ФЕЉТОН - НЕУСПЕО ПОКУШАЈ КРАЉА ДА МИНИРА ЧЕРЧИЛОВ ПЛАН: Стаљин први подржао британског државника да се у Југославији определи за Тита

ПРИ сусрету са Стаљином у Москви, 9. октобра 1944, Черчил ће предложити онај толико чувени „фифти-фифти“ аранжман, по којем је Великој Британији имало да буде осигурано 50 одсто утицаја у Југославији, а Совјетском Савезу исто толико.

Маршал Монтгомери, краљ Петар и Черчил, Фото Википедија

После свега, и постигнутих договора, објављен је, 26. октобра 1944. коминике о разговорима Черчила и Стаљина и њихових сарадника, у којем је истакнуто - да су се две владе сагласиле да у Југославији спроводе заједничку политику, а у циљу „решавања унутрашњих југословенских тешкоћа обједињавањем југословенске краљевске владе и народноосло - ослбодилачког покрета“.

Осигуравши, тако, у Москви 50 одсто британског утицаја у Југославији, Черчилу је пао камен с груди и он је малтене свуда и на сваком месту почео да доказује - да управо дугорочни интереси Велике Британије захтевају да Југославија буде јака и уједињена. Ово је он изјавио и на седници британског Ратног кабинета, одржаној 8. јануара 1945, истичући при том, да је за Британију „мало значајно да ли ће уставни облик ове државе бити монархија или република, под условом да подразумева ова два поменута својства“.

У разговору са краљем Петром II Карађорђевићем, пак, само три дана потом, 11. јануара 1945, Черчил ће рећи: „У Југославији се у овом тренутку води социјална револуција и она је практично победила. А питања уставне природе нису ни у каквој вези са том дефакто  ситуацијом; а ако тренутно краљ одбија ове споразуме, биће успостављена револуционарна влада“.

Черчил је краљу Петру рекао још и ово: „Уколико краљ потом одлучи да се врати у своју земљу како би поново сео на свој престо, не би имао никакву шансу да у томе успе; напротив, ризиковао би да изгуби живот јер би избио грађански рат. Како било да било, британска влада је због војних разлога одлучна да и даље пружа своју подршку Титу и краљ не треба да рачуна да ће она интервенисати у његову корист. На свом следећем састанку, тројица Великих ће вероватно свим ослобођеним земљама препоручити слободне изборе и плебисците под њиховом контролом, али неће ни малим прстом мрднути нити пристати да изгубе и једног јединог човека како би било ког свргнутог краља вратили на престо, у ма ком делу Европе“.

Све ово што је Черчил рекао краљу Петру, 11. јануара 1945, све је то било, у ствари, понављање, али с другим елементима, онога што му је он рекао и 13. априла 1944, после  састанка с Титом у Италији.

У ЈАНУАРУ 1945. навршило месец дана од када је Черчил сачинио забелешку у којој је навео, да су Британци, његовом заслугом, „у Титу узгајили Гују“ . Али он се тога није ни сетио...јер је тада начинио по други пут велики заокрет у свом држању према Титу. У Доњем дому, скоро кликћући, он ће изјавити - да је „најстарији заговарач маршала Тита у иностранству, и да је Тито један од његових најбољих пријатеља, те да се он од срца нада да ће се „показати да је маршал Тито спасилац и ујединитељ своје земље, као што је, без сумње,у овом тренутку њен неоспорни господар !

Имајући у виду да је Черчил био и опаки „чвргаш “, лако је могућно да је овим својим речима у Доњем дому хтео, уз друго, да краљу Петру  „удари чвргу“, и да га опомене, у исти мах, да пази шта ради. Јер, само који дан пре овог Черчиловог наступа у британском парламенту, краљ Петар је покушао да минира споразум закључен између Тита и Ивана Шубашића, а до којег је дошло уз силне Черчилове напоре... Краљ Петар је то учинио на конференцији за штампу, одржаној у Лондону, 11. јануара 1945. Изјавио је тада, а) да одбацује споразум Тито - Шубашић, 6) да не прихвата именовање намесништва) да не одобрава одлуку АВНОЈ-а и да себе проглашава законодавним телом са апсолутним прерогативима до краја мандата Уставотвроне скупштине.

Овом изјавом краља Петра Черчил је био погођен у - „живац“.  Он је одмах реаговао, обративши се, прво, Стаљину лично (и то тог истог дана, 11. јануара 1945). „Идн и ја смо у неколико наврата покушавали све што смо могли с краљем Петром“, рекао је Черчил у својој поруци Стаљину . Он је младић  пун духа и сматра да потписивање споразума Тито-Шубашић практично значи абдикацију... Сматра да ће, буде ли се држао подаље од свега што ће се следећих неколико година догађатиуЈугославији, сванути његов дан...“ (На састанку Черчила са Стаљином, 11. и 12. октобра 1944, у Москви, Стаљин је упитао колико краљ Петар има година. Када му је речено да је краљу двадесет једна, он је рекао да је Петар Велики са седамнаест година владао Русијом, на шта му је Ентони Идн узвратио, да се разговор води о - Петру Малом).

Даље је Черчил рекао у својој поруци Стаљину: „Сада Вам предлажем да споразум Тито-Шубашић учинимо пуноваљаним и једноставно заобиђемо краља Петра. Своју изјаву је дао не посаветовавши се с било којим председником владе и с обзиром да се представља као уставни суверен, његова изјава не може се сматрати државним актом. То значи да смо склони признати владу маршала Тита, именовану под намесништвом, као краљевску југословенску владу, па послати амбасадора у Београд, а њиховог примити овде. Надам се да ћете ово сматрати добрим излазом из тешкоћа док народ слободно и отворено не искаже своју вољу “.

Кад је ускоро, у ноћи 22. јануара 1945, краљ Петар сменио Шубашићеву владу, Черчил је коначно раскрстио с њим и решио да уз помоћ Совјетског Савеза и САД спроведе споразум Тито-Шубашић упркос краљевом накнадном противљењу.

СТАЉИН је био први којије Черчила у свему томе подржао. „Слажем се“, рекао је он у телеграму Черчилу од 25. јануара 1945, да би споразум Тито-Шубашић, онакав какав је између њих склопљен, без даљих одлагања требало спровести и да би три велике силе требало да признају ту јединствену владу. Сматрам да би тај план требало спровести без икаквих резерви “.

У међувремену, очигледно лоше подучен, и не схватајући сву тежину свог положаја, краљ Петар је покушао да успостави директан контакт са Титом. Али у томе није успео... Титов став био је, да ако краљ има каквих примедби на споразум, он може „прихватити само оне које се тичу осигурања демократских и уставних начела “, и то „посредством Југословенске краљевске владе .

У разговору са шефом америчке војне мисије, пуковником Тhауеrsом, Тито ће, међутим, отићи даље, много даље. Назваће краља Петра чак и будалом, и рећи ће да ће он, „настави ли се понашати како се понаша, изгубити не само престо већ и личну имовину која ће му бити конфискована “!

Кад је Тито ово изјавио, код Черчила се, опет, разбуктала сумња у вођу партизанског покрета и сада већ међународно признатог маршала Југославије. Учинило му се да би било најбоље да се Тито, за сваку евентуалност, „сатера у мишју рупу “ и то - уз помоћ Италије.

„Моје осећање је“, писао је Черчил министру Идну у најстрожем поверењу, 11. марта 1945 („само за Иднове очи“) „да од овог момента ми нашу наклоност треба да поклонимо Италији, да њу помажемо против Тита. Тита треба оставити самог у планинама да се кува у балканском сосу који је горак... Ја сам изгубио своје одушевљење за Југославију..!“

КОЛЕБАЊЕ ОКО ДРАЖЕ

ПРЕМА записнику Ралфа Стивенсона, посланика Велике Британије при југословенској влади, o разговору између британског премијера и југословенског суверена, Черчил је  рекао краљу Петру - да он исувише ризикује колебајући се „да се отресе“ Драже Михаиловића. Јер, могућност да совјетске армије продру у Југославију, више је него очигледна. А кад се то деси, предстоји њихово спајање са снагама маршала Тита. Као што постоји та могућност, нагласио је Черчил, постоји и могућност да се Михаиловић супротстави том совјетском надирању... У том случају би он, краљ Петар, савезнички суверен, могао да се нађе у фронту против Совјетског Савеза, силе која је утемељивач Уједињених нација...

 СУТРА: КОНГРЕС НА РАВНОЈ ГОРИ ПАНДАМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈА 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОНАЧНО СХВАТА ТИТОВУ ДВОСТРУКУ ИГРУ: Черчил после Брозовог одласка са Виса у Совјетски Савез писао да је "узгојио гују"

23. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 1

ФЕЉТОН - СТАЉИН "БРИФУЈЕ" ТИТА ЗА СУСРЕТ СА ЧЕРЧИЛОМ: На састанак Броз отишао тек кад је добио "зелено светло" од Москве

22. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ВЕРОВАО ЈЕ У ТИТОВА ОБЕЋАЊА: Тек 20. маја 1945. Черчил је дао налог тајној служби да му прикупи све податке о Јосипу Брозу

21. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ ОКРЕЋЕ ЛЕЂА ДРАЖИ И ПРИЗНАЈЕ МАРШАЛА ТИТА: Промена држања Британаца према Титу почиње када је он повео преговоре са Немцима

20. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације