ФЕЉТОН - АВНОЈСКА ФОРМУЛА ПРЕТЕЧA УСТАВА 1974.У Јајцу је створена партијска држава која ће постати велика обмана српског народа

СВЕ у у свему, резултат, „авнојске федеративне формуле“ биће, у датом часу, стављање Србије под контролу антисрпске коалиције, прво Уставом 1963, а затим Уставом из 1974. године и, затим претварање авнојских административних граница у државне - онда када буде дошло до другог разбијања Југославије, односно проглашења република у националне државе са атрибутима политичког, економског и културног суверенитета.

ЗАСЕДАЊЕ Јосип Броз Тито, Јосип Видмар, Едвард Коцбек, Јосип Рус и Моша Пијаде, Фото Музеј Револуције

(По тумачењу Миодрага Јовичића, професора Правног факултета и члана Српске академије наука, Устав из 1974. начинио је од Југославије „хибрид федерално-конфедералног уређења", на шта су највише утицаја имали словеначки и хрватски водећи комунисти, националисти преобучени у комунистичку одору, који никад нису престали да мисле на отцепљеље од Југославије. - Једна од „најпогубнијих” последица Устава из 1974, било је „расрбљивање Косова и Метохије и опасност да они буду изгубљени за Српство".)

Управо полазећи од авнојских одлука и Устава из 1974. године, Европска заједница је створила свој план за уклањање социјалистичке Југославије са историјске сцене и са географске карте. И, поврх тога, за поделу Србије у три дела, три државе у ствари: Војводину, Косово и ужу Србију. Тај план требало је да буде санкционисан у Хагу, 16. октобра 1991. године - путем консензуса представника југословенских република. Како се зна, сви председници републике изјаснили су се за овај план Европске уније, сем председника Србије. Чак и председник Републике Црне Горе, али је накнадно ту своју сагласност повукао... ( Овим планом, названим „Карингтонов папир“ хтела се Југославија формално разбити изнутра - зато је био и предвиђен консензус. - Што се тиче разграничења, пошло се од хрватске (Фрање Туђмана) тезе, да је Уставом из 1974. године извршено дефинитивно разграничење између југословенских република. - Како то саопштава Смиља Аврамов, у Хагу је тај цео покушај Европске заједнице пропао због противљеља председника Србије Слободана Милошевића. Он је кратко и јасно рекао - да одбија све што је предложено од почетка до краја, јер њега нису овластили ни Народна скупштина, ни влада, ни његов народ да распродаје своју државу...)

ПО РЕЧИМА Добрице Ћосића,  одлукама АВНОЈ-а у Јајцу, игнорисани су, у првом реду, резултати ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године, тако да је близу два и по милиона Срба остало у другим федералним јединицама. Границе са Македонијом, на пример, остале су истоветне са границама с Турском из 1878. године, и нису биле етничке.

Да би се политички разрешили вековни српско-хрватски спорови око Босне и Херцеговине, и да би се „уважила етноантрополошка, религијска и историјска специфичност муслиманске популације, прихваћена је, у основи аустроугарска територијална формација Босне и Херцеговине, коју је и Коминтерна, односно КПЈ, преузела као модел за своју партијску територијализацију Југославије..."

За држање Срба, српских комуниста, Срба - припадника НОП уопште, према одлукама вођства КПЈ, прихваћених на заседању АВНОЈ-а у Јајцу, Ћосић каже - да се „у сваком Србину припаднику НОП-а стекло уверење да нова Југославија постаје интернационалистички заснована федерација у којој национална припадност има само примарно етничко-историјско одређење, подређено социјалистичким постулатима међунационалних односа, у којима је идеолошки принцип у свему примарнији од националног. То уверење српских партизана и њихових присталица, исказано у југословенству као формули интернационализма, биће све до 1974. код већине Срба, језгро српске националне и друштвене свести. Али оно ће, после 1974, када је формирано у ствари осам држава, бити претворено у историјску заблуду, у велику обману српског народа “. За вођство српских комуниста (Покрајински комитет КПЈ за Србију), пут „који је указао АВНОЈ био је једини истински пут ка слободи и срећнијој будућности српског народа. То је пут части и борбе, пут братства и љубави са другим народима Југославије“.

У ДЕКЛАРАЦИЈИ Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије,  која се састала 9. новембра 1944. у Београду, речено је, да су „Срби из Србије увек тежили да буду у што тешњој заједници са својом српском браћом изван Србије и помагали су њихову борбу за националну слободу и национална права, али сви напредни и слободољубиви синови нашег народа знали су да Срби ван Србије могу добити своја национална права само са остварењем братства и јединства са братским јужнословенским народима са којима живе на истој територији, само уз поштовање слободе и националних права тих народа и само у заједничкој борби са њима против заједничког непријатеља“.

Указујући на значај ове декларације, словеначки историчар Јанко Плетерски  рекао је, да је она „један од оних кардиналних текстова без којих није могуће схватити аутентични концепт и дух југословенске револуције“. Кад се узме у обзир шта су у ствари значиле одлуке АВНОЈ-а у Јајцу, и има у виду шта се све на крају крајева збило, произилази, да су Срби, без којих ни до самог АВНОЈ-а никад не би могло доћи (у време АВНОЈ-а још увек Срби су чинили 90 одсто партизанских војних снага) уистину водили рат против својих интереса, у корист етничког и територијалног уједињења Хрвата, Словенаца и муслимана.

Независно од тога какве су ставове заузимали комунисти Србије, после АВНОЈ-а, и у којој мери су они били некритични према одлукама у Јајцу, једна истина остала је да пркоси мраку заборава. А та истина је да су одлуке АВНОЈ-а у Јајцу, насупрот многим тврђењима да је њима коначно решено национално питање у Југославији у ствари поново отвориле - српско питање. То је, као први, ваљда, међу историчарима уочио - Словенац Јанко  Плетерски. Али је он то српско питање, можда и из тактичких разлога, свео на - „такозвано питање Србије". И „утврдио“ да је оно „вештачки постављено “, пре свега од стране оних који су се противили признању НКОЈ-а и уопште одлука у Јајцу, имајући пред очима - „привидну снагу четничког покрета у Србији".

УТЕМЕЉЕНА у Јајцу као федеративна држава, да више не би била „доменом било које хегемонистичке клике“, нова Југославија је имала, како је у Јајцу наглашено, да обезбеди пуну равноправност народа Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине... Како ће пракса показати, међутим, федеративна Југославија, таква каква је створена, била је федерација - само по спољној форми. У стварности била је то - конфедерација. Слободан Јовановић, који се као председник краљевске владе и сам залагао за претварање Југославије у федерацију (и то изјавио 21. јуна 1943), истина само федерацију Срба, Хрвата и Словенаца,  рећи ће - да се ту радило о „лажном, фасадном федерализму“.  У бити, у Јајцу је била осигурана централистичка партијска држава, која је као таква могла да функционише само дотле док је беспрекорно функционисала и строго централистички организована Комунистичка партија. Чим је централизам у КП попустио, сам себе разоружао и разорио, дошао је и крај тој уистину само номиналној федерацији.

Њу је, Уставом из 1974, заменила конфедерација у најлошијој верзији, а кад је то урађено, био је потребан само један корак па да дође до дезинтеграције, до распада државе, али на основама које је утемељио АВНОЈ у Јајцу, у ствари, антисрпским основама, у крањој линији. И са границама које су проглашене „авнојским“, иако у Јајцу о границама република није донесена никаква конкретна одлука...

ПОБЕДА АНТИСРБА

ОДЛУКЕ на заседању АВНОЈ-а  у Јајцу значиле су у бити велику победу антисрпских снага.

До те победе, међутим, не би дошло, а понајмање би она могла бити тако велика, да те антисрпске снаге нису имале подршку српских комуниста, изван сваке је сумње. Они су били ти који су се и сами упињали да докажу да је Југославија, створена 1918. године, била „версајска творевина“ и да је у њој доминирала „великосрпска хегемонија“. На оснивачком конгресу КП Србије, одржаном у мају 1945, све је то посебно истакнуто, и, чак закључено - да је и у условима нове Југославије, "борба против великосрпске хегемоније један од главних задатака српских комуниста".

 СУТРА: ЈОСИП БРОЗ НЕЋЕ СРПСКУ ПОКРАЈИНУ У ХРВАТСКОЈ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОДЕЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ЈАЈЦУ ПО ПРОГРАМУ КОМИНТЕРНЕ: На конгресу у селу Ба тумач ставова политичких странака био је Живко Топаловић

26. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 23

ФЕЉТОН - КОНГРЕС НА РАВНОЈ ГОРИ ПАНДАМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈА: На конгресу је поздрављена изјава "Чича Драже" да после рата неће бити одмазди

25. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - НЕУСПЕО ПОКУШАЈ КРАЉА ДА МИНИРА ЧЕРЧИЛОВ ПЛАН: Стаљин први подржао британског државника да се у Југославији определи за Тита

24. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације