СУМЊИВА СМРТ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА: Аустријске и британске службе стоје иза убиства кнеза?

ПОСТОЈИ непотпуно обрађена грађа о контроверзној смрти кнеза Милоша 26. септембра 1860. године.

Фото: Фото документација "Новости"

Овом аутору, њен део ипак је дат на увид. Она потврђује сумње да Милошева смрт није наступила природним путем! Потврђују то још неки меродавни извори.

За разлику од те несређене полузваничне документације, масонска грађа у заједничким архивима професора у северној Италији, Хрватској и Србији, масона и немасона, стручно је сређена. Њени делови о тајнама владарских Обреновића, добронамерно су уступани на разматрање овом аутору 2001, тада главном уреднику њуз-магазина "Идентитет" у Загребу и новинару "Вечерњих новости".

Из ње издвајамо извештај о смрти кнеза Милоша. Због лакшег разумевања, ваља напоменути да су неки од сакупљача те грађе припадали (или још припадају) часном Слободном зидарству Хрватске, Италије и Србије. Неки из 19. века били су масони у време Милошеве владавине и после. Давно су, разумљиво, преминули, масонском терминологијом, "преселили се на Вечни исток".

НАЈЗАНИМЉИВИЈИ део тог извештаја, писаног ијекавским дијалектом, преносимо дословно.

"Владалац Србије Кнез Милош Обреновић, није умро природном смрћу, успркос поодмаклим годинама својега живота. Његова смрт изазвана је и настала намјерно, што се може квалифицирати као један вид убојства, посредног, од стране резидената аустријских и великобританских обавјештајних служби, који су имали утјецај на Милошевог сина кнеза Михаила Обреновића и на врло узак круг њима подређених агената различитих професија из конзулата тих двију држава. Кад се увјерила да је кнез Милош заиста мртав, аустријска тајна конзуларна служба обуставила је сва своја цјелокупна дотадашња агентурна дјеловања, усмјерена према Кнежевском двору у Београду.

СМЈЕСТА је активирала раније договорене, своје далеко мање важне обавјештајне дјелатности у јужној Србији, у дослуху са агентурама из Турске, само да би прикрила свој утјецај на збивања око смјене кнежевских владара у Београду, смрћу Милошевом и замјеном владавином његовог млађег, а живућег сина кнеза Михаила Обреновића.

Посланство Британије, за разлику од аустријског, није пред конзулатима и обавјештајним одјељењима других држава сила одвише ни крило своју умијешаност у та изненадна и чудна дешавања и смјену власти у Београду, наступом проенглеског и проиталијанског масона кнеза Михаила на трон Србије намјесто свог умрлог оца, чију су смрт изазвали и убрзали љекари у договору са британским и аустријским агентима."

Фото: Фото - документација "Новости"

У ЖИЖУ (међу)српских, међународних и породичних сплетки од половине 19. века, кнез Михаило доспева и зато што их је сам подстрекивао! Меродаван извор о томе је збирка списа хроничара Стевана Стевче Маленовића "Књаз Милош о душевним особинама Књаза Мијаила и прорицање трагичне смрти овога". И делове списа Маленовића, сарадника поверљивих кругова, преносимо без граматичке и стилске обраде.

"На скоро по повратку Књаза Милоша и Књаза Мијаила у Србију 1859-е године, Књаза Мијаила обузме жеља - да замени оца на књажевском престолу (а и то је била последица интриге Кајмакамоваца, пошто су они били уверени - да ће код Књаза Мијаила лакше успети са својим циљевима, него код Књаза Милоша, - како он треба због старости и слабости (Књаз Милош је патио од срчане болести) да се одмори, и да треба да за живота даде књажевску власт Књазу Мијаилу, као зреломе и способноме за управу земље итд, јер су сада другачија времена, те се неможе да поднесе онакова управа земљом - како је Књаз Милош радио и управљао за време своје прве владе.

ОВАЈ јад је Књаз Мијаило непрестано подстицао, и Књаз Милош је дуго време о томе прећуткивао, нектејући никоме дати одсечнога одговора, нити је хтео да изриче свој суд о Књазу Мијаилу и његовим душевним особинама, а знао је: да се све то ради по жељи Мијаиловој. Најпосле када је Књаз Мијаило видео да Књаз Милош не мисли уступити му владу, онда се угоди да доктор Белони, који је тада био дворски и војни лекар, саветује Књазу Милошу, да оде у Алексиначку бању и да здравља ради пробави тамо неко време - и Књаз Милош послуша, и оде у речену бању али - на скоро, пошто се је окупао једанпут-два у топлој води, обневиди на оба ока, те га отуда преко Неготина донесу Дунавом у Београд" - дословно је писао Маленовић.

ТАЧНО је, и по другим изворима, да Милош у тој бањи нагло губи вид. По извештајима дворских и других (пот)плаћених лекара "осим нарушеног кардиоваскуларног здравља, патио је од шећерне болести са компликацијама, које узрокују такав исход". Зашто су све те компликације кулминирале одједном?!

За те Милошеве по живот опасне тегобе, дворски лекари су одавно знали. Милош је, по расположивим подацима, после свега неколико дана боравка у Алексиначкој бањи из ње хитно враћен полумртав. Из тог стања (не коматозног, како наводе неки аутори, него свесног, разумног) никада се није вратио у редовни живот. Умро је у Топчидеру на Крстовдан 1860.

ТАДА је чувени доктор Спиридон Ефтимијадис изјавио: "Ко је казао да Књаз Милош иде у бању да се купа, тај жели да он умре, јер болест његова не може да поднесе такво купање"! Тај акт чува Архив Србије, сигн. ПО кут. 140 бр. 150. Др Ефтимијадис је био државни лекар Србије, одличан дијагностичар, надалеко познат у земљама Европе. Није консултован о Милошевом путу у бању.

И ти извори сведоче да су Милоша "пријатељи" саветовали да трон преда Михаилу. Иначе, Милош није могао да прежали прерану смрт прворођеног сина Милана, који је владао Србијом само 26 дана, не само као губитак чеда, него је сматрао да би он био бољи владар од Михаила!

МАЛЕНОВИЋ дословно сведочи о својој важној посети свом пријатељу Милошу у то време:

"Ослабио и обневидио, онда ми је Књаз Милош кроз плач изрекао ове речи: Е мој Стевча, камо и моја а и ваша лепа срећа - да ми је жив Милан - нико не би срећнији и радоснији од мене био, али знајте да када ја умрем, ви ћете мене да лепите од блата, и ви ћете муке да имате са Мијаилом, јер је Мијаило будала, и не зна шта ради, најпосле ће оне курве Јевремове и главу да му упропасте."

Маленовић је делове списа писао ијекавицом, али је саговорнике цитирао екавицом.

Та Милошева оштра, у задњој реченици непристојна квалификација, израз је гнева.

НА МИХАИЛОВЕ инцестоидне поступке Милоша упозоравају масони, односе се на унуку Милошевог брата Јеврема (масона). На Михаила су утицали Јевремова ћерка Анка и клика "добронамерника". Зато је после развода са кнегињом Јулијом (Хуњади) хтео да се ожени - Катарином, Анкином ћерком, али је одустао! Има индиција да су Михаила од те намере одвратили масони, чији је био "брат". Том владалачком и љубавном романсом више се баве драматургија и музикологија, мање историја.

Тако (?) је животни и владарски пут окончао књаз Милош. Уз сумње о његовој смрти: биолошка због болести, изазвана тровањем од страних служби и, најнедокучивије - утицајем кнеза Михаила?

СУТРА: Масонски живот кнеза Михаила

Препоручујемо

Фељтон

2 8

КАКО ЈЕ ИСТОРИЈА СРБИЈЕ СТВАРАНА УЗ ПОМОЋ МАСОНА: И кнез Милош је био слободни зидар

16. 08. 2020. у 06:00

Фељтон

4 5

ВЕЗА МАСОНА И ОБРЕНОВИЋА: Таковски устанак под темпларском заставом

17. 08. 2020. у 05:00

Фељтон

1 3

КРВНА ОСВЕТА: Разлог због ког је Милош убио вожда

23. 08. 2020. у 09:30

Фељтон

0 0

ЈЕДИНИ КНЕЗ БЕЗ ПОРТРЕТА, БИО ЧЛАН ТАЈНОГ ДРУШТВА? Васа Поповић, творац Милошеве шпијунаже

22. 08. 2020. у 06:00

Фељтон

0 3

ТАКОВО ПЕЧАТ ТАЈНЕ ИСТОРИЈЕ: Утицај из сенке на династију Обреновић

20. 08. 2020. у 07:15

Политика

1 6

ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ ЗА СЕЛО СРЕЗОЈЕВЦИ: У овом српском месту је столовао Барбароса - немачки цар и крсташки војсковођа

18. 08. 2020. у 21:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације