ФЕЉТОН - МИСТИФИКАЦИЈЕ О ПОКУШАЈУ УБИСТВА НАЈВЕЋЕГ ЗЛОТВОРА СРБА: Благоје за место атентата одабрао мрачну улицу у близини Павелићеве куће

ПОСТОЈИ још једно интересантно питање, а то је ко је препознао Павелића у ресторану El Ciervo, у Буенос Ајресу.

ЋУТАЊE Милева Гаћеша је знала готово све детаље o атентату, Фото Из књиге " Благоје Јововић српски херој у вучјој јазбини"

Према Благојевом сећању, први пут када је видео Павелића у том ресторану, имао је много недоумица, јер је био потпуно измењен, веома стар и изгледао је другачије од ратних фотографија, због чега је замолио Милана Гаћешу за помоћ да га препозна, који му је рекао да би му његова сестра могла помоћи боље од њега самог, због чега су прво једног дана и сели са Миланом, који га је одмах препознао, а други дан са Милевом која је прецизно показала Павелића. Овако се Благоје сећао потврде идентитета човека за којим је трагао.

Благоје је потражио помоћ, јер није имао намеру да лиши живота погрешну особу, а он га никад у свом животу није видео уживо.

У интервјуу са Милевом, на РТС-у, у емисији "Око Магазин",  нема питања да ли је она препознала Павелића, међутим, Милорад Ћулафић је тврдио, што је сигурно дознао из  разговора са њом, да је Милева негирала да је она била особа која је Благоју потврдила Павелићев идентитет у ресторану El Ciervo, пошто је она на том месту била само једном приликом са својим братом, и тада Павелић није био тамо. У сваком случају, ако је Милева тврдила да није била са Благојем у El Ciervo да би потврдила Павелићев идентитет, онда нам остаје закључак да је Благоје сам открио – након честог боравка на том месту и изучавања Поглавниковог кретања – да је то човек ког је тражио.

Једна анегдота још једном потврђује лојалност групе и пакт ћутања. У разговору који сам 2024. водила са Миланом Колувијом, координатором покрета „Четници у свету“, рекао ми је да је 1984. године имао прилику да отпутује у Аргентину, у Буенос Ајрес. Посетио је место где је некад била црква Светог Саве, разговарао је са групом људи, међу којима је био и Благоје, ког памти по цртама лица. Милан се није плашио да јој постави компромитујуће питање. Рекао им је да зна и да је Павелића убио четник у Буенос Ајресу, али да се не зна ко је то. Приметио је да се група потпуно затворила када су се суочили са питањем. Одмах је уочио неповерење и да су сви изјавили да немају информације о томе. Ово је још једно директно сведочанство о пакту ћутања ове мале групе.

ВЛАДИМИР Иванишевић, Цетињанин, који је Благоја упознао у Риму 1946, од када су склопили пријатељство, објавио је неколико текстова у различитим светским листовима, након Благојеве смрти, где је открио детаље атентата. Чекао је да му пријатељ премине, у анализи прича постоје одређене тачке одступања,иако се у његовим речима може приметити и апсолутно подударање у погледу суштине.

У фебруару 2000. године, Иванишевић је написао чланак у часопису "Српски погледи", у ком је навео да су изјаве југословенских комуниста, који су рекли да је амбасада у Буенос Ајресу организовала атентат на Павелића – лаж, већ да су четници ти који су пуцали у њега.

Ова изјава апсолутно одговара Милевиним изјавама. С друге стране, Иванишевић је тврдио да су нацистичке новине писале како је југословенска тајна полиција Удба извршила атентат, а ту лаж је југословенска штампа, која је била под Удбином контролом, и прихватила. Он је указао на један од тих југословенских листова, подгоричку Побједу, која је у 14 наврата писала о атентату користећи се бројним лажима и пристрасним информацијама. Чак су атентат приписивали човеку по имену Жарко, кога је југословенска влада послала на тај задатак.

Поводом пакта ћутања који је постојао у малобројној српској заједници у Аргентини, Иванишевић је остао при ставу да се о атентату на Павелића знало и да се о њему често нагађало, али је све учињено у највећој тајности да би се избегле евентуалне репресалије аргентинских власти. Осим тога, навео је да се велики број усташа инфилтрирао у аргентинске медије одакле су стално нападали и клеветали Србе и да је то био разлог због ког ниједан аргентински лист није желео да објављује српске текстове.

Што се тиче потврђивања Павелићевог идентитета, Иванишевић у чланку изражава тешкоћу да га препознају из више разлога. Прво, никада га у животу нису видели, иако су знали за његове злочине над Србима. Друго, усташе су живеле у земљи под лажним идентитетом, што је додатно отежавало потрагу.

ПОСТОЈЕ нека питања која је потребно разјаснити, а у којима се Иванишевићева прича не поклапа са Благојевом. Прво се односи на дан атентата, који се наводи као 10. април 1957. Иванишевићева верзија је позната међу народом и преношена у медијима, али то није она верзија коју је Благоје Јововић открио. Иванишевић је објаснио да је одабрани дан био 9. април, уочи прославе проглашења марионетске државе НДХ, а да је план био да се атентат изврши у Паломару, при чему је тај дан био одабран симболички, с обзиром на то да 10. април није требало да буде дан славља, већ дан жалости. Ипак, чинило се да се после подне Павелић вратио кући са супругом и ћерком Вишњом. Јововић и Кривокапић, који су стајали иза њега, сматрали су да атентат, како су планирали, на железничкој станици, није добра идеја, јер је било превише људи који су чекали аутобус и постојала је могућност да више људи страда, укључујући његову жену и ћерку, због чега су предложили следећи дан.

Ова широко распрострањена верзија није тачна.

Као прво, Благоје је испричао да је дан атентата био 9. април и није сугерисао да се десио било какав догађај који би их онемогућио да тога дана спроведу план. У интервјуу који је дао Бурзановићу, новинару из Црне Горе, открио је да се атентат догодио 9. априла. У писму које је истовремено написао Радовану Караџићу, опет је навео 9. април као дан атентата. Благоје је био веома изненађен што о томе сутрадан није било говора ни у једном медију, што открива да су Поглавника могли сакрити на један дан, али је његово здравствено стање било деликатно и на крају је доспело у медије и вест се обзнанила целом свету.

ДРУГО, Иванишевић је тврдио да је Јаков Јововић организовао план за убиство Павелића и тражио два добровољца као извршиоце. Важно је демистификовати ову верзију.Благоје је имао одличан однос и дивљење према лику Јакова Јововића, рођака пореклом из Косића, његовог родног села, са којим је неколико година раније планирао да изврши атентат на Павелића, али за кога су, стицајем околности – одсуства због дугих путовања у својству капетана морнарице и због канцера од ког је боловао – ипак одлучили да не може бити део групе 1957. Јаков је преминуо 1958. од последица канцера. Благоје је био и ментор и извршилац плана. Не само да Јаков није учествовао у операцији, већ није ни Милева. Ни у једном тренутку Милева није укључила Јакова у план када је разговарала са медијима.
Треће, Иванишевић је указао на то да су одредили да га убију на железничкој станици Паломара. Не звучи као добар план да се убиство догоди на железничкој станици, међу масом, јер то нису хтели ни у Буенос Ајресу, где су се, међу огромном масом, могли лакше сакрити. Планирање атентата који би се одвио наочиглед људи, у месту на 27 км од Буенос Ајреса, без могућности да одмах уђу у други воз, довело би их до изузетно ризичне ситуације и практично би били сатерани у ћошак. Они, Мило и Благоје, одабрали су мрачне улице у близини Павелићеве куће, да би он, уколико би се нешто лоше догодило, потражио пут до своје куће, што би им дало времена да побегну.

ПОДАЦИ ИЗ ПРВЕ РУКЕ

ШТО СЕ тиче потраге за Павелићем у Буенос Ајресу, Владимир Иванишевић је писао да је један бивши италијански генерал, који је познавао Павелића, почетком 1957, открио да је његов бивши пријатељ у Буенос Ајресу. Овај генерал је све податке које је имао дао свом пријатељу Јову Џањевићу, српском имигранту из Подгорице, који је као ратни волонтер напустио Аргентину да би се придружио југословенској војсци, а који се после рата вратио у земљу. На тај начин, дошао је до важних података о Павелићу, на пример: где је проводио дан, где је живео, где је обедовао и са ким се састајао. Када је Благоје ступио у контакт с Јовом, добио је непроцењиве податке из прве руке.

 СУТРА: ПОГЛАВНИКОВО БЕКСТВО  ИЗ АРГЕНТИНЕ У ШПАНИЈУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАВЕРА ЋУТАЊА О АТЕНТАТУ НА УСТАШКОГ ПОГЛАВНИКА: Четници који су долазили у Аргентину, имали су трауматична сећања на рат

14. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - АТЕНТАТОР НА ПАВЕЛИЋА ПИШЕ РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ: Два метка, према наводима полиције, нису направили излазну рупу на Павелићевом телу

13. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - ПРОШЛОСТ ЈЕ СУСТИГЛА ПОГЛАВНИКА ПАВЕЛИЋА: Видевши Благоја како стиже жив и здрав, Милоје схватио да је мисија била успешна

12. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ СЕ СЛОБОДНО КРЕТАО ПО БУЕНОС АЈРЕСУ: Благоје Јововић и Мило Кривокапић постали су тим који ће обележити историју

11. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације