ФЕЉТОН - СРБИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ НЕЋЕ ДА СЕ ДЕЛЕ ОД СРБИЈАНAЦА: Већина чланова Главног НОО Војводинебила става да Барања треба да буде у Хрватској

СТАВОВИ о прикључењу Војводине федералној Србији експлицитније су истакнути на заседању Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије.

Ослобођење Суботице октобра 1944. године, Фото "Википедија"

У поздравном говору одржаном 9. новембра 1944. Јован Веселинов је нагласио да се на многобројним скупштинама и конференцијама „народ изјаснио за аутономију Војводине у оквиру једне федералне јединице у федеративној Југославији”. Веселинов је апострофирао жељу Срба у Војводини „који су чврсто повезани са својом браћом с ове стране Саве и Дунава” да буду „у што бољим односима са браћом Србијанцима, са слободном демократском Србијом”. Дан касније, 10. новембра 1944, Александар Ранковић је у реферату „Политички положај Србије и задаци Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије” недвосмислено истакао да ће „Питање Војводине решити сам народ Војводине и то на такав начин да ће истовремено учврстити своју везу са Србијом и обезбедити себи она посебна специфична права која произлазе из посебног специфичног положаја Војводине”.

Корак даље учињен је од 10—12. децембра 1944. у Новом Саду, на првој скупштини Јединственог народноослободилачког фронта Војводине. Том приликом Јован Веселинов је још једном нагласио задовољство што ће „Војводина добити своју аутономију у оквиру једне федералне јединице”. Истичући да ће у оквирима аутономије бити решавана „сва специфична питања наше Војводине”, Веселинов је нагласио да ће народ имати прилику да „каже којој федералној јединици жели да се прикључи”. По његовом мишљењу „већина нашег народа у Војводини жели да буде у бољим односима са нашом браћом у Србији”.

Истовремено, Веселинов је упозоравао да аутономију треба „правилно схватити” и чувати се „сваког ускогрудог сепаратизма, који је од штете за Војводину и за нашу земљу”.

По престанку војне управе (15. фебруар 1945) највиша власт у покрајини, у складу са одлукама и упутствима АВНОЈ-а и НКОЈ-а, нашла се у рукама Главног народноослободилачког одбора Војводине. Мећутим, поред широких овлашћења које је то тело имало (доношење одлука и упутстава општег значаја, надзор над радом подручних народноослободилачких одбора), питање политичког положаја покрајине у демократској федеративној Југославији није „отварано” и решавано.

НАСУПРОТ вишемесечном чекању и одлагању, питање коначног решења политичког и територијалног положаја Војводине у југословенској федерацији решено је за само неколико дана у првој недељи априла 1945. Као и увек до тада КПЈ је предњачила у дефинисању политичких ставова које су, касније, државни органи реализовали као послове процесуално-техничке природе. У „Резолуцији” VII покрајинске конференције КПЈ (5—6. април 1945) недвосмислено је истакнуто да се Конференција „једнодушно изјашњава за укључење аутономне Војводине у федералну Србију”. Такво решење КПЈ је тумачила као оно које „најбоље одговара интересима народа Војводине и интересима читаве наше нове Титове Југославије”. Такав став истовремено је значио одлуку о укључивању партијске организације Војводине у „склоп КП Србије”.

Ставове VII покрајинске конференције КПЈ потврдио је 6. априла 1945. Главни НОО Војводине. У дискусији вођеној по питању слања делегације на ванредно заседање АСНО Србије истакнуто је јединствено мишљење да „национални, географски и политички моменти” директно опредељују прикључење аутономне покрајине Војводине федералној Србији. Главни НОО Војводине је закључио „да Војводина има да буде у саставу федералне јединице Србије”, да у саставу Србије Војводина има „пуну аутономију као аутономна покрајина”, да однос Срба и Хрвата мора бити „хармоничан и братски на темељу пуне равноправности” док ће остале националне мањине уживати „у аутономној Војводини сва права”, да питање Барање остаје „отворено док тамошњи народи сами не реше о својој припадности”. Већина чланова Главног НОО Војводине је том приликом изразила мишљење да Барања треба да буде „у саставу федералне Хрватске”.

Већ наредног дана, 7. априла 1945. делегација Војводине је на ванредном заседању АСНО Србије дала изјаву о прикључењу „Аутономне Војводине федералној Србији”. Образлажући једногласну одлуку чланова Главног НОО Војводине да се дође у Београд, Ј. Веселинов је напоменуо да ће у кратком року бити сазвана Покрајинска скупштина Војводине на којој ће бити донета „формална меродавна одлука о прикључењу Војводине демократској Србији”, изабрани делегати Војводине за АСНО Србије и допуњен број посланика из Војводине у АВНОЈ-у. Изјава делегата Главног НОО Војводине била је пропраћена Резолуцијом АСНО Србије у којој је „топло поздрављена једнодушна одлука ГНООВ-а да Војводина као аутономна покрајина треба да буде саставни део федералне јединице Србије”. Скупштина је изразила своје „пуно уверење” да одлука одговара „же- љи свих народности у Војводини”, „признала потребу” да Војводина у оквиру демократске Србије има положај „аутономне покрајине”, сагласила се у погледу равноправности народа и народности, признавања права националних мањина, кажњавања злочинаца и слуга „окупаторског режима”, радикалног решавања немачког питања (за највећи део немачког становништва, „више нема места у нашој земљи”).

НАЈАВЉЕНИ избори за народне одборе, које је Главни НОО Војводине заказао за 16. мај 1945, додатно су подстакли процес територијалног уобличавања аутономне Војводине. Министарство за Хрватску Привремене владе ДФЈ је захтевало одлагање избора и образлагало ту своју молбу потребом претходног разграничења Хрватске и Војводине.

Упозорење да се у оквиру Војводине налазе „поједини делови Хрватске који никада нису припадали Војводини” прихватио је и Главни НОО Војводине. Одлуком која је донета Барања је изузета из састава Војводине. Сложена питања разграничења у Срему и северозападној Бачкој решавала је комисија Председништва АВНОЈ-а за утврђивање границе измећу Војводине и Хрватске, основана 19. јуна 1945.

Прво заседање Скупштине изасланика народа Војводине, до кога је дошло 30. и 31. јула 1945, акламацијом је донело одлуку о присаједињењу аутономне Војводине федералној Србији. Скупштина је прихватила Изјаву делегата Главног НОО Војводине, дату 7. априла 1945. АСНО Србије, којом „народи Војводине изражавају жељу да она буде у саставу Србије”, и замолила АВНОЈ да „изађе у сусрет жељама народа Војводине и да донесе одлуку о прикључењу Аутономне покрајине Војводине федералној Србији”. Са скупштинског заседања, након дискусија које су, у суштини, имале карактер изјава представника Хрвата, Мађара, Русина, Румуна, Словака и Јевреја који живе у Војводини, упућен је телеграм Народној влади Србије следеће садржине: „Скупштина изасланика народа Војводине која је једнодушно и са одушевљењем донела предлог да Војводина као аутономна покрајина уће у састав Федералне Србије у ДФЈ шаље братске и другарске поздраве Народној влади Србије. Свим својим снагама народи Војводине помагаће Народну владу Србије на изграђивању и јачању федералне Србије у ДФЈ”. За разлику од Изјаве Главног НОО Војводине о спремности прикључења аутономне Војводине федералној Србији и Резолуције АСНО Србије о прихватању те изјаве, Одлука Скупштине изасланика народа Војводине била је акт са највишом правном снагом.

ПОСЕБНИ ЗАКОНИ

ТРЕЋЕ  заседање АВНОЈ-а (7. август 1945) једногласно је прихватило одлуку Скупштине изасланика народа Војводине о прикључењу аутономне Војводине федералној Србији у границама за које је утврђено да ће их одредити Привремена народна скупштина „посебним законом”. Председништво Народне скупштине Србије потврдило је 28. августа 1945. прикључење Војводине Србији. Тиме је процес присаједињења Војводине Србији био завршен. Аутономна Војводина није била конституент федерације и њен саставни део већ је у федерацију ушла као аутономна јединица у оквиру Србије.

 СУТРА: ВОЈНА УПРАВА НА КОСМЕТУ И ЗАБРАНА УЛАСКА КОЛОНИСТА 

Препоручујемо

Фељтон

0 19

ФЕЉТОН - ДИЛЕМА ОКО САНЏАКА - У СРБИЈИ ИЛИ ЦРНОЈ ГОРИ: Новопазарски округ основан 30. марта 1945. са око 170.000 становника

08. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ИСКУШЕЊЕ ОДАНОСТИ СРПСКИХ КОМУНИСТА: „Вођа“ је одлагао формирање КП Србије јер није знао како да реши српско национално питање

07. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПРОПАГАНДНИ СТЕРЕОТИПИ ДА ЈЕ СРБИЈА ПРОТИВ НОБ-а: Броз задржао право да одреди време када ће Србија бити конституисана

06. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ХУМАНОСТ КАО ПРЕДУСЛОВ ЗА СЛОБОДУ ЈЕДНОГ НАРОДА: Они који се дигну кад падну, више вреде од оних који никада нису падали

05. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације