ФЕЉТОН - У ЦЕЛОЈ ДАЛМАЦИЈИ ПЕВАНЕ ПЕСМЕ О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ: Духовно задремала нација је захваљујући православној вери одржавала свест о себи

ИЗРАЗ нововековни за српске политичко-књижевне прилике означава период, који, мада духовно зачет доста раније, материјално почиње средином XVIII века, не само због заостајања у развоју српске културе, него и због својеврсног „празног периода“ у историји политичких идеја код Срба који су неколико векова водили свеокупирајући битку за голи живот.

ФЕЉТОН - У ЦЕЛОЈ ДАЛМАЦИЈИ ПЕВАНЕ ПЕСМЕ О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ: Духовно задремала нација је захваљујући православној вери одржавала свест о себи

ПРОСВЕТИТЕЉ Патријарх Арсеније IV Јовановић сачинио је национални програм 1736. Фото "Википедија"

Духовно задремала, српска нација је само захваљујући православној вери и цркви одржавала свест о себи. Оне су српском народу изузетно помогле да се у значајној мери одупре насртајима асимилације која је започињала прво променом политичког става према слободи и нацији, а затим се потврђивала као национално отуђивање преласком из православне вере у муслиманску или католичку. Историја бележи не само бруталну исламизацију Срба у крајевима под турском влашћу „данком у крви“, уценом и терором, већ  и систематско покатоличавање Срба у Угарској још од XIII века , те небројене прогоне оних који су били отпорни на унијаћење које је било само део дискриминаторне политике која је вођена према Србима у панонском простору.

У пределима које је окупирала Венеција ситуација је била слична, али је процес преверавања Срба у католичанство био далеко суптилнији и поступнији, што је дуго дозвољавало одржавање националне свести код Срба у Далмацији и породило категорију Срба-католика која је дуго егзистирала у тим крајевима у релативној хармонији са католицима Хрватима.

О ТОМЕ говоре бројни примери из историје тих крајева. Тако је на пример знаменити средњовековни писац са Хвара, Петар Хекторовић (1487-1572)  у свом најпознатијем делу "Рибање и рибарско приговарање" забележио песме, како је сам записао, на "онај сербски начин", као и то да су му два хварска  рибара, Никола и Паско, певали песму о Марку Краљевићу, који је као темат вековима био популаран у Далмацији. У том Хекторовићевом делу такође је по први пут забележена једна народна песма,  под називом "О Краљевићу Марку и брату  му Андријашу". Више него симболично, песма опева братоубиство. Књига садржи и песму о војводи Радославу и друге народне песме, међу којима и прелепу песму "И кличе девојка", која је са "Дунаја", стихове о "белиграду",  као и народне пословице, мудрости и питалице. Ово дело је настало средином 16. века, а први пут је штампано 1568. године, у Венецији .

Такође, у збирци млетачких докумената коју је 1844. објавио Сплићанин Вицко Солитро постоји и писмо сплитског градоначелника венецијанским властима у коме он наводи да су 1574. на главном сплитском тргу сви окупљени, а међу њима и један војник,  певали песму о Краљевићу Марку, као песму "коју сви знају". Култ Марка Краљевића у Далмацији је одржаван веома дуго и у једнакој мери и међу православним и међу католицима о чему сведоче и записи Сињанина Ивана Ловрића из 1776, немачких етнолога и путописаца Ј. Г. Кола 1851, Ф. Петера 1857. и Х. И. Бидермана 1893. године .

Време престанка истог богопознанства било је уједно код Срба и време почетака формирања свести о националној као религиозно непремостивој различитости. Таква свест, која је понајвише била условљена идејом слободе, под снажним упливом цркве у условима потчињености подразумевала је монозначну идентификацију нације и вере. Та идеја је, уосталом, била вековима убедљиво најдоминантнија политичка идеја поробљеног српског народа, било да је исказивана у речи, писму или у конкретном чину побуне и отпора, бивајући притом далеко мање очувана у писаној, него у меморативној форми.

ДО ПОЧЕТКА XVIII века на српском језику још није било штампане књиге, а све до појаве прве Доситејеве књиге 1783. године није било више од сто књига на језику који је био мешавина руског црквеног и српског језика.

Замах реформаторских идеја које су од Француске до Русије прожимале Европу коинцидирао је са економским и културним уздизањем Срба у Хабзбуршкој монархији. У српском народу преко Дунава почиње да се формира грађанство на које је, разуме се, највећи цивилизацијски уплив имала Аустрија  што је омогућило да се њен утицај у том времену прелије и на Србију, и то такво грађанство које хоће да припада просвећеној Европи. На писцима је било да им дела буду израз духа таквог времена, а они сами хероји новог доба. Већ први, бојажљиви покушаји су потрвдили своју реформистичку оријентацију настојањима да се књижевности одузме религиозни карактер и да јој се да наглашено световни као национални или славенски карактер, и то како тематски, тако и стварањем на народном језику и за народне потребе.

Уз песме и књиге које почињу да се пишу о љубави и забави, појављују се и дела посвећена политичкој историји Срба. Најзначајнији представник тог правца је Јован Рајић (1726-1801), творац „Историје разних славенских народов“, а врло вредна дела на ту тему су за собом оставили и Симеон Пишчевић (1731-1795), писац историје Јужних Словена, Чеха и Пољака, Павле Јулинац (око 1730-1784) и Јован Мушкатировић (око 1743-1809), који је уз то био и наш први сакупљач народних пословица. Посебно су вредне, мада су ређе, политичке биографије и романи инспирисани политичким догађајима и животима државника. Захарије Орфелин (1726-1785) је био уредник првог, не само српског, већ уопште првог јужнословенског часописа који је изашао под називом „Славено-сербски магазин“, а својом обимном књигом о Петру Великом је не само стекао славу од Венеције до Москве, него је тим делом видно утицао и на Пушкинову књигу на исту тему.

У ПЕСМАМА Јована Пачића (1771-1849), Лукијана Мушицког (1777-1837), Саве Мркаља (1783-1833) и Павла Соларића (1779-1821) итекако има не само политичких мисли, већ и резвијених политичких идеја. Одмицање од скута цркве вршено кроз класицизам, које се махом исцрпљивало одабирањем античких митолошких тема и ликова, надграђено је, код неких родољубивом, а код неких и историјско-политички профилираном, па и сцијентистичком рефлексивном тематиком. Тако, например, Лукијан Мушицки у свом „натпису људском роду“ даје примат пракси над теоријом („Пловит учи теорија, ал се плови по реци“ ), и у типично просветитељском маниру нуди свима, од владара до народа, поучан савет о практичном управљању „изабро лађу или чуњ, властељ буди им јак“  (подвукао Д. С.), уз упућивање народа на просветитељски пројект историзма: „нек вам историја верни спутником буде: раван је људски род себи био, и јест!“ .

Највредније српске политичке пројекте из тог времена и простора ипак дугујемо патријарху Арсенију IV Јовановићу Шакабенти (1698-1748), Сави Текелији (1761-1842) и Захарију Орфелину. Шакабентин национални програм из 1736/1737. године садржи сем традиционално-политичких вредности српског народа и елементе европске модерности , а Орфелин је у предговору првог и јединог броја „Славено-србског магазина“, издатог у Венецији 1768. године, изложио културно-политички манифест који је обухватио низ просветитељских идеја тога времена. Његово, залагање за демократизацију просвете и културе изразило се у захтевима за народним језиком у књижевности, за просвећивањем широких народних маса, као и захтевом за одбацивањем културног елитизма и ослобађањем културе, нарочито књижевности, од религиозности. 

КЊИГЕ ЗА НАРОД

НА ПРЕЛАЗУ старог доба, (за Србе "продуженог средњег века") у ново, симболично стоји моћна списатељска фигура Гаврила Стефановића Венцловића (1680-1749), који у Сентандреји и другим тадашњим центрима панонског српског духовног простора, пише неке књиге већ на народном језику, што је веома важна одлика нових, просветитељских времена која куцају и на врата цивилизацијски умртвљеног српског народа. Из његовог дела избија зебња угрожености целог његовог народа расејаног по разним царствима...

 СУТРА: СРБИ СЕ ВРАЋАЈУ НА ВЕЛИКА ВРАТА НА ИСТОРИЈСКУ СЦЕНУ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ОБРАДОВИЋ ЈЕ БИО НА КОРАК ОД НБА ЛИГЕ: Један човек је све стопирао, ево о коме је реч