ФЕЉТОН - ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА И АУСТРИЈСКО-ТУРСКИ РАТ: Доситеј је већ у младости одбацио црквену варијанту спутавања индивидуалне слободе

ВЕЋ један број раних и цео низ познијих Доситејевих опсервација, промишљања и закључака указују да је имао развијену политичку мисао и особен политички поглед и пре него што се у јесен свог живота почео практично бавити политиком у својству високо позиционираног национал-револуционара.

УПУТСТВА Доситеј је припремао српски народ за нове политичке околности, Фото Портрет Атанаса Јовановића

Није изненађујуће да се један такав, за све заинтересовани дух какав је био Доситеј Обрадовић занима и за политику. До тога је морало доћи већ и због Доситејеве доследности у спровођењу животног начела које је сам обликовао: „Свободно мислити и сврх сваке вешти“, што значи и политическе, „расуждавати и говорити“. Баш као и у домену религије ни у домену политике ставови врха не трпе поговор ни велико промишљање одоздо. Будући да Доситеј већ у раној младости није усвојио црквену варијанту спутавања индивидуалне слободе и мисли, логично је што касније, у зрелом добу, није могао прихватити ни ону другу, политичку варијанту неслободе, па је и мислио и писао о политици као и о цркви, више него слободно, и уз то надасве искрено, за оно време, а потом је и деловао политички врло радикално због чега ће стићи на аустријску потерницу са налогом да буде убијен по виђењу.

Развој Доситејеве политичке мисли се одвијао постепено и може се, посматрано са истраживачке равни, поделити у бар две фазе. Прву, која је време његове младости и сазревања када је о политици мислио и писао успут, током својих путовања, махом у контексту бележења својстава различитих народа и земаља, а тиме бар парцијално и њихових политичких система, и тад је једина политичка идеја коју је детаљно обликовао и развијао била она о просвећеном владару и владању. Као другу фазу можемо означити период започет онда када се у зрелим годинама почео практично бавити политиком, прво припремајући својим, политички све више употребљивијим, поукама Србе ван Аустроугарске за евентуални живот у новом царству, а потом користивши српским устаницима испрва као њихов дипломата, а потом и као озакоњени просветитељ највишег ранга. Та фаза, коју слободно можемо назвати периодом Доситејеве политичке праксе, била је извориште и неких другачијих, али и даље у бити еманципаторских идеја.

ДОК у првој фази Доситеј само тежи ослобођењу народа од незнања и модернизацији друштва уопште, у другој јасно тежи и потпуном политичком ослобођењу народа од поробљености као претпоставци изградње модерног политичког уређења у ослобођеној Србији. Док у првој пише о политичким појавама уопште, у другој фази његова политичка мисао је потпуно подређена националном задатку ослобођења и уједињења.

Може се рећи да је временом  Доситеј бивао све више и више заокупљен идејом националног ослобођења, а на крају у толикој мери да је упркос својим позним годинама потпуно одбацио свој животни сан о мирном медитеранском скућењу и свршетку свог нескрасљивог бивствовања, уместо тога поставши револуционар највишег ранга у најузбудљивијој балканској револуцији тога доба. Та Доситејева заинтересованост за национално питање објашњава зашто код њега нема ниједне забележене речи о великим политичким догађајима тога доба, па чак ни о великој Француској револуцији...

Наиме, то је време када се води, за све Србе, па и за Доситеја, веома важан рат између Аустрије и Турске који је Аустрија објавила Турској 9. фебруара 1788. године, дакле годину дана пре отпочињања Француске револуције. Природно је што је Србима  тај аустријско-турски рат и његов ток  годинама окупирао сву пажњу.  Са почетном офанзивом и напретком аустријских трупа код Срба је расла нада да је дошао крај већ видно уздрманој турској царевини и да је час коначног ослобођења од Турака близу.

ЧАС отпочињања Француске револуције пада баш у време драматичних преокрета на ратишту. Врло успешна турска контраофанзива која се одвијала управо у Доситејевом Банату довела је до  тога да је „прву годину рата Аустрија провела, углавном, чекајући“, да би након напетог и за Србе психички исцрпљујућег ишчекивања, аустријска војска у лето 1789. поново прешла у офанзиву и  ослободила Београд 27. септембра 1789. године,  а потом 24. децембра исте године и други српски престони град Крушевац.

Треба имати у виду и то да је Доситеј схватао да у случају дефинитивне победе Аустрије над Турцима и евентуалног потпуног и трајног протеривања Турака ако не са Балкана, а оно бар из српских крајева, то неће донети потпуну, већ само релативну слободу српском народу, и уједно потпадање под власт, једног другог силног, мада хришћанског завојевача.

У том контексту  гледано нимало није случајно што су „Басне“ Доситејево најполитичније дело. Прво, оне  настају управо у том периоду чија је војно-политичка и дипломатска драматичност по српски народ била толика да то неминовно обележава и Доситејеву тадашњу мисао и у одређеној мери прожима и позније плодове његовог стваралаштва.

Друго, нада да ће српски народ стеченом слободом, макар она била и релативна, бар променити исламско за хришћанско царство и добити толерантнију власт над собом, није само емотивно преплављивала Доситеја, уосталом као и све друге Србе у том времену, већ је код њега зацело пробудила и размишљања о потреби припреме српског народа да живи у новим, могуће долазећим политичким околностима. Стога на "Басне" треба гледати и као на својеврсно упутствено политичко штиво које Србима треба да помогне да лакше ступе у нов политички миље и омогући им да брже појме и усвоје нову политичку културу која их је, веровао је Доситеј, неминовно ишчекивала у новом царству. Тада још Доситеј, као и Срби уопште,  није још смео мислити о српској самосталној држави, сматрајући  збацивање мухамеданског јарма довољним историјским успехом по свој народ. [...]

МЕЂУТИМ, у времену у ком су сви истакнутији српски родољуби редом веровали да је ослобођење српског народа могуће само уз помоћ Аустрије и Русије, било би неправедно очекивати од Доситеја толику политичку проницљивост и смелост изражену у вери да ће се српски народ ослободити сам, а још мање тражити од њега у том тренутку да негира или да одбацује аустријску помоћ Србима. Све док је Аустрија хтела да ратује за српске крајеве Срби су, ратујући за њу заправо покушавали да се ослободе турске власти, па макар и под аустријском. Подобно томе је по свој прилици мислио и Доситеј. Тек када је Аустрија крајем 18. века одустала од даљих војних подухвата на том геополитичком правцу, Срби у Србији ће се подићи и борити сами, а и Доситеј ће свом својом душом без снебивања бити за то, а не за живот свих Срба под аустријским царом, ма колико он био као владар просвећен. Иако српски устанак из 1804.  треба делимично, и у разумној мери видети и као плод дугогодишње аустријске пропаганде и подстицања Срба на ратове, па и на тај устанак против Турске, код Доситеја и осталих српских револуционара неће бити много обзира према том аустријском труду чим Аустрија буде пружила руку Турској.

ПРЕОКРЕТИ НА БОЈИШТУ

СВОЈУ устрепталу заинтересованост за ослобођење српских крајева и српског народа од Турака Доситеј ће исказати у панагиричким стиховима захвалности аустријском цару, али такође и руским војсковођама за помоћ српском роду, макар она била и успутна. Доситејеву пажњу на локалне прилике одржаће даљи преокрети на бојишту, смрт цара Јосифа након које и аустријска војска прво губи елан, а потом и територије на којима живи српски народ, као и журба новог цара Леополда да постигне примирје под околностима које су тешко погодиле и огорчиле Србе. Све су то били разлози због којих Доситеј није обраћао пажњу на спољнополитичке догађаје, укључив и револуционарна  збивања у Паризу.

 СУТРА: ПРОСВЕЋИВАЊЕ НАРОДА УЗ УСТАНИЧКЕ ПЛОТУНЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРВЕ ИДЕЈЕ О УЈЕДИЊЕЊУ СРБИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ И БОСНЕ: Устаници су 1807, послали поруку Турцима: "Србија себе сматра потпуно независном"

27. 08. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - У ЦЕЛОЈ ДАЛМАЦИЈИ ПЕВАНЕ ПЕСМЕ О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ: Духовно задремала нација је захваљујући православној вери одржавала свест о себи

25. 08. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ НЕСТАЛЕ ЗБОГ ВЛАДАРСКИХ ГРЕХОВА: Црква је знала шта су моћ, власт и држава, три најбитније политичке категорије

24. 08. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИСТОРИЈА ПОСМАТРАНА ИЗ УГЛА ПОЛИТИЧКИ ПОРАЖЕНОГ НАРОДА: Туђи писци, када су писали о Србима, чинили су то са клеветањем и презиром

23. 08. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације