ФЕЉТОН - КОНАЧНО СХВАТА ТИТОВУ ДВОСТРУКУ ИГРУ: Черчил после Брозовог одласка са Виса у Совјетски Савез писао да је "узгојио гују"

КАД СЕ, после свега, са одобрењем Москве, и инструисан од ње шта да каже и шта да захтева, састао са британским премијером, Тито не само што је био узбуђен, већ је био и изразито нервозан, толико нервозан, како стоји у британским документима, да се силно знојио, па је било потребно да га Черчил „охрабри“. Али, врло брзо, Тито се потпуно снашао... На другом састанку с Черчилом, 13. августа 1944, био је чак — „врло речит и самосвестан...“

Тито се мимо обећања Черчилу обрео у „у руском лагеру“, Фото Википедија

Према слову британског записника, у којем је забележено све што је, већ током првог разговора, речено, Тито није оставио ниједно Черчилово питање без исцрпног одговора.

Није пропуштао да да свој коментар ни на најузгреднију Черчилову опаску...

Кад је Черчил, на пример, рекао, да је циљ британске политике да се преко краља Петра „оствари измирење партизана и Срба“, Тито је „промптно“ одвратио, да он и партизани нису уопште у свађи са Србима, већ само са Михаиловићевом групом.

Изванредно вештом, и надасве лукавом Черчилу, Тито се уистину показао у свему дораслим. Попуштао је тамо где треба, а затезао тамо где је могао... Одлучно је, међутим, одговорио кад му је постављено питање у вези са увођењем комунистичког система у Југославији. Рекао је:

„Прилично сам узнемирен свим тим питањима која се непрестано постављају о комунизму у Југославији. Сасвим категорички сам изјавио да га не намеравам увести. За то има много разлога. Све европске земље после рата морају имати демократски систем, и Југославија не сме бити друкчија“.

Кад је Черчил приметио, да Британија има обавезе према краљу Петру, Тито је одговорио:

Ја у потпуности схваћам ваше обавезе према краљу, но све до послије рата, када ће се одржати слободни избори, ми не можемо учинити ништа...“

Са овим, и штошта другим што је Тито изјавио, Черчил је био не само сагласан већ и врло, врло задовољан. На крају, треба да је био дирнут... кад му је Тито рекао да је „учинио много за наш народ и нашу ствар...

ПОСЛЕ разговора у Напуљу, и Черчил и Тито имали су, дакле, све разлоге да буду задовољни. Поготову Тито... Тешко је поверовати, међутим даје Тито у Напуљу, а како је то својевремено изјавио Моша Пијаде, превео Черчила „жедног преко воде ‘. Тако што далеко је од сваке истине... Јер, све што је Черчил тада чинио, и британска влада с њим на челу, све је то било добро смишљено и претходно пропуштено кроз сто један филтер за испитивање користи по Велику Британију. Опредељење Черчила и његове владе за партизански покрет и Тита, према томе, најмање је могао бити резултат Титове способности да надмудри Черчила. Исто тако су „куле у ваздуху “ тврђења,да је опредељење за Тита и партизане био исхитрен потез Черчила,  грешкау корацима британске политике... У питању је, најједноставније речено, било опредељење за најкорисније решење по Британију у датом тренутку,у свему подударно са њеним интересима — актуелним, у првом реду, а тек онда оним везаним за комбинације предвиђене за време по завршетку рата. А кад је реч о комбинацијама и плановима за доба после рата, Слободан Јовановић као да је погодио у средиште мете када је изјавио, да се у опредељењу Черчила и Британије за Тита крила жеља да се уместо „русофилске велике Ср6ије “ створи велика Југославија у којој 6и Хрвати „обуздавали Србе у њиховом русофилству".

Анализа британских докумената, и оних некад најтајнијих, за Черчилово и британско опредељење заТита, и форсирање Тита нарачун Михаиловића, нуди и следеће објашњење: да је Черчил, и кад се радило о Југославији, мислио у првом реду као војник. За њега је било најглавније од свега да се рат против Немаца распламса у највећој могућној мери...

Била је то, како се то изразио и министар спољних послова Британије, Идн, Черчилова „политика војног опортунизма “. Сав опседнут тиме да Немцима, проклетим Хунима , зада што више и што тежих удараца, Черчил је на Тита гледао пре свега кроз призму његове војне употребне вредности. И због тога је и чинио све што је могао, да га помогне, па и да га заштити, што се посебно видело у случају пребацивања Тита на острво Вис... Треба само прочитати текст Черчилове поруке генералу Вилсону од 9. јуна 1944, у којој му скреће пажњу на обавезу да по сваку цену спречи да острво Вис буде заузето, а Тито убијен или заробљен, па да се на прави начин схвати његова политика...

ЧЕРЧИЛ, међутим, упркос свему што је чинио за Тита, ни у једном тренутку није престао да се пита да ли ће Тито на љубав — одговорити љу6ављу, да ли ће остати веран партнер и одржати сва она обећања која је дао, или ће можда, кад се осети довољно снажним, кренути сасвим другим путем... па се, чак, претворитиу поробљивача „осталог дела земље (Србије), а зашта 6и главна одговорност пала на Британију, без чије помоћи он то не 6и могао да уради. „За време рата“, стоји у личној забелешци Винстона Черчила од 31. августа 1944, написаној у време кад је он себи скоро свакодневно постављао таква питања, „ми можемо притисак вршити на Тита да се бори против Немаца, а не против својих земљака, претећи му да ћемо му обуставити испоруке, али кад се рат заврши тога више неће бити. Он ће имати оружја, а остатак земље биће му препуштен на милост и немилост.

Посебно, Черчил се прибојавао, да 6и се Тито, у моменту кад му то буде одговарало, могао неповратно обрети „у руском лагеру“ . Да се то не 6и догодило, Черчил је мислио да 6и прави рецепт био да што више интензивира везе с Титом, да му што више излазиу сусрет и на тај начин осигура га за Велику Британију.

ИЗ ОВИХ разлога Черчилу је одговарала и изолација Тита на острву Вису. Међутим,управо док је боравио на Вису, Тито је Черчилу приредио велико непријатно изненађење. У јесен 1944, кришом, а да то нису ни приметили британски посматрачи, он је у највећој тајности одлетео у Москву! За Британце, а нарочито за Черчила лично, то је био прави шок. Очајан због свега тога, Черчил ће 20. новембра 1944. телеграфисати команданту савезничких снага у Средоземљу, генералу Вилсону — да је његово поверењеу Тита „потпуно разбијено његовим бегством са Виса... "

Сматрајући се и обманутим, британска влада и Черчил лично нису тада ни помишљали на то, да прихвате совјетско објашњење (објашњење министра спољних послова Молотова) да је до свега тог дошло само зато што је Тито „сељак који се ништа не разуме у политику“, што „поседујеу себи својствену тајновитост“ и што се „не усуђује саопштити своје планове било коме“.

На махове хладан као лед, а на махове импулсиван као да је какав јужњак, Черчил је Титов тајни одлазак са Виса у Совјетски Савез протумачио и као поуздан знак — да у Тита више не сме имати поверења.  И, сем свега, закључио је тада, и то ставио на хартију, да су Британци заједно с њим „у Титу узгојили гују“. Још до једног закључка дошао је Черчил после Титовог тајног одласка са Виса у Москву: да је куцнуо последњи час да се осигурају британске позиције у Југославији и на Балкану — склапањем обавезујућег аранжмана са Совјетским Савезом.

БРИТАНЦИ СУ ЧУВАЛИ ТИТА

БРИТАНСКА влада и Черчил су у Титовом  тајном бекству са Виса видели само — „совјетске прсте“. И оштро су протестовали код Совјета. На састанку са првим људима совјетског министарства спољних послова, 10. октобра 1944, британски министар спољних послова Идн ће рећи — да се „британска влада стално ставља пред свршен чин“. Он ће Совјетима предочити и то, да су Британци били они који су Титу, „кад се нашао у неприлици пружили уточиште на острву Вису,где је био под заштитом британске ратне морнарице и британског ваздухопловства, и искључиво захваљујући британској акцији он је спасен од потпуног уништења...

 СУТРА: НЕУСПЕО ПОКУШАЈ КРАЉА ДА МИНИРА ЧЕРЧИЛОВ ПЛАН 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ВЕРОВАО ЈЕ У ТИТОВА ОБЕЋАЊА: Тек 20. маја 1945. Черчил је дао налог тајној служби да му прикупи све податке о Јосипу Брозу

21. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ ОКРЕЋЕ ЛЕЂА ДРАЖИ И ПРИЗНАЈЕ МАРШАЛА ТИТА: Промена држања Британаца према Титу почиње када је он повео преговоре са Немцима

20. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОКУШАЈ УЈЕДИЊЕЊА СВИХ СРБА У АМЕРИЦИ: Академија српске баштине у Канади основана 1981. године у Торонту и данас је активна

19. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАШ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА ЕКСПЕРТ У ЕНЕРГЕТИЦИ: Бранко Терзић је постао мост који повезује Србе у Србији и Србе у америчкој дијаспори

18. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације