом је од свих округа затражила да из својих средстава по могућности за болницу купе једну приватну кућу са најмање две собе, да наместе по шест кревета за болеснике и да почну да прикупљају новац за зидање болничке зграде. Тако је 1853. девет окружних вароши добило своје болнице, а 1880. године било је и неколико покретних болница које су ишле од села до села. У једном извештају из 1883. наводи се да је у 23 болнице лечено 2.479 болесника.

Разлог за оснивање првих болница у Србији биле су венеричне болести, пре свега сифилис који се појавио после окупације руске и турске војске 1810. У то време у Европи болнице су се оснивале због заразних болести - лепре, куге, колер, великих богиња, пегавца...

ВОЈНИ шпитаљ у близини садашње Ботаничке баште био је прва болница у Београду, који је због епидемије тифуса привремено пресељаван па враћан, да би се 1848. преселио у нову зграду у Његошевој улици. У београдским општинама, почев од 1841. оснивани су и "шпитаљи за бедне, оскудне и сиромашне болеснике", али су то "била више уточишта него болнице".

Прва грађанска болница у Београду подигнута је 1868. у Видинској улици, садашњој Улици Џорџа Вашингтона, у згради где је и сада Српско лекарско друштво. Тај плац купио је за 2.500 дуката кнез Михаило Обреновић, и поклонио га Београдској општини 1861. године. Изградњу болнице помогао је Илија Милосављевић Коларац, али и Одбор београдских жена са кнегињом Јулијом, супругом кнеза Михаила на челу. Болница је прве пацијенте примила 1868. године, непосредно после убиства кнеза Михаила, а имала је 120 постеља. Преименована је у Општу болницу 1881. године.

СУТРА: ОСПОРАВАЊА НОВОГ ФАКУЛТЕТА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ДИЛЕМА ИЗМЕЂУ ТОПОВА И ЗДРАВЉА: У марту 1914. потписана је одлука о оснивању факултета

22. 12. 2020. у 18:00

Фељтон

0 1

СРБИ СЕ ДЕЛЕ И ОКО ЗДРАВЉА: Подижимо најпре болнице, за Медицински факултет има времена

20. 12. 2020. у 21:55

Фељтон

0 1

ИШЧЕКИВАЊЕ ШКОЛЕ ЗА ДОКТОРЕ: У овом здању је почела историја Медицинског факултета у Београду

19. 12. 2020. у 16:31

Друштво

0 9

НАША "АНАТОМИЈА" СТИГЛА ДО КЕМБРИЏА: Велики искорак тројице српских професора поводом јубилеја медицинског факултета у у Београду

18. 10. 2020. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације