ФЕЉТОН - НАПАД НА СРПСКИ ПАРТИЈСКИ ВРХ ЗБОГ ТОЛЕРИСАЊА КУЛАКА: Од 1945. до 1950. Југославија је све више постајала партијска држава

НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА је била последња мера у развлашћивању грађанства, мера којом је дефинитивно изграђен државни сектор привреде на једној, и засвођен процес друштвено-економских промена, на другој страни.

Благоје Нешковић је критикован због смањења обавезног откупа , Фото Архив породице Нешковић

Децембра 1946. донет је Закон о национализацији по коме су национализована приватна предузећа. Национализација је у Србији разрешила дилеме око имовине савезничких и неутралних земаља, имовине одсутних лица, имовине под секвестром, приватне имовине која је имала савезни и републички значај, имовине верских заједница. Мање занатске радионице тада нису национализоване али су укључене у државни сектор преко планских производних налога, присилног откупа, државне политике ниских цена. Крајем априла 1948. извршена је „друга” национализациј а која је дефинитивно ликвидирала приватни сектор у занатству, ситној трговини, угоститељству, услугама. Тиме је, у складу са идеологијом КПЈ да ситно приватно власништвио чини масовну основу за рађање капитализма, процес трансформисања друштвено-економске структуре приведен крају.

Апсолутним монополом над средствима за производњу КПЈ је осигуравала своју политичку власт. Према доступним подацима спектром примењених мера извршена је значајна трансформација основних „друштвених класа и њиховог унутрашњег састава” тако да је грађанство сведено на „класни остатак”. Револуционарним мерама „сеоска буржоазија” је смањена за 87,1%, „градска” за 74,7%, категорија индустријалаца за 94,5% .

Петогодишњи план додатно је „развио” систем административног руковоћења привредом. План је усвојен на Политбироу ЦК КПЈ децембра 1946. а проглашен на заседању Народне скупштине ФНРЈ 30. априла 1947. Основна намера револуционарног субјекта је била да се у што краћем року земља „извуче” из привредне заосталости, интервенцијом државе оствари концентрација оскудних материјалних средстава и убрза развој, подигне општи стандард становништва, елиминише друштвена нестабилност и трајно уклоне изворишта економских и политичких криза. План је, без консултовања са федералним јединицама, израдила Централна планска комисија. Тек накнадно он је достављен републичким министарствима „на разраду”. Ентузијазам највећег дела радноспособног становништва, ангажовање друштвено-политичких организација, природна богатства земље, повећане инвестиције, помоћ СССР-а и земаља народних демократија били су основа на којој је пројектована будућност. У многим елементима Први петогодишњи план није био реалан. Када је у питању Србија речи Благоја Нешковића („Ово није наш план, јер га нијесмо правили”) и Едварда Кардеља („Србији је планом дато највише, нарочито у тешкој индустрији”) на најбољи начин сликају контраверзну позицију у којој се та федерална јединица налазила.

Политбиро ЦК КПЈ је критиковао партијски врх Србије због самоиницијативног смањивања „количина у откупу”, „опортунизма”, толерисања кулака који су „зајашили Партију”, отпора који пружа „линији Партије” чим су отпочела „привредна питања”.

НИЈЕ било разумевања ни за каснија образложења да мање развијена и порушена Србија није у стању да истим темпом спроводи индустријализацију као Словенија, да оријентација на пољопривредну производњу доноси губитке услед дејства „маказа цена”, да „бирократски централизам” државног врха производи застој у инвестиционој изградњи, да дислокација објеката потенцијално угрожених од Информбироа изазива трајне привредне поремећаје. Чињеница да је у 1948. производња у Србији повећана за 50% у односу на претходну годину, да је индустрија извршила план производње са 105,9%, грађевинарство са 104,5%, рударство 96,1% стварало је утисак да је остваривање циљева социјализма на дохват руке. Централизована акумулација (у индустрију Србије 1948. уложено је 1.275,5 милиона инвестиција а 1949. - 1.610,5 милиона динара) и дириговано планирање давали су конкретне резултате али, истовремено, доприносили тоталној етатизацији свих области друштвеног живота. Целим државним, економским, политичким, културним и уопште друштвеним животом руковођено је из једног центра — Политбироа ЦК КПЈ. Одатле су, почев од 1949, све чешће упућиване и критике на рачун бирократизма.

У годинама 1945—1950. држава је све више добијала карактеристике партијске државе.

Уочљив је постао процес срастања државног и партијског апарата (персонална и реална унија). Државни органи (извршни и представнички) постајали су извршиоци партијских директива. Кадровска политика, развој, функционисање целокупног система, руковођење, контрола, све је било у рукама КПЈ. Превага извршно-политичких органа над изабраним представничким телима постала је уочљива. Подаци показују да се број запослених у државном апарату попео на 350.000 људи, што је у односу на запослено радништво веома висок проценат.  Највећи број радио је у „бази”, у месним (31,5%), среским (28,4%) и градским (12,3%) народним одборима и институцијама тога ранга, док ј е запослених у републици (17%) и федерацији (6,1%) било знатно мање. Образовна структура запослених у државној управи била је незадовољавајућа и имала је доста сличности са образовном структуром у партијским руководствима, чији су чланови, уосталом, били распоређени на готово све функције у државном апарату.

СРЕДИНОМ 1949. и почетком 1950. почело се говорити о децентрализацији. Али, како се показало корак ка новим (демократским) друштвеним односима није било могуће лако и брзо учинити. Отпори су нарочито били јаки у самој партији. Трећи пленум ЦК КПЈ озваничио је нови партијски курс који је инсистирао на „разбијању” административних стега и уклањању елемената бирократизма. Пленум је одбацио дуго присутну заблуду да се људска свест и мишљење, у којима су „наслагана схватања ранијих периода”, могу изменити применом административних мера у тачно одређеним и испланираним роковима.

Од школе је затражено да формира „слободне социјалистичке људе, људе који смело и одважно мисле и раде, који су широки и разноврсни у схватањима, а не људе чији ће умови бити подшишани на исти начин”. Јасно је истакнуто да ништа није бесмисленије и опасније за развој социјализма него „спутавање иницијативе и примена готових бирократских калупа и административних мера у области људског мишљења”. Критика дотадашњег рада значила је наговештај његовог мењања. Промена се огледала у одбацивању става, произашлог из централистичког уређења апарата власти, да административни апарат може и треба да за себе присвоји монопол у идеолошким и свим осталим питањима друштвеног развоја.

Наглашено је да је друштвени развој једино могућ уколико га прати унапређење социјалистичке демократије, тј. ако стоји у обрнутој сразмери према административном начину руковођења и његовом идеолошком монополу. Пленум је афирмисао револуционарну свест и демократска начела на којима је револуција изведена, што је у административном руковођењу било занемарено и за последицу имало „губљење оријентације”. Посао кога се Партија прихватила није био нимало лак у средини у којој је преовлађивала економска и културна заосталост, где није било демократских традиција, адекватних друштвених институција, неопходне политичке културе.

ПРИВИЛЕГОВАНА БИРОКРАТИЈА

ДРЖАВНА и партијска бирократија у Југославији постала је привилеговани друштвени слој. И поред тога што уставно није била потврђена, у систему одлучивања постојала је само једна снага — КПЈ. Уставом прокламована „сувереност” федералних јединица готово да је била формалност. Партијска и државна свемоћ осећала се на сваком кораку. Процес јачања државе неминовно је јачао положај бирократије, друштвеног слоја који је своју моћ заснивао на функцији и положају у апарату власти и другим хијерархијеки устројеним установама и организацијама. Исти процес је бројно увећао чиновнички апарат у државној управи, партији, институцијама.

 СУТРА: РАСЦЕП У ПАРТИЈСКОМ ВРХУ ЗБОГ ИЗОБЛИЧЕНОГ МОРАЛА 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЗБОГ ВЛАСТИ СЕ УБИЈАЛО И ГУБИО СВАКИ ЉУДСКИ ЛИК: Дотадашњи курс Партије није мењан већ је афирмисано искуство СССР-а

22. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ЗАПАДНЕ СИЛЕ ТРАЖЕ БАЦАЊЕ АТОМСКЕ БОМБЕ НА БЕОГРАД: Држава је обезбеђивала владајућу позицију КПЈ и њену једнопартијску диктатуру

21. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ И УКИДАЊЕ МОНАРХИЈЕ: Већина „експерата” у Комисији за устав била је против формирања Уставног суда

19. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ КЛАСНОГ НЕПРИЈАТЕЉА У СРБИЈИ: Политбиро је марта 1947. оптужио српско партијско руководства за "кулачку" политику

23. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације