ФЕЉТОН - ПОДЕЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ЈАЈЦУ ПО ПРОГРАМУ КОМИНТЕРНЕ: На конгресу у селу Ба тумач ставова политичких странака био је Живко Топаловић

КАД се све коцке ставе на своје место, на конгресу у селу Ба Дража Михаиловић је покушао да уради оно што је давно пре тога морао да учини - да своју организацију трансформише у прави свенародни покрет.

Делегати у паузи политичког скупа у селу Ба, Фото Аца Симић

Само, услова за тако што није више било... Он није имао уза се политичке партије.

Представници политичких партија који су се нашли на конгресу нису били уопште спремни, свеједно што су другачије говорили, да ишта жртвују од самосталности својих странака и да се безпоговорно сврстају у безимену политичку армаду Драже Михаиловића...

Тек после многих расправа, и, у суштини, само декларативно представници политичких партија пристали су да се образује једна јединствена странка, Југословенска демократска народна заједница. Та „надстранка“ у многоме била је налик на онај сурогат од политичке партије коју је створио краљ Александар I Карађорђевић. У њу су, сем политичара, ушли и представници Михаиловићевог Централног националног комитета.

Био је ово, у ствари, један компромис, мање-више на силу остварен, између представника политичких партија и Драже Михаиловића и његовог војнополитичког штаба. Како је тешко било остварити овај компромис, види се и из тога, да је у неколико махова долазило до таквих размимоилажења, да је изгледало да ће свако отићи на своју страну и да ће се конгрес неславно завршити. Ко је за овакву ситуацију више био крив, Дража Михаиловић и његов штаб или представници политичких партија, скоро да није могућно рећи. Али да су и једни и други били криви - то је извесно. Звонимир Вучковић као да је у праву када каже, да Централни национални комитет, који је до конгреса у селу Ба „неприкосновено вршио улогу политичког вођства“, није лако испуштао дизгине из руку... „У ширем телу кога је Конгрес требало да образује, његов утицај смањио би се на пола. Зато је његовим члановима тешко падала чињеница да власт треба да деле са политичким странкама према којима је већина њих гајила не само неповерење, него и извесно омаловажавање, проистекло из опсесије да они стварју нешто ново, док су партије не само застареле, већ и тешко оптерећене гресима прошлости.“

ТВРДУ линију Централног националног комитета заступао је др Стеван Мољевић. Главни тумач ставова политичких странака (Демократске, Земљорадничке, Радикалне) био је пак, Живко Топаловић. Уз Мољевића, безрезервно, стајао је Дража Михаиловић. То другојачије није могло ни бити, већ и због његове аверзије према политичким странкама и политичарима од заната уопште, на једној, и због прецењивања своје личне позиције и позиције своје целе војне организације, на другој страни. Из ових разлога, пре свега Михаиловић неће пристати, неколико месеци по одржању конгреса у селу Ба, ни да формира своју „шумску владу“ - што су од њега захтевали неки познати политичари и државници (Лазица Марковић и Цинцар-Марковић) - да би спасао на тај начин свој политички брод од пропасти.

Следећи Михаиловића, многи, скоро сви локални команданти у Југословенској војсци у отаџбини, понашали су се према политичарима на својим теренима у Србији крајње одбојно. Не осврћући се на одлуке конгреса у селу Ба о формирању једне јединствене политичке странке, Југословенске народне демократске заједнице, поједини команданти су чак јавно осуђивали све политичаре без изнимке, чак и слали расписе председницима општина и председницима националних одбора по селима  у којима је истицано да ће сви политичари, „као кривци за слом“, бити - „скинути са лица земље“.

САСВИМ другачије него конгрес у селу Ба, протекло је Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943.године. Одлуке донесене у Јајцу биле су далекосежне. Њима је практично учињен крај Краљевини Југославији и ударен темељ новој југословенској држави,  комунистичкој у ствари, са - како ће време показати - недемократским и изразито бирократским системом управе. (Одлуке другог заседања АВНОЈ-а остављале су питање облика владавине за решавање после рата. Тиме су створене претпоставке да се уђе у борбу за стварање јединствене владе без Михаиловића, која је зависила од унутрашњих снага и међународних утаначења у врху коалиције, пре свега између Совјета и Британаца. Михаиловић је био камен спотиџања у постизању југословенског јединства. Британци као да су били свесни да ће Југославија после рата бити комунистичка држава, ослоњена на СССР, али нису престајали да истичу да је Србија антикомунистичка и да Михаиловић у њој има подршку већег дела народа...)

Одлуке су биле и историјске, свеједно што форум који их је донео није имао легитимитет, какав су имали фактори који су 1. децембра 1918. створили југословенску државу (Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца), и што су оне донесене без правих представника Србије...

Моша Пијаде написаће у „Политици“, о првој годишњици Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, да је то био „политички догађај без претходника у историји модерних народа и без парњака у другим земљама у великом светском рату за ослобођење света од куге фашизма.“ Тако како је мислио Моша Пијаде, мислило је и целокупно вођство КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом. Сви чланови тог највишег вођства КП били су уверени да су остварили велико дело.Једино с чиме нису били начистоу први мах, било је то - како ће све то што је урађено примити Москва, шта ће Стаљин на то рећи...

НАСУПРОТ пракси да се пре сваке одлуке консултује комунистичка централа, о усвојеним одлукамау Јајцу Москва је обавештена тек кад је све било готово. На тај начин хтео се избећи ризик да Москва све „поквари, као што се то збило 1942. године, кад је одржано прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу! Али тиме је изазвана жестока срџба Стаљина и његових првих сарадника... Како је то изнео Владимир Бакарић, Стаљин је због одлука у Јајцу најенергичније протестовао, а његова десна рука, Вјечеслав Молотов, у то време министар спољних послова, рекао је, понављајући у ствари Стаљинове речи, да је одлукама у Јајцу Централни комитет КПЈ „забио нож у леђа“ Совјетском Савезу и совјетској спољној политици. Редакцији Радио-станице „Слободна Југославија ,у првом тренутку, чак није било дозвољено да објави одлуке донесене у Јајцу. Посебно се то тицало одлуке о забрани повратка краља Петра II у земљу! Тек када се видело како су одлуке у Јајцу примљене у западним земљама, тек тада је Народни комесаријат за спољне послове Совјетског Савеза изјавио, да догађаје у Југославији оцењује позитивно и тек тада је допустио да Радио Слободна Југославија објави интегрално саопштење које се тицало Јајца, формирања Националног комитета ослобађање Југославије, као привремене владе, а затим Драже Михаиловића као „ометача борбе против Немаца“!

Одлукама у Јајцу, а на линији Коминтерне, створени су услови за сузбијање српског фактора и кроз онемогућавање српском народу да се интегрише у једну јединицу. (Све одлуке АВНОЈ-а донесене су уз најпунију подршку делегата српског порекла, који су чинили већину делегата - 54 одсто. Делегацију из Србије чинили су представници из српских јединица НОВЈ. Како се наводи, они нису показали неко иоле веће занимање за положај Србије у федеративној Југославији, што није био случај са Хрватима и са Словенцима. Ови други водили су са Титом и посебне дуге разговоре, инсистирајући на разјашњавању читавог низа питања, између осталог и оних која су се тицала граница њихових република).

СУЗБИЈАЊЕ СРПСТВА

АКО је вођство КПЈ заобишло Стаљина у новембру 1943, не консултујући га унапред о ономе што је било решило да спроведе, оно се пак, тим што је урадило, није уопште огрешило о ставове Коминтерне... Управо одлукама у Јајцу створена је основа за територијалну поделу Југославије по шеми Коминтерне; та подела била је усмерена на сузбијање „велико-српства“ и „великосрпске хегемоније“ у Југославији. (За одлуке АВНОЈ-а у Јајцу, речено је и то, да у њима није садржан принцип једногласности федералних јединица, али да је "велика тековина" била та, што је уздигнута "на највишу лествицу вредности и пуна равноправност народа").

 СУТРА: АВНОЈСКА ФОРМУЛА ПРЕТЕЧА УСТАВА ДОНЕТОГ 1974. ГОДИНЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 26

ФЕЉТОН - КОНГРЕС НА РАВНОЈ ГОРИ ПАНДАМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈА: На конгресу је поздрављена изјава "Чича Драже" да после рата неће бити одмазди

25. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - НЕУСПЕО ПОКУШАЈ КРАЉА ДА МИНИРА ЧЕРЧИЛОВ ПЛАН: Стаљин први подржао британског државника да се у Југославији определи за Тита

24. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОНАЧНО СХВАТА ТИТОВУ ДВОСТРУКУ ИГРУ: Черчил после Брозовог одласка са Виса у Совјетски Савез писао да је "узгојио гују"

23. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ВЕРОВАО ЈЕ У ТИТОВА ОБЕЋАЊА: Тек 20. маја 1945. Черчил је дао налог тајној служби да му прикупи све податке о Јосипу Брозу

21. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације