ФЕЉТОН - ДУЖИНА МАНДАТА НИЈЕ ВАЖИЛА ЗА ЈОСИПА БРОЗА: Аутономна Косовско-метохијска Област је Уставом из 1963. године постала покрајина

ПОЧЕТКОМ шездесетих година било је јасно да постојећи уставни прописи више не одговарају стварности живота у југословенској држави. Бројни посебни закони употпуњивали су постојећи Устав али је друштвени развој захтевао већу правну стабилност.

Едвард Кардељ и Јосип Броз 1963 , Фото Википедија

Јосип Броз је у говору поводим петнаестогодишњице проглашења републике 29. новембра 1960. посебно наглашавао да нови Устав мора да истакне „неприкосновено право граћанина да ради и да присваја еквиваленат за свој рад а заједница узима онолико колико је потребно за одржање заједничких служби и послова”. По његовим сугестијама „полазна тачка” у Уставу требао је да буде „човек, као произвоћач и управљач, док се држава јавља као фактор координације”. Однос снага у највишем партијском руководству и друштву пресудно је утицао да пројекат новог Устава буде израћен на компромисној основи.

Доношењу нацрта Устава претходила је свеобухватна анализа друштвене стварности и расправа о битним питањима развитка југословенске државе. У образложењу преднацрта највишег правног акта земље, Едвард Кардељ, један од његових твораца, посебно је указао да, у процесу одумирања, држава треба да ишчезне као „снага власти и силе”. Кардељ није крио страх од осамостаљивања државног апарата и тенденцију уставописаца да професионална управљачка структура буде елиминисана. По његовим речима Устав је настојао да политичко уређење буде у складу са Марксовом тезом о држави прелазног периода (социјалистичка држава) као „типу државности коју је он назвао радничка класа организована као држава”.

ПО УСТАВУ од 7. априла 1963. држава је добила назив Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Дефинисана је као савезна држава „добровољно уједињених и равноправних народа и социјалистичка демократска заједница заснована на власти радног народа и самоуправљању”. Територија државе је означена као „јединствена”, сачињена од „територија социјалистичких република”. Устав је увео низ нових институција (Уставни суд, Савет федерације, Потпредседник републике), одвојио функцију председника републике и председника Савезног извршног већа, утврдио дужину трајања председничког мандата (то није важило за Јосипа Броза). Устав је, први пут, дефинисао место друштвено-политичких организација у политичком систему (СКЈ, ССРНЈ и друге). По новом Уставу Савезна народна скупштина је дефинисана као „орган друштвеног самоуправљања”. Њену структуру чинило је пет већа.. .Устав је предвидео да у надлежности Федерације (СФРЈ) буде заштита суверених права и равноправности народа, брига о социјалистичком друштвеном и политичком урећењу република, одговорност за „обезбећење суверености, независности, територијалне целокупности, безбедности и одбране Југославије”, воћење спољне политике, обезбећивање јединства привредног система, расподеле друштвеног производа, јединства политичког система, новчаног и кредитног система, система друпгтвеног самоуправљања, основних слобода и права човека и граћанина. Федерација је била задужена да утврћује општи правац привредног развитка земље, доноси законе у области својих искључивих права, брине о њиховој примени. Републички правни акти нису смели бити у супротности са Уставом и законима савезне државе.

У УСТАВУ из 1963. република је дефинисана као „државна социјалистичка демократска заједница заснована на власти радног народа и самоуправљању”. Она је постала политичкотери- торијални оквир у коме „радни народ” „остварује друштвено самоуправљање, урећује друштвене односе, усмерава развитак привреде и друштвених служби, обезбећује остварење права грађана, уставности, законитости, и врши све друштвене послове од заједничког интереса за политички, привредни и културни живот и друштвени развитак у републици...”. Њена територија и границе нису могли бити мењани без пристанка републике и одлука републичке скупштине. Устав је предвидео сарадњу република „у пословима од заједничког интереса”. На подручјима са посебним националним саставом (или са другим особеностима), по одредбама Устава, републике су имале могућност да образују аутономне покрајине. Од раније изједначена у положају и правима Аутономна Косовско-метохијска Област је Уставом из 1963. названа Аутономном Покрајином Косово. Иначе, аутономне покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су дефинисане као „друштвено-политичке заједнице у саставу републике”, гарантовано им је одређено право на самоорганизацију и, делом на нормативну делатност.

Два дана након усвајања савезног Устава, 9. априла 1963, Народна скупштина Србије је изгласала Устав Социјалистичке Републике Србије а убрзо затим, 10. и 13. априла 1963, донети су и статути аутономних покрајина. Републички устав је Србију дефинисао као сложену државну заједницу. Устав је потврдио да је република „државна социјалистичка демократска заједница народа Србије”, да у њој власт има „радни народ”, да представља део СФРЈ и да начела друштвено-економског и политичког уређења федералне државе остварују и на њеној територији. Подједнако као и у Југославији суверенитет радног народа, који се исказује путем самоуправљања, био је основа друштвено-политичког уређења СР Србије. Члан 44. Устава је потврђивао да у Србији, као друштвено-политичке заједнице, постоје две аутономне покрајине. Организација власти у аутономним покрајинама постала је истоветна републичкој мада статус покрајина није суштински мењан.

НАКОН доношења Устава процес преобликовања карактера југословенске федерације и осамостаљивања федералних јединица ушао је у нову фазу. Отварање националног питања на VIII конгресу СКЈ (децембар 1964), привредна реформа (средина 1965), Брионски пленум и уклањање Александра Ранковића (лето 1966), биле су препознатљиве етапе у том сложеном процесу. Противуречни процеси у којима је економски напредак сустизала криза, демократизацију политичког и друштвеног живота пратио уочљиви надзор и забрана, интегративне процесе потискивала дезинтеграција, слабљење федеративног центра надокнађивало снажење република, уз децентрализацију државе била присутна „зачауривања” у републичке оквире, складним националним односима се супротстављао национализам, демонтажу службе Државне безбедности пратила анархија и осамостаљивање ван прописа, дотадашњи карактер југословенске федерације морао се преиспитивати и мењати.

Актуелна питања привредног развоја, демократизације политичког живота, места и друштвене улоге Партије нашла су се, на Осмом конгресу Савеза комуниста Југославије (7—13. децембра  1964), у сенци расправе о националним односима. Са конгресне говорнице проговорено је, први пут након рата, о економским узроцима националне равноправности и повезаности „бирократског централизма” са „великодржавним хегемонизмом” и „национализмом”. Тиме је демантована тврдња да је федеративним обликом државно-правног уређења земље, укидањем великосрпске политичке хегемоније, истицањем парола о „братству и јединству” и „равноправности народа”, национално питање трајно решено.

„Отварање” националног питања на VIII конгресу СКЈ није пратио захтев за реформом постојећег облика југословенске федерације.

НАЦИОНАЛНИ НЕСПОРАЗУМИ

ЈОСИП Броз се 1964. супротстављао тези да су националности преживеле у социјализму и да, сходно томе, треба да одумру. Противуречности економске структуре југословенске државе сматрао је узроком националних неспоразума и сукоба. Даље одржање економских неравномерности и разлика доживљавао је као опасност, не само за радничку класу и самоуправљање, већ и за јединство земље. Броз-је указивао на чињеницу да непосредни произвоћачи и даље немају утицај на проширену репродукцију. По његовом мишљењу то је директно утицало на слабост инвестиционе политике, јачање бирократско-централистичког система и појаву међунационалних сукоба.

 СУТРА: Пола милиона младих људи напушта земљу 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - НАПАД НА СРПСКИ ПАРТИЈСКИ ВРХ ЗБОГ ТОЛЕРИСАЊА КУЛАКА: Од 1945. до 1950. Југославија је све више постајала партијска држава

24. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ КЛАСНОГ НЕПРИЈАТЕЉА У СРБИЈИ: Политбиро је марта 1947. оптужио српско партијско руководства за "кулачку" политику

23. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРИКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ПРАВОМ СТАЊУ У ДРЖАВИ: Шездесетих година економија је постала извориште политичких конфронтација

26. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РАСЦЕП У ПАРТИЈСКОМ ВРХУ ЗБОГ ИЗОБЛИЧЕНОГ МОРАЛА: Критичка свест није однела превагу над догматским схватањима

25. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације