ФЕЉТОН - НОВА ДРЖАВА УКИДА СВА СРПСКА ЗНАМЕЊА: Српска странка се једина залагала за одржање историјских националних симбола

JЕДИНА политичка групација у новој држави која се отворено залагала за одржање српске краљевине, српског националног знамења, била је невелика Српска странка, основана 26. децембра 1920. на челу са предсједником Главног одбора адвокатом Радивојем К. Новаковићем.

ФЕЉТОН - НОВА ДРЖАВА УКИДА СВА СРПСКА ЗНАМЕЊА: Српска странка се једина залагала за одржање историјских националних симбола

Одбори Српске стране била су у виђенијим београдским кафанама, Фото Википедија

Секретар је био Богдан Н. Ерцеговац, чиновник, а благајник Александар Атић.. Чланови Управног и Акционог одбора били су кафеџија Александар Станојевић, чиновник Милан Радосавкић, обућар Жика Бабић, сарач Милован Станисављевић. Чланови изван Београда: Танасије Облаковић из Славоније, ратар Јоца Рацковић – предсједник Окружног одбора Српске странке из Велике Кикинде, грађевинар Милан Влаовић – секретар Окружног одбора такође из В. Кикинде. Српска странка се није могла похвалити већим бројем високих интелектуалаца, јер су превладавали чиновници, угоститељи, радници и сељаци (ратари).

„Главне снаге“ странке налазиле су се у Београду, са главним одбором и пододборима:

„Теразије“, на челу А. Атић, сједиште хотел „Таково“; „Савамала“, предсједник А. Станојевић, сједиште кафана „Босфор“; пододбор „Палилула, предсједник обућар Живко Бабић, сједиште кафана „Седам Шваба“; пододбор за седмо гласачко мјесто, предсједник чиновник Душан Несторовић, сједиште кафана „Црни Петар“. Изван Београда највише одбора је било у Војводини, и то Окружни одбор у Великој Кикинди под предсједништвом ратара Јоце Рацковића; мјесни одбори у Малој Кикинди, Старчеву, Ченеју, Великом Гају, Новој Кањижи, Мокрину, Новом Бечеју, Врањеву. У Главном одбору очекивали су да стигну извјештаји о оснивању одбора у Жомбољу, Српском Итебеју, Великом Бечкереку, Перлезу, Панчеву, Белој Цркви, Вршцу. У Срему је организован Окружни одбор у Митровици на челу са предсједником Петром Воркапићем (иначе је био и предсједник добровољаца).
Београђани су од Главног одбора Српске странке преко летака и листа Велика Србија позивани да стварају пододборе странке у целом  Београду, „јер смо се до сада лагали са Југославијом“. Очекивали су да ће Београду побиједити идеја Велике Србије.

У БОСНИ је организован мјесни одбор у Сухом Пољу, срез „Бијелина“ на челу са предсједником, ратаром Петром Радишићем. Очекивало се да стигну извјештаји из Брчког, Бањалуке, Зенице, Жепча, Тузле, Травника, Бијељине, Сарајева и Мостара. У Славонији је формиран мјесни одбор у Сухом Пољу, на челу са предсједником Танасијем Облаковићем, учитељем. „Центар Српске странке за Јужну Америку“ био је у Порто Алегреу и у Рио Гранде до Сул у Бразилу, на челу са предсједником Костом З. Поповићем. 

Припадници и симпатизери Српске странке од Уставотворне скупштине су захтјевали да се у нови устав унесе име нове државе – „Краљевина Велика Србија“. То су у својој резолуцији, у име 1000 грађана, тражили и грађани Велике Кикинде скупљени на народном збору Српске странке 2. маја 1921. године. У резолуцији су захтјевали да држава мора бити краљевина са „славном династијом“ Петра I из породице Карађорђевић; да је мала Србија изгубила 1.300.000 своје дјеце за васколико сједињење српско-хрватско-словеначко, борећи се као држава са непријатељем Аустро-угарском; да је мала Србија Божјом помоћи ослободила сву браћу Србе, Хрвате и Словенце испод вјековног ропства; да се Устав Краљевине Србије од 5. јуна 1903. распростро краљевском влашћу на цјелокупну данашњу државу. Окружни збор Српске странке одржан је у Великој Кикинди и 15. маја 1921, на челу са предсједником Миланом Пандуровићем, са захтјевом да се будућа држава назове „Велика Србија“.

ИСТО су од Уставотворне скупштине у својој резолуцији тражили „грађани јуначног села“ Томашевца у Банату (500 на броју), сакупљени на збору Српске странке 5. маја 1921. године. Главни одбор Српске странке је иначе наложио свим пододборима странке у Хрватској, Војводини, Босни, Србији, Далмацији да одрже протестне скупове против имена Југославија, а за име Велика Србија. Протестне одлуке су се обавезно морале доставити Уставотворној скупштини Краљевине СХС.

Брисање српских историјских симбола нарочито је вршено ван територије бивше Краљевине Србије. Сарајевска Српска зора чланком „Ужасан злочин над победоносном српском заставом“, из 1921. године (бр. 285), наводи да је чин укидања српске заставе „један атентат на морал и понос Србије, Српског народа и Српске војске“. Аутор чланка пише да се „ових дана прочула по Босни и Херцеговини вијест, при којој се свако српско срце скаменило“. Наиме, командант босанске армије, ђенерал Милисављевић, својом наредбом „одозго“, издао је заповијест слиједећег садржаја: „До 26. маја сви официри, подофицири и војни чиновници не смеју више носити на капама кокарде са бојама српске заставе. До тога дана оне се морају заменити кокардама ’југославенске’ заставе. У случају, да би се неко од официра или других војника... усудио да носи кокарду са српском заставом, старији по шаржи дужан је дотичнога сместа у затвор отпремити...“.

НОВИНАР се у очају пита: „За име Бога што се ово чини!? Зар је српска кокарда Србију, Српски народ и Српску Династију, да се под ноге баца, па чак њено ношење и затвором кажњава!? Зар је српска војска заробљена, а Србија окупирана од црножутих експонената, да се употребљују инквизициона средства против српских славних знамења!? Зар су српске капоње постале највећи противници Србије и Српскога народа! Или су они полудели или су одиста бесрамни издајници свога Народа и своје Државе!? Проклета је оваква држава у којој се оваква безакоња раде!“. Аутор је увјерен да „и при овоме демонском акту мрачне силе имају своје прсте!“, које кроје цјелокупну политику „од злокобне Крфске декларације па до данас“. Таква злокобна заповијест, по његовом мишљењу, није настала у глави ђенерала Милисављевића већ у „глави српског ренегата г. Драшковића, који је преузео ресор војног министра“. Да ли је са знањем предсједника Пашића таква неморална и драконска наредба могла стићи до Сарајева?, пита се новинар.

У другом чланку Српске зоре „Заповијест одозго“ („да се погази светиња заклетве у Српској војсци“) аутор истиче да официри Краљевине Србије заклетву нису полагали ни на какав устав осим на Устав Србије из 1903. године, у којем се изричито каже да су „народне боје црвена, плава и бела“. Таквој тробојници су се на вјерност заклели српски официри и као „видни знак“ те вјерности носили су на својим капама српску кокарду. Аутор чланка се пита да ли треба казнити оне официре који су са том кокардом извојевали побједу српске заставе, па баца проклетство на све оне који се дрзнуше да обешчасте синтезу напора и жртава српскога народа – његову славну и мученичку заставу. Потом наводи да је „бједни српски ђенерал“, војни министар пок. Бранко Јовановић, доживио божију казну, јер је ускоро послије „страшне наредбе“ да се из српских пукова уклоне „славне и куршумима прорешетане српске заставе и српске кокарде“, добио мождану кап. Таква неславна судбина ђенерала Јовановића није опоменула ђенерала Милисављевића да се боји „божјег прста“ као мемента за своја дјела.

БРИСАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ

СИМПАТИЗЕРИ и присталице Српске странке устајали су против брисања српских симбола по Србији, а нарочито у Београду. У Земуну су инвалиди и занатлије 21. маја 1921. протестирали због брисања ћирилицом написаног имена кафане „Код српских хероја“, коју је послије ослобођења отворио добровољац са Солунског фронта Влада Бабић. Градско поглаварство је потом, „без икаквих стварних и оправданих разлога“, забранило рад кафане, којој је претходно дало дозволу за рад.

 СУТРА: СТРАХ ОД СРПСКОГ ИМЕНА У ТРОИМЕНОЈ КРАЉЕВИНИ  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник