ФЕЉТОН - ПРИНЦ КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО ОД УЗГАЈАЊА ЈАБУКА: Већи део живота Томислав Карађорђевић провео као власник велике фарме у Енглеској

ОД НЕКОЛИКО сусрета са ЊКВ Принцом Томилавом Карађорђевићем од Југославије, јасно се сећам два.

Фото: Архива "Новости"

Први је био у Милвокију, Висконсин током деведесетих година двадесетог века током једног српског скупа у хотелу Хилтон. Глас Америке ме послао да покријем овај догађај за наш телевизијски програм за Србију. Између осталих интервијуа, договорио сам интервију са Принцом Томиславом, који је у то време посећивао САД из свог дома у руралној Енглеској. Током тог интервијуа био је политички неутралан. Ипак, поменуо је своју могућу улогу у помагању Југославији из које је његова породица протерана и којој је одузето држављанство. Сећам се како је јасно нагласио речи „помоћ земљи”. Такође се сећам да је Принц Томислав био веома јак ослонац и близак свом синовцу ЊКВ Престолонаследнику Александру, наследнику престола и глави краљевске куће Карађорђевића.

Принц Томислав је био витак и висок човек достојанствених црта лица какве се могу наћи у телевизијским приказима енглеских аристократа. Током свог живота био је наочит мушкарац, посебно кад је био млађи. Изгледао је и понашао се у складу са улогом краљевске фигуре и због тога га је волело и поштовало много сународника. Током разговора са Принцом Томиславом, сетио сам се свог сусрета, много година раније, са једном другом краљевском фигуром, ЊВ Краљем Хусеином од Јордана, кога сам упознао на Нортвестерн универзитету у Еванстону, Илинојис. Краљ Хусеин је имао изузетне манире, мирно држање и владалачку појаву. Комбиновао је ове особине са самопоуздањем и великом куртуазијом. Много година касније, упознао сам његовог сина ЊВ Хусеина код кога сам приметио сличне особине. Принц Томислав је такође испољавао ове особине.

Мој други сусрет са Принцом Томиславом догодио се у Вашингтону, ДЦ, деценију касније у познатом градском ресторану Олд Ебит Грил недалеко Беле куће. Био сам тамо са неколико значајних Срба из околине Вашингтона, укључујући економисту из ММФ-а др Зорана Хођера и словенског куратора из Конгресне библиотеке Предрага Пола Пајића. Део разговора се односио на Томиславов нови живот у Опленцу код Тополе у Србији, где се трајно преселио.

Опленац је име имања успостављеног као јавна фондација Томиславовог деде Краља Петра

I. Имање је укључивало породичну гробницу краљевске породице Карађорђевић, цркву Св. Ђорђа, као и неколико гостинских кућа и винограда.

ДРУГЕ теме разговора тицале су се здравља Принца Томислава, његовог прилагођавања новом окружењу и свакодневним општим активностима.Мој утисак, из тог дугог и опсежног разговора за вечером, био је да Принц Томислав или избегава директна политичка питања или да осећа како жели да остане изнад политике.

ЊКВ Принц Томислав се родио 1928. године у Београду као други од три сина ЊВ Краља Александра I и ЊВ Краљице Марије од Југославије. Друга два брата били су Краљ Петар II и млађи брат Принц Андреј. Основно образовање је добио на Двору у Београду а потом је похађао Сандројд скул у Кобаму, Енглеска. Почетак Другог светског рата затекао је младог Принца у школи у Енглеској.

Од 1941. до 1946. године похађао је Андле скул а потом Клер колеџ Кембричког универзитета 1946. и 1947. године. Пошто није био у могућности да се врати у Југославију после Другог светског рата услед преузимања власти у земљи од стране комуниста, остао је у Великој Британији. Већи део радног века Принц Томислав је провео као власник и управник велике фарме и воћњака јабука у Клифорду у Есексу, Енглеска. Женио се двапут; први пут ЊКВ Принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је имао Принца Николу и Пинцезу Катарину, а други пут са Линдом Мери Бони са којом је имао Принца Михајла и Принца Ђорђа.

Кад су вести о његовој смрти допрле до мене у Вашингтон, примио сам их тешка срца јер је овај човек, иако није имао лак живот, увек остао достојанствен, миран и савршен аристократа.

ПРЕЧАСНИ Матеја Матејић је био међународно признати свештеник Српске православне цркве, песник, писац и професор Славистике на Охајо Стејт универзитету у Колумбусу, Охајо. Први пут сам срео оца Матеја пре више деценија на једној годишњој конференцији студија славистике која се те године одржавала у Мемфису, Тенеси. Конференција је организована у луксузном „Гранд Пибоди Хотелу”, познатом по својим јединственим паткама. За кафом и вечером разговарали смо о нашим занимањима, пословима и издавачким подухватима, граду Мемфису и паткама, које би свако јутро марширале једна за другом до фонтане на сред лобија. Отац Матеја је био диван саговорник и уживао сам да га сретнем на годишњим скуповима због низа његових академских интересовања и дубоког познавања словенске и западне књижевности.

Отац Матеја се родио у Смедереву, Србија, 1924. године, у тадашњој југословенској Краљевини Срба, Хрвата и Словенаце и ту је добио рано образовање. После окупације Југославије (1941-1945) од стране сила Осовине, отац Матеја се прво нашао у логору за расељена лица у Еболију, Италија 1946. године, а оженио се Љубицом Небригић у другом логору у британској окупационој зони у Немачкој 1949. године. Био је рукоположен за свештеника у Немачкој 1951. године. Имали су петоро деце Предрага, Милицу, Виду, Ненада и Драгану.

Дошли су у САД 1956. године, где је он продужио своје образовање у новој домовини и стекао докторат на Мичигенском универзитету. Највећи део каријере провео је предајући словенске језике на Охајо Стејт универзитету. У академском свету отац Матеја је најпознатији као оснивач Истраживачке библиотеке Хиландара.  

ОСНОВУ ове библиотеке чини збирка снимљених копија старих рукописа из велике библиотеке Манастира Хиландар Српске православне цркве на Атосу у Грчкој. Деценијама би сваког лета отац Матеја путовао тамо да стрпљиво фотографише сваки документ страну по страну.

Данас Истраживачке библиотеке Хиландара  садржи највећу збирку на свету средњевековних словенских рукописа на слајдовима и микрофилмовима. Локални и интернационални истраживачи користе милионе страница рукописног материјала на микрофилму из више од 100 приватних, музејских и библиотетских збирки из десетине земаља.

По питању личног живота, отац Матеја ми се превасходно чинио као породични човек са дубоким религиозним коренима, а затим као интелектуалац светске класе и врло љубазна и обзирна особа. Био је просечне висине, румен у лицу и у сталном покрету. Са својом љубазном природом и обзирним поступањем око себе је ширио ауру светачке фигуре, што је заправо и био судећи по његовом животу, карактеру и вери у Бога која се одсликавала у свему што је радио.

Свештеник и књижевник

ОТАЦ Матеја Матејић је добитник бројних награда и академских почасти укључујући Орден Светог Саве који додељује Српска православна црква. Као песник, аутор је неколико хваљених збирки поезије, као свештеник основао је две парохије и лично помогао изградњу две богомоље. Његово велико постигнуће представља еминентна књига: Антологија средњовековне српске књижевности,  написана у сарадњи са професором Драганом Миливојевићем, која до данас служи као једини прозор у српску средњевековну књижевност на енглеском језику.

 СУТРА: БЕОГРАДСКИ БРАЧНИ ПАР ПРЕДАВАЧИ У АМЕРИЦИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - САВЕЗНИЦИ НЕМАЧКОЈ СМАЊУЈУ РАТНУ ШТЕТУ: После Великог рата, почело је рушење плодова победе два краља, Петра и Александра

12. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЧЛАНОВИ СРПСКЕ ВЛАДЕ ПОНИШТИЛИ САМИ СЕБЕ: Одлуке о промени имена, грба и заставе Краљевине Србије биле су неуставне

11. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КЛАСИЧАН ЕНГЛЕСКИ ЏЕНТЛМЕН СА БАЛКАНА: Урош Сеферовић у америчкој дијаспори уживао је репутацију "српског Френка Синатре"

14. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - АМЕРИКА КАО СИМБОЛ ДАЛЕКЕ МАГИЧНЕ ЗЕМЉЕ: Имигранти који су дошли после Другог светског рата углавном су били српски четници

13. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације