ФЕЉТОН - РАСЦЕП У ПАРТИЈСКОМ ВРХУ ЗБОГ ИЗОБЛИЧЕНОГ МОРАЛА: Критичка свест није однела превагу над догматским схватањима

ПРОБЛЕМИ политичко-идејне природе, са којима се СКЈ суочио током педесетих година, упозоравали су, како је примећивао Милован Ђилас, да револуција не може бити спасена „својом прошлошћу” већ новим идејама без којих она постаје „бреме, славна традиција али не и живот”.

Милован Ђилас се супротставио ставовима Тита и Кардеља, Фото Архив Алексе Ђиласа

Критика бирократије, бирократског система, „окамењених мозгова”, изобличеног морала руководећег партијског и државног кадра и сумња у способност Партије да и даље буде покретач историјских процеса, неминовно су довели до новог расцепа у партијском врху.

Време је показало да је у питању била значајна „раскрсница” на којој се, заједно са подељеним руководством, нашла Партија али и држава. Тријумф над Стаљином пружао је могућност одбира: „диктатура пролетаријата” или демократски уређено друштво у коме Партија нема монопол и апсолутну моћ а њени чланови (посебно руководство) привилегије.

Одбиром пута Јосип Броз је, суштински, показао да партија на власти није спремна за демократску трансформацију. Непопустљиви став Ђиласа да СКЈ постаје основна сметња социјалистичком и демократском развоју Југославије и истинској трансформацији друштва супротставио га је Ј. Брозу и Е. Кардељу који се нису одрицали владајуће улоге партије у друштву, убеђени да она иницира развитак социјализма, елиминише прикривено деловање „старих снага”, спречава туђе идеолошке и политичке утицаје, неутралише бирократско схватање социјализма. За М. Ђиласа је сукоб са Стаљином био повод за критичко преиспитивање сопствене револуционарне праксе и подстицање нужних промена које би водиле демократском социјалистичком политичком и друштвеном систему. Био је свестан да победа над Стаљином није, у исто време, значила победу над стаљинизмом, дубоко укорењеном у бићу бољшевички уређене партије на власти која није била спремна да се одрекне свог монопола у друштву и држави. Обрачун са М. Ђиласом је, још једном, показао да у највишем партијском врху критичка свест није однела превагу над догматским и бирократским схватањима, да политичке културе никада није било, да је демократија и право на сопствено мишљење увек било непознаница, да контрола власти никада није била успостављена, да се репресија пречесто надвијала над политичким неистомишљеником.  После сукоба са Ђиласом неминовно је уследила корекција ставова VI конгреса и „враћање” на чврсту линију власти. Поистовећивање децентрализације у државном апарату са одумирањем Партије, несналажење, грешке додатно су провоцирали јачање утицаја Партије. У јавности је стваран утисак да се ни водећи људи југословенске партије нису слагали са одлукама VI конгреса које слабе улогу Партије. Марта 1957, VI пленум ЦК СКЈ је закључио да „ми морамо имати идејно и организационо монолитан Савез”. Већ постојећем низу хипотека, које су оптерећивале и спутавале Србију (да је четничка, љотићевска, недићевска, информбировска), придружена је нова - да је ђиласовска.

Током педесетих година друштвени развој је био пун противуречности. Централизам је угрожавао самоуправљање а процес децентрализациј а доводио у питање интересе и опстанак шире друштвене заједнице. Средином педесетих година трајно је отклоњена опасност да Југославија буде увучена у совјетски лагер. Односи са Западом, који је признавао југословенску независност и комунистички поредак у њој, били су коректни.

Процес приближавања војним структурама Запада (Балкански пакт) био је замрзнут.

Економска помоћ је „редовно” пристизала. Како примећују истраживачи тог времена Броз је, као Југословен, одбранио државну независност, а као комуниста сачувао социјалистички поредак.

ДОНОШЕЊЕМ Закона о народним одборима (средина 1952), Уставног закона (јануар 1953) и измена у привредном систему (1954) процес децентрализације земље добио је на замаху. Упоредо са тим, удар на Милована Ђиласа и либералне идеје, заустављање приближавања Западу, појава првих знакова нормализације односа са СССР-ом, пресудно је утицао да процес демократизације усахне а шанса оживљавања тржишне економије буде пропуштена.

И док је, на једној страни, привредни раст показивао изузетне резултате (раст индустријске производње 9%, раст бруто производње 12%, раст пољопривреде 7,5%), по свему судећи на дуже време (1954-1965) је заустављена друштвена реформа. Свеже идеје сасвим су изостале. Уочљива је промена у схватању државности и државе која је све више третирана као средство за остварење ужих републичких и локалних интереса. Дошло је до преношења овлашћења са савезних и републичких на локалне органе власти (народне одборе) и формирања јаких упоришта власти у локалним политичко-територијалним јединицама (срез, град и општина). Званичној реализацији идеје о формирању комуне, као основне ћелије друштва социјалистичке демократије, претходила је нова административно-територијална подела земље. Када је упитању Србија од укупно 2.253 општине у 1952. број је смањен на 737 у 1955. и 217 у 1963. години. Број срезова јеу Србији смањен са 133 у 1952, на 42 у 1955. и 14 у 1963. години. Укрупњивање административно-територијалних јединица додатно је доприносило већем утицају локалних органа власти на привреду своје територије. Догматски бирократизам, у својој суштини дубоко супротстављен свакој реформи, овладао је на републичким нивоима. О размерама „удара” на централну државу речито говори податак да је 1952. у инвестиционим фондовима Федерације било 77,9% целокупног капитала, док је 1953. тај удео износио само 16,1% . У истом временском периоду удео република је повећан на 48,2% док је у надлежности привредних предузећа било 31,1% капитала. Ипак, успостављени односи нису проистицали из суверености република, која се очитовала њиховим финансијским јачањем, већ су били последица разграњавања концепта самоуправљања. Уосталом, у то време, и Јосип Броз је у разговору са страним новинарима на следећи начин антиципирао будућност: „Ја бих хтио доживјети да Југославија буде до максимума стопљена у једну чврсту заједницу, да она не буде формална заједница већ заједница у којој ће бити једна, југословенска нација, у којој ће од пет народа постати једна нација.. .”.

Надлежности локалних органа власти су увећане Законом о урећењу општина и срезова (јун 1955). Општина је постала „основна друштвено-економска заједница” и „основна политичко-територијална организација” у чијој је надлежности било управљање привредом и јавним службама, брига о природним богатствима, организовање услова производње, функционисање саобраћаја, осигурање извора енергије, комуналне услуге и стамбени фонд. Нови систем расподеле дохотка између државе и предузећа омогућавао је локалним органима власти да учествују у расподели добити. Локални интереси су се нарочито исказивали у инвестиционој политици. Ојачала је општинска и среска бирократија. Убрзо је постало уочљиво да комунални систем прераста у затворен политичко-економски организам, незаинтересован за животна питања шире друштвене заједнице. 

НОВИ КУРС И РЕЦЕСИЈА

НЕКОЛИКО месеци након што је донесен Законом о уређењу општина и срезова (јун 1955)” Јосип Броз је наговестио да „једна генерација не може да сноси сав терет социјализма а да не осети резултате својих напора”. Тај став додатно је „разраћен” на проширеној седници Извршног комитета ЦК СКЈ од 28. 9. 1955. Након те седнице почела су да јењавају инвестициона улагања, обустављена је градња кључних објеката, почело се радити на подизању животног стандарда становништва. Политика „стезања кајиша” је лагано напуштена. Процењивано је да у условима када је за потребе одбране издвајано 48% није реално инсистирати на „напетим” инвестицијама. Неколико година касније тај економски курс проузроковаће рецесију а она појаву републичких национализама.

 СУТРА:ПРИКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ПРАВОМ  СТАЊУ У ДРЖАВИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - НАПАД НА СРПСКИ ПАРТИЈСКИ ВРХ ЗБОГ ТОЛЕРИСАЊА КУЛАКА: Од 1945. до 1950. Југославија је све више постајала партијска држава

24. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ КЛАСНОГ НЕПРИЈАТЕЉА У СРБИЈИ: Политбиро је марта 1947. оптужио српско партијско руководства за "кулачку" политику

23. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗБОГ ВЛАСТИ СЕ УБИЈАЛО И ГУБИО СВАКИ ЉУДСКИ ЛИК: Дотадашњи курс Партије није мењан већ је афирмисано искуство СССР-а

22. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЗАПАДНЕ СИЛЕ ТРАЖЕ БАЦАЊЕ АТОМСКЕ БОМБЕ НА БЕОГРАД: Држава је обезбеђивала владајућу позицију КПЈ и њену једнопартијску диктатуру

21. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације