ФЕЉТОН - ВОЂА УСТАША ОПТУЖУЈЕ ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА АТЕНТАТ: Бивши НДХ генерали били запослени разним министарствима у Буенос Ајресу

У ИНТЕРВЈУУ у листу Ла Пренса Павелић је признао да се борио за истребљење комуниста, оним што је називао својим деловањем у својству слободног и антикомунистичког Хрвата, што га је навело да закључи да је особа одговорна за атентат био југословенски комуниста.

АТЕНТАТОРИ Мило Кривокапић и Благоје Јововић, 1954. године у Мар дел Плати, Фото Из књиге "Благоје Јововић Српски херој у вучјој јазбини"

Када је успео да се окрене, видео је мршавог човека, висине 1,70, који је побегао низ улицу Имелман. Одмах је пребачен у сиријско-либанску болницу. Павелићева ћерка, која је учествовала у интервјуу, испричала је да је њен отац, као добар и вредан човек, био партнер у грађевинској фирми Instalaciones Ineo SRL, пошто није могао да се бави адвокатском професијом у земљи. Вишња не само да је била заклети бранилац свог оца и његових поступака, већ и велики саучесник, тако што је чувала, уређивала и водила рачуна о Поглавниковој писаној заоставштини више од пола века. Она је негирала да је Јасеновац био концентрациони логор, већ је говорила да је за њу био радни логор за сиромашне, али да је функционисао мирно. Како се истиче у чланку, та жена је у потпуности негирала очеву кривицу. Вишња је тврдила да су живели од хонорара књиге коју је њен отац написао  против комуниста, публикације коју је објавио у Италији и која је преведена на шпански, а издата у Буенос Ајресу.

У чланку у листу Ла Расон под насловом „Павелић оптужује југословенске комунисте за напад: Влада Београда је 1951. године тражила његово изручење, да би му се судило“, од 17. априла, наводи се да је полиција била резервисана по питању ове епизоде, али да је наставила са истрагом. У чланку се наводи да је Павелић, враћајући се из града где је уговарао последње детаље око прославе независности која је кулминирала догађајима у недељу, (односи се на недељу, 14. април 1957.) био жртва атентата, за који је окривио југословенске комунисте. Павелић је тврдио да је нападач побегао улицом Имерман у супротном смеру од њега. Није могао да види нападача јер је било веома мрачно и видео је само сенку. Павелићева ћерка је у интервјуу рекла да се понављају исте лажи од претходне године. Када ју је новинар упитао на шта мисли, Вишња је остала при тврдњи да је откако је њен отац стигао у Аргентину, поштовао све законске прописе, да би био добро прихваћен. Он је годину дана раније био ухапшен, а његова породична кућа претресана, али је, како је ова жена тврдила, све била грешка и он је одмах пуштен. Она је навела да током истраге капетана Молинарија, чији је предмет интересовања био њен отац, нису пронађени докази о изнетим оптужбама и да је зато пуштен. У чланку се указује на захтев за изручење који је београдска влада поднела Аргентини 1951. године, путем ноте министру Каноси. У ноти се наводи да се велики број усташа и других ратних злочинаца склонио у Аргентину, међу њима и Иван Херенци, бивши генерал усташке полиције, који је маја 1951. године био запослен у Министарству јавних радова у Буенос Ајресу, под именом Хуан Хорват. У ноти се такође наводи да је у земљи био још један бивши усташки министар Јосип Бален, који је у време слања ноте радио у аргентинском Министарству пољопривреде, под лажним именом Иван Барац. Перонова влада није испунила захтев и није објавила текст југословенске ноте. Године 1955. истраживане су везе између Павелића и Националистичке алијансе, али резултати никада нису објављени. Захваљујући атентату, ова личност је опет била у центру интересовања.

У ЧЛАНКУ под насловом Посебан Досије за Павелића који је написао српски писац и новинар Бранко Анђић у Буенос Ајресу, помињу се аргентински досијеи са којих је скинута ознака тајности, а који говоре о терористичким активностима ратних злочинаца. Из објављених досијеа, а који су припадали Савезној жандармерији и аргентинској Служби државне безбедности, дошло се до закључка да Павелић није био политички неактиван након доласка у Аргентину. Из преписке организације Хрватски домобран са органима унутрашњих послова постало је јасно да је Павелићева група учествовала у терористичким активностима 1950-их година, за које никада није осуђена. Он такође појашњава да су у писму југословенског Домобрана тадашњем де факто председнику Аргентине Педру Еухенију Арамбуруу  од 28. јула 1956. емигранти блиски Павелићу оптужени за нереде на улицама, паљење цркава и терористичко деловање, у име свргнутог перонистичког режима. Између осталих, један од инцидената за који је оптужена Павелићева терористичка група било је и постављање бомбе испред амбасаде Пољске у Буенос Ајресу 1955. године. Чланак открива разочарање које је завладало по откривању ових досијеа, због недоступности података о Павелићевом боравку у Аргентини и о атентату на њега, након чега се преселио у Франкову Шпанију где је убрзо умро. Уз пратећи поднаслов „Терор као цена за перонизам“, чланак нам открива да су 1955. године и аргентинска штампа и један припадник парламента потврдили да је Павелић примао месечну суму од 6.000 аргентинских пезоса за услуге ударних снага као што је Националистичка алијанса.

Чланак под насловом „Несхватљиво бекство“ Јаше Алмулија, српског новинара и писца, од уторка, 30. априла 1957. године, у одељку Данас у свету листа Борба открива да је чланак у француском листу Oror у име свог јавног мњења и француског народа – када је доказано да је један од најмонструознијих и најокрутнијих убица рата остао некажњен и борави у Аргентини – изразио забринутост да би аргентинска влада генерала Арамбуруа могла одбити захтев за изручење ратног злочинца Павелића, који је требало да буде предат суду.

Надали су се да ће му се судити. Неповерење око његовог изручења произлази из чињенице да је аргентинско Министарство спољних послова одговорило на захтев за изручење Павелића као на захтев за било ког обичног преступника.

У ОВОМ тексту се тврди да је Министарство спољних послова исправно поступило у предаји предмета аргентинском Министарству правде. Суд је позван да одлучи да ли ће, на основу југословенске оптужбе и предочених материјалних доказа, бити изручен за обично кривично дело или не, па је до судске одлуке Павелић стављен под полицијски надзор, како се наводи у саопштењу француске новинске агенције. Међутим, цео план је пропао због Павелићевог бекства. Атентат, Павелићев боравак у болници и интервјуи које је давао новинарима показали су да Павелић борави у Аргентини. Још један разлог због којег је новинарска агенција поставила питање да ли ће до изручења доћи јесте чињеница да су јужноамеричке земље имале своја правила и прописе о изручењу политичких оптуженика, поред тога што Аргентина званично није била део Савезне комисије за ратне злочине.

Узимајући ово у обзир, СФРЈ је изнела оптужбе које Павелића квалификују као обичног злочинца за кривична дела убиства жена, деце и стараца у логорима Јасеновац и Стара Градишка и за наређивање паљења три села и убиства свих њихових становника без обзира на њихов пол. С друге стране, Аргентина је већ изјавила да је препрека за изручење Павелића чињеница да Аргентина и Југославија нису потписале уговор о екстрадицији.

Коначно, да су Павелићеви злочини подразумевани као уобичајени, против њега се могла спровести хитна и жустра акција, што је било типично у аргентинском кривичном закону, па би учинили све да га ухвате, како у име југословенског народа, тако и због јавног мњења које је захтевало да правда стигне једног од најгнуснијих убица тог времена.

Јаша Алмули је био јеврејски новинар изузетно посвећен очувању сећања на геноцид у Јасеновцу. Од 1956. до 1959. радио је као спољнополитички коментатор у Борби. Од 1958. до 1960. био је потпредседник Удружења новинара Србије.

ПВЕЛИЋЕВО ИЗРУЧЕЊЕ

ЛИСТ Ла Национ је објавио чланак 17. априла 1957. под насловом "Изручење Анте Павелића". У чланку се наводи да је аргентински амбасадор у Београду, господин Онорио Роигт (Honorio Roigt), претходног јутра посетио државног подсекретара доктора Младена Ивековића.  Према Југпресу, полузваничној новинској агенцији, та посета је имала везе са Павелићевим изручењем и тврдили су да ће југословенска влада вероватно обновити захтев за екстрадицију преко своје амбасаде у Буенос Ајресу. Обнављање овог захтева уследило је након атентата на Павелића 11. априла у Буенос Ајресу, који је открио његово присуство у Аргентини.

 СУТРА: ??????????? ??????????? 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАВЕРА ЋУТАЊА О АТЕНТАТУ НА УСТАШКОГ ПОГЛАВНИКА: Четници који су долазили у Аргентину, имали су трауматична сећања на рат

14. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - МЕДИЈИ О АТЕНТАТУ НА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: Павелић се и у Аргентини бавио пословима "с друге стране закона"

17. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋЕВО БЕКСТВО ИЗ АРГЕНТИНЕ: Долазак бившег поглавника у Шпанији нису све усташе дочекале раширених руку

16. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МИСТИФИКАЦИЈЕ О ПОКУШАЈУ УБИСТВА НАЈВЕЋЕГ ЗЛОТВОРА СРБА: Благоје за место атентата одабрао мрачну улицу у близини Павелићеве куће

15. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације