ФЕЉТОН - КАРАЂОРЂЕВА ПОЛИТИЧКА МИСАО И ВИЗИЈА ДРЖАВЕ: Слобода је за вожда била водиља, смисао његове борбе, срж његовог живота
КАД политички мит, чак и онај који је стваран са најбољом намером, обавије један важан историјски догађај као што је био Први српски устанак, цео тај догађај, укључујући и идеје његових вођа, изгуби визуру истине и утоне у интерпретативне магле које служе дневно политичким потребама.
Цео један век су Милош Обреновић, наручилац убиства легендарног вође Првог српског устанка, Ђорђија Петровића Црног, или једноставно Карађорђа, а потом и Милошеви потомци и њихово династичко окружење, вођени својим политичким интересом настојали да се о Карађорђу ћути, или да се он помиње тек као војни вођа. О њему као о државотворцу и уопште као о човеку чије је велико историјско прегнуће поред војне имало и неспорну политичку димензију, није се смело говорити.
Свеукупна Карађорђева политичка мисао одише двема доминантним идејема. Прво, идејом слободе, али не само националне слободе, већ и оне, наоко мање важне, личне слободе, због које је заправо устанак и започет, као и идејом о облику и међународном положају државе која се рађала у крви.
Те две идеје, идеја потпуног ослобођења и идеја о обнови српске државе се могу сматрати осом Карађорђеве политичке мисли и дела.
Слобода је Карађорђу била целог живота велика идеја водиља, смисао сваке његове борбе, срж његовог живота.
БЕЗ СУМЊЕ најзначајнији српски ратник Новога века и обновитељ слободе свога народа, започео је своју бунтовничку каријеру са одбраном личне слободе и части, да би потом, избегавши од неправде, бранио као фрајкор Војне крајине слободу и свог и других народа, а наставио је да буде заточник слободе као један од највиђенијих хајдучких харамбаша у Србији предводивши моћну дружину која је знала бројати и више стотина људи. Они који су га на Сретење 1804. године на скупштини народних старешина у Орашцу једногласно изабрали за вожда нису погрешили ако су тражили најслободољубивијег и најенергичнијег међу њима.
Праведан и прек до суровости, а опијен слободом, Карађорђе је био прави, можда и једини човек у Србији тога времена који је могао да подстакне на масован витешки подвиг вековно устрашене српске сељаке у чијим грудима је била "замрла слобода". Под његовим вођством су Срби, који су до тада мислили да никад не могу победити и протерати Турке постајали јунаци, а од његовог устанка сада су Турци били ти који су почели да мисле да су Срби, а нарочито њихов вођа Карађорђе, непобедиви.
Уверен да је не само национална, него и лична слобода изнад свега, Карађорђе је свачији, па и свој живот и свако друго добро, понекад и сурово, како су и тражила та времена и ти услови, беспоштедно стављао у залог слободе. Свако је могао умрети у сваком тренутку, укључив и Карађорђа, али слобода не. Сведоци су забележили како је тај горостасни јунак, пошто је изведен помоћу дипломатске преваре из Србије, плакао као дете због привремено прекинуте слободе свога народа. Ни у Русији где му је понуђено све најбоље није хтео да остане, гушио се без "своје слободе" у беспрегледним руским пространствима. Хотећи да допринесе новом устаничком импулсу борбе за слободу дошао је у Србију да изгуби главу од оних којима је вазалска власт била преча него слободарска част.
Велики полет борби за слободу све време Првог српског устанка је несумњиво давала и чудесна Карађорђева енергија. Не само да је био први у борбеним редовима, стално дајући пример који васпитава, а бивајући при том много пута и рањаван, већ је руководио устанком на један посебан начин својствен само највећим устаничким вођама - сталним кретањем од ратишта до ратишта, охрабрујући својом појавом и својим личним јуначким делима поколебане душе. Од Срба је тражио нешто што и данас многи сматрају немогућим - стални тријумф. Његов узвик "Не бојте се, они се боре за господство, а ми за слободу", прост и тачан, грејао је душе слабо наоружаних српских бораца изазивањем осећања да раде нешто заиста узвишено, нешто за чега вреди убити и бити убијен. Од других је тражио жртве, али и сам је за правду и слободу жртвовао себе и своје најближе попут оца и брата, и на крају постао највећа и најсрамотнија жртва не само у Српској револуцији већ у целокупној новијој историји код Срба.
УПРАВО то кретање Карађорђево, то стално повезивање изолованих устаника и битака једним духом и вођом, осећај сталне његове присутности по целој побуњеној Србији представља прве, оку невидљиве нити нове српске државности. Неуморан "као разбој", Карађорђе је као вожд у Србима ткао осећај не само борбеног, већ и политичког заједништва.
Свака држава претпоставља три елемента - власт, територију и народ. Територијом ослобођене Србије сматрало се са правом тло по којом се Карађорђе слободно кретао као његов господар. Сувереност сваке државе, макар и у настајању, се управо тиме доказује или не доказује. Уз то, спремао је устанак и долазак слободе и у другим српским крајевима: у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Боки, Славонији, Срему, Банату и Барањи, не обазирући се на интересе оних који су њима владали. Тај "хајдучки краљ", како га је с правом назвао Сипријен Робер, био је без сумње не само највећи, већ и најодважнији слободар у Европи тога времена. Одбио је све туђе и домаће планове који су спутавали стечену слободу и онемогућавали да се из пепела створи згажена српска држава. Онима који мисле да је вожд због тога био лош политичар, давно је поручио Карађорђев министар просвете, Доситеј Обрадовић: "Лежи и лежаће у ропству онај народ који не зна шта је национални понос".
И ПРЕ Карађорђа је било Срба који су маштали о обнови српске државе и националном уједињењу. Али, сви су они, почев од Арсенија Јовановића Шакабенте до Саве Текелије и митрополита Стефана Стратимировића видели уједињене Србе само као вазале у оквиру Аустрије или Турске. Тек је Карађорђе, од младости надахнут Рајићевом историјом српског народа, са својим саборцима смело и "мушки" заискао пуну слободу и праву државу - и то ништа мање него обнову Душановог царства. Разумљиво је да је таква идеја разгневила Турке, забринула Аустријанце и онерасположила Русе. Нико није желео нову, јаку и потуно независну српску државу, поготову не ново царство.
То ће и бити један од разлога што Карађорђе заправо неће имати истинских пријатеља ван свога народа. И кад су га туђини помагали, нису се либили да му ставе до знања да сматрају да потпуну слободу и независну државу Срби не треба никад да добију.
Победе са црним Ђорђем
ВЕЛИКИ немачки историчае Леополд Ранке писао је о Карађорђу : "победа је ишла са њим". Карађорђева идеја била је једноставна - кога не можеш победити, не можеш га ни покорити, дакле не можеш њиме више ни владати. Али, само сталне победе доносе сталну слободу за којом је толико жудео његов народ, а на томе је требало стално радити и стално се за тај свети и велики циљ и лично и колективно жртвовати.
СУТРА: СРПСКОМ НАРОДУ СЛОБОДУ НУСУ ДОНЕЛЕ ВЛИКЕ СИЛЕ
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)