ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ КЛАСНОГ НЕПРИЈАТЕЉА У СРБИЈИ: Политбиро је марта 1947. оптужио српско партијско руководства за "кулачку" политику

У ПРВОЈ фази обнове водило се рачуна да оживљавање привреде не буде праћено променом „њене друштвене и структуралне основе”.

Сељака је у поoратним временима сматран за класнoг непријатеља , Фото Википедија

Касније је обнова постала оквир у коме је генериран процес социјалних, друштвено-економских и политичких промена. Опште сиромаштво земље и недостатак финансијских средстава (савезни Фонд за помоћ пострадалим крајевима и републички Фонд за обнову порушених села) надокнаћиван је акумулацијом „добровољног физичког рада” (однос је 1:4). Доношењем оквирног плана индустријске производње за 1946. напуштен је систем непосредног руковоћења (производни задаци и програм у индустрији) и наговештено време у коме ће идеал постати „глобално планирање”. Главну улогу у креирању политике обнове и одрећивању смерова њене реализације имао је Политбиро ЦК КПЈ и руководство савезне државе. Реализација је препуштана републикама, масовним организацијама (Народни фронт, омладина, синдикат) и, наравно, партијском чланству које је о свему бринуло и све надгледало.

Друштвене и политичке снаге које су извеле револуцију и које су се, на крају рата, конституисале као држава, настојале су да идеје социјално-економског преображаја пренесу са политичког и на економски план. У питању је био покушај разрешења противуречности које су проистицале из карактера нове власти и чињенице да се привредни сектор налазио у рукама приватног власништва. Политичким и друштвеним променама у рату и након њега неминовно је мењан и карактер привреде, али процеси нису били истог интензитета. Концентрисање основних средстава за производњу у рукама државе и партије на власти било је основно питање социјализма.

У ДОКТРИНИ КПЈ државно власништво и централизам у управљању сматрани су основом превазилажења економске неразвијености. Спољнополитички и унутрашњеполитички разлози натерали су КПЈ да, у почетку, одабере еволутивни пут промена својинских односа и друштвено-економске структуре. Процес развлашћивања класног непријатеља у Србији је отуда трајао готово 5 година и одвијао се у више фаза. Друштвено-економске промене наговештене су 21. новембра 1944. када је законски спроведена национализација „непријатељске имовине”. Питање имовине немачке државе и грађана немачке националности решено је бескомпромисно одузимањем имовине у корист државе (само у Војводини тиме је одузето око 40% укупних обрадивих површина). Закон о конфискацији, донет јуна 1945, озаконио је принудно одузимање непријатељске имовине у корист државе само у одређеним случајевима. Закон о одузимању ратне добити стечене за време непријатељске окупације, донет 24. маја 1945, био је још једна мера коју је реализовала нова власт. У питању су биле политичке али и економске мере које су требале да омогуће што бржу и што успешнију „економску обнову и изградњу Југославије као целине и свих њених федералних јединица”. Мерама конфискације КПЈ је задовољила међународно правну форму али и учинила да до краја 1945. у државне руке пређе преко 55% индустрије, 70% рударства, 90% црне металургије, 74% хемијске индустрије и друго. „Стеченом” имовином држава је руководила преко чврстог и централизованог система државних предузећа и дирекција под управом министарстава. На тај начин делокруг рада и надлежности републичких и локалних органа власти биле су знатно сужене. Класна суштина спроведених мера била је уперена против грађанства. У Србији је конфискација отпочела раније- него у другим областима Југославије. Податак да је 80% државног сектора у послератној привреди Србије остварен конфискацијом имовине „народних непријатеља” упечатљиво сведочи о „темељности” са којом је та мера спроведена.

ПРОМЕНА аграрне својине извршена је аграрном реформом. Сгриктно спровођење у дело Закона о аграрној реформи омогућило је формирање земљишног фонда од преко 1,5 милиона хектара којим је располагала држава (око 800.000 hа су добили беземљаши док је остало додељено државним пољопривредним добрима). Аграрна реформа је решила бројна социјална и економска питања. Ликвидација крупног поседа имала је изражено политичко значење. Мали посед, са свим својим карактеристикама (непродуктивност, незаинтересованост за модернизацију и тржиште, незнатна акумулација, аутархичност), реформом није уклоњен. Како су се у аграрној политици преплитали међунационални и међуверски односи у свим тим пословима главну реч водио је Политбиро ЦК КПЈ.

Политбиро ЦК КПЈ је „разрешавао” осетљива питања федералних јединица, издавао директиве, арбитрирао, изрицао критику, позивао на одговорност. Политбиро ЦК КПЈ је надгледао рад Аграрног савета, Привредног савета, аграрних комисија. Ту се расправљало о земљишном максимуму, колонизационим квотама, ревизији аграрне реформе на Косову и Метохији и Махседонији, националној структури аграрних интересената и колониста.

Одлуке које су ту доношене, попут оних да се забрани повратка српских колониста на Косово, Метохију и Македонију или да се доделом земље „неутралише” масован отпор Шиптара, директно су утицале на промену националне структуре тих области. Политбиро је марта 1947. процењивао да је политика српског партијског руководства према селу „кулачка”, да се оно одупире линији КПЈ, понаша секташки и опортунистички. Централизам у управљању директно се одражавао на смањење принадлежности републичких и локалних органа и спутавање њихове иницијативе. Федералне јединице су за мало шта питане.

АГРАРНА реформа, Колонизација и Колетивизација иницирали су знатна померања становништва села. У првој деценији након Другог светског рата у Југославији је село напустило 9,2 милиона људи. У питању је појава коју истраживачи називају „демографски слом села”. Просторна покретљивост у Србији износила је тих година 3,9 милиона људи који су се покренули са својих огњишта, од чега је један милион стигао у Србију из других република. Убрзано, на моменте планско али, у суштини стихијно покретање вишемилионских маса ка градовима изазвало је праву „ехссплозију” сеоског социјалног, привредног и културног система, произвело „културни шок” у коме је село почело да губи основне елементе своје идентификације, подстакло разграђивање његове економске матрице засноване на конзервативности и традиционализму, проузроковало разливање и од стране града прихватање сеоског менггалитета и руралног начина мишљења, понашања, исхране, веровања и друго. У већој мери село је преплавило град него што је град успео да култивише своје нове становнике и наметне им урбане културне обрасце. И град и село постали су својеврсни „културни хибриди”. Деветомилионска маса људи која се само у једној деценији „излила” на градске тротоаре и улице распршила је ионако крхку  традицију грађанског живота и ослободила КПЈ страног и непријатељски расположеног „грађанина” (у идеолошким пројекцијама Партије он се појављује као класни непријатељ).

Обе категорије „становника” града утонуле су у својеврсну мимикрију у којој су наставиле да преузимају начин живота, одрећена сазнања, обрасце мишљења, веровања и понашања која сваком појединцу подарује породица и најуже окружење, али и да се прилагођавају политичком „диктату времена” и правилима које је оно изнедрило. Амбијент у коме је живело село мењан је и преобликован мерама индустријализације привреде, деаграризације сеоског становништва, колективизације сељачког земљопоседа, урбанизацијом села, миграцијама становништва, описмењавањем и многим другим мерама.

ПРЕОБРАЖАЈ СЕЉАКА

СОЦИЈАЛИСТИЧКИ преображај села подразумевао је, у првим послератним годинама, укидање сељака власника земље (сматран је класним непријатељем) и формирање пролетаријата. Економским мерама сељак је добрим делом удаљен од свога земљопоседа а самим тим и од привредног менталитета који га је вековима обликовао (карактерише га вредносни став да је земља светиња, да је треба чувати, да је битно имати земљу али не и то како се она обраћује, да се треба ослонити на искуство претходних генерација и ретко се упуштати у иновације).

 СУТРА: НАПАД НА СРПСКИ ПАРТИЈСКИ ВРХ ЗБОГ ТОЛЕРИСАЊА КУЛАКА 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЗБОГ ВЛАСТИ СЕ УБИЈАЛО И ГУБИО СВАКИ ЉУДСКИ ЛИК: Дотадашњи курс Партије није мењан већ је афирмисано искуство СССР-а

22. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЗАПАДНЕ СИЛЕ ТРАЖЕ БАЦАЊЕ АТОМСКЕ БОМБЕ НА БЕОГРАД: Држава је обезбеђивала владајућу позицију КПЈ и њену једнопартијску диктатуру

21. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - РАЗВЛАШЋЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ И УКИДАЊЕ МОНАРХИЈЕ: Већина „експерата” у Комисији за устав била је против формирања Уставног суда

19. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ ИЗБОРЕ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ: У Србији је, са изборних спискова, избрисано 194.158 бирача

18. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације