ФЕЉТОН - У СРБИЈИ РАСТЕ УТИЦАЈ ПАРТИЗАНСКОГ ПОКРЕТА: У октобру 1943. партизани су освојили око 50 градова и прекинули железничке правце

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ патриоте, на локалном нивоу, донеле су одлуку: боље је борити се против омражених немачких окупатора, који су пак, природно, били бесни због партизанског ширења на терет снага Осовине.

БУЂЕЊЕ Формирање Јужноморавске бригаде почетком 1944.године, Фото Википедија

Тако су људи попут Фицроја Маклејна градили свој став; не на основу суптилних комунистичких дезинформација науштрб храбрих четника, већ на основу јасних и очигледних чињеница на терену, где су герилске групе које су намеравале да се боре против Немаца схватиле да само придруживањем партизанима та намера може постати извесна и војно могућа.

Овде опет МI З открива Черчилу све што треба да зна. Док су неке немачке противофанзиве биле успешне, друге нису. На пример, партизани су сада контролисали већину обале и широм земље представљали озбиљну опасност за железничку мрежу, на коју је Вермахт рачунао.

Поново је Црна Гора постала симбол промена на терену, после неуспеха Немаца да поврате изгубљену територију. Како МI 3 описује: “Практично сви градови у унутрашњости су у рукама партизана, и чини се да су се они тамо чврсто устоличили. Четничке снаге које су раније биле у предности,, сада су или припојене или су нестале, уз изузетак малих група које су у сукобу са партизанима. Михаиловићев утицај у овим областима потпуно је опао; изгледа да чак и у ужој Србији популарност партизана расте. Михаиловићеве снаге остају пасивне.”

Ствар је врло очигледна. Није више било потребе за идејама са почетка године, које је заговарао официр SOЕ Бејли, о томе да би партизани и четници требало међусобно да поделе отпор према окупатору. Сада партизани увећавају отпор у ужој Србији, ранијем бастиону четника. Док ризикују животе у борби против Немаца, „Михаиловићеве снаге остају пасивне“ и, као што се види из извештаја МI 3, неке од њих се заправо и не боре против Немаца, већ против својих сународника Југословена, партизана.

КАКО МI 3 закључује о значајној промени у војној равнотежи између 8. и 27. октобра, и нешто после тога (у извештају достављеном лично Черчилу): „Укратко, у последњих шест недеља активне борбе воде се на простору целе земље. Има успеха и неуспеха на обе стране, али на крају су партизани приметно успешнији. Од 8. октобра (када је последња мапа припремљена за Черчила) партизани су освојили око 50 градова и прекинули мање-више све железничке правце, као и већину путева северне и централне Југославије.“

Може ли бити јасније? Овај одломак је из документације Ратног кабинета, МI 3 извештаја који се налази у Дикиновој архиви на Черчиловом колеџу. Но, оригинали Ратног кабинета и извештаја послатих премијеру лако се могу наћи у Националном архиву у Лондону.

МI 3 закључује да би партизани, са довољно муниције, могли постићи још више успеха у одржавању прекида немачких линија снабдевања. Овим завршава извештај Бруку, а тиме и Черчилу: “Тренутно је пет до шест немачких дивизија блокирано у северној Италији, као и десет дивизија у Југославији.”

На крају би Немци можда могли да смање обим снага у Италији за једну до две дивизије, али је скоро немогуће да би смањили своје снаге у Југославији; чак и уколико би повратили контролу над линијама транспорта, већа концентрација снага у региону била би кључна.

Другим речима, партизани, који су по процени МI 3 бројали око 180.000 људи, онеспособили би чак много више немачких дивизија него што су дотад учинили, што је неко из Черчиловог кабинета, ако не и он сам, забележио на маргини документа. Није чудно што су премијер и војни заповедници гледали са одобравањем на Тита и његове партизане.

Истог дана М04 (део SOЕ за Б. исток) известио је сер Алена Брука и своје колеге из МI 3 (копија достављена Черчилу) о догађајима на источном Медитерану. Партизани су, како следи у извештају, заузели град Сански Мост (близу Бања Луке у Босни). На захтев Черчилових сарадника, додали су да су партизани заробили цео гарнизон Хрвата (усташа) под командом немачких официра, са преко 100 убијених и „значајним ратним пленом од 1.000 пушака и 66 аутомата".

Вратимо се наративу ULTRA:  када су аналитичари из Блечлија дешифровали Михаиловићеву наредбу од 13. новембра да покрене већу офанзиву против партизана, било је очигледно за свакога у Лондону шта су Михаиловићеви приоритети. Но, за оне разјарене, патриотске, просавезничке и антинацистичке четнике, који су одбили наредбу да убијају сународнике у корист нациста, одлука је била јасна. Такви лојални Срби сада масовно почињу да прелазе на страну партизана, сматрајући Тита и његове војнике, како их МI 3 описује, „за активнију снагу“.

ИЗМЕЂУ 19. и 20. новембра Британци су сазнали како су четници дозволили да се Прва панцер дивизија пребаци железницом из Грчке на Источни фронт у СССР. Иако се транспорт одвијао преко територије под контролом четника, Михаиловић и његове снаге нису спровели никакву диверзију ради спречавања пролаза. Извештај упућен Черчилу указивао је на то да сада „постоји веома јак разлог“ да Британија „прекине снабдевање“ Михаиловића у потпуности, што је тврдња која је „постала још снажнија“ са Михаиловићевим одбијањем да онемогући транспорт Прве панцер дивизије.

Ово је била кључна разлика. Михаиловић је дозволио Немцима да прођу несметано, док су партизани спроводили офанзивне акције у борби са Вермахтом баш на тим правцима. Да ли се и сад питамо зашто су Британци гледали на Тита благонаклоније него на Михаиловића?

Подаци које им је проследио МI 3 омогућили су Британцима да се сада енергично обрате Јутословенској краљевској влади у избеглиштву. Ентони Идн, министар дипломатије, срео се у Каиру са југословенским представницима, баш у време док су извештаји МI 3 пристизали. Краљ је био вољан да размотри притисак на четнике како би почели са борбеним активностима, али је југословенски премијер био против тога. Идн је упознао младог краља Петра са могућим уплитањем Совјета у балканске ствари: „Објаснио сам му да нам представља потешкоћу то што ће Руси несумњиво тврдити да је (Михаиловић)  пасиван, док се Тито бори против Немаца. Краљ се сложио.“

Међутим, председник југословенске Владе у избеглиштву (Божидар Пурић) био је против, па је Идн морао да га упозна са чињеницама, којима је располагао захваљујући извештајима МI 3. Како се југословенски премијер држао свог става, који ће надаље понављати ревизионисти, да једину праву борбу води Михаиловић, Идн је истакао: “Рекао сам му да наше информације не подржавају такав став... Грађански рат коме сада сведочимо одговара никоме другом до Немцима. Југословенски премијер је, чини се, углавном бринуо о потреби да Михаиловић  сачува своје снаге за постнемачку еру.

АКТИВНОСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ

ИЗВЕШТАЈ МI 3, једног од оделења Службе за шпијунске активности у иностранству, о збивањима  у Црној Гори, је уверао Главни штаб у Лондону „ком царству да се приклони“:  “Немачке снаге у Ц. Гори, уз подршку четника (следбеника генерала Михаиловића) и фашиста започеле су офанзиву против партизана и остатка две италијанске дивизије које су одлучиле да се одупру Немцима. Три стотине непријатеља убијено је у борби (како извештава британски официр за везу) на неких 10 миља северно од албанске границе.”  Ово је такође необорив доказ о четничкој издаји, документ из Ратног кабинета, чији су чланови имали приступ свим информацијама.

 СУТРА: ВОЈНИ РАЗЛОЗИ УТИЦАЛИ НА ОПРЕДЕљЕЊЕ ЗА ТИТА  

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ ТРАЖИ СТВАРАЊЕ ХАОСА ИЗА ЛИНИЈЕ ФРОНТА: Сазнање да се у Југославији герилци боре међусобно, за Британце је била лоша вест

14. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 30

ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ ИСКОРИСТИЛИ КАПИТУЛАЦИЈУ ИТАЛИЈАНА : У битци на Сутјесци је погинуло 1.000 Немаца, 12.000 партизана и само 17 четника

17. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОМПРОМИТАЦИЈА ЧЕТНИКА ЗБОГ САРАДЊЕ СА ИТАЛИЈОМ: У зиму 1943. Вермахт упутио четири немачке елитне дивизије у борбу са партизанима

16. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - БРИТАНЦЕ НЕ ИНТЕРЕСУЈУ НЕМАЧКИ МАСКРИ У СРБИЈИ: Савезничка инвазија на Италију је углавном одредила британску балканску политику

15. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације