ФЕЉТОН - ВАЗДУШНА БИТКА НАД УРАЛОМ УОЧИ ВОЈНЕ ПАРАДЕ У МОСКВИ: Авион ,,У-2“, са пилотом Френсисом Пауерсом, први пут је надлетао Урал

Приредила и превела : Вера Хорват/Пише: Андреј Сахаров

14. 06. 2024. у 18:00

МНОГИ савремени чиитаоци можда и нису чули за амерички шпијунски авион-фантом ,,У-2“, погођен 1. маја 1960. године изнад Свердловска, и за велики међународни скандал који је око тога избио.

ФЕЉТОН - ВАЗДУШНА БИТКА НАД УРАЛОМ УОЧИ ВОЈНЕ ПАРАДЕ У МОСКВИ: Авион ,,У-2“,  са пилотом Френсисом Пауерсом, први пут је надлетао Урал

Фенсис Гери Пауерс у совјетским рукама , Фото РИА Новости

Данашња млада генерација не зна какве су биле године опасног супротстављања двеју великих држава, године такозваног „хладног рата“, у сваком моменту готовог да се претвори у рат који може да уништи све живо на земљи. У августу исте године, у Сали са стубовима Дома савеза у Москви одржано је суђење пилоту- шпијуну Френсису Герију Пауерсу, који је осуђен на десет година затвора. Суђење, међутим, не би могло бити одржано да будност наших контраобавештајаца није била на нивоу. Они су код Пауерса благовремено открили и запленили шпенадлу-шприц, напуњену смртоносним отровом, коју је могао да употреби у моменту када је требало одговарати за шпијунажу. О збивањима из тих дана прича непосредни учесник, у то време сарадник војне контраобавештајне службе, генерал-мајор у оставци Сергеј Иванович Божков, а запис је начинио Јевгениј Антошкин.

Пролеће 1960. године било је једно од ретко пријатних и топлих. Првих априлских дана капетану Фомину и мени је хитно наређено да отпутујемо у противавионску ракетну бригаду која се налазила у Белојарском реону у близини Свердловска, са циљем да прецизирамо рокове постављања нових бојевих комплекса С-75 ,,Десна“. Пут којим смо ишли није био лако проходан. Почело је пролећно отапање снега и путеви су били блатњави. Када смо стигли на позицију, начелник штаба мајор Михаил Воронов, је замењивао командира дивизиона потпуковник Иван Сисов се у то време налазио на припремама у вези са постављањем нове технике за наоружање ПВО. Нисмо ни претпостављали, док смо разгледали нову трпезарију која је још мирисала на смолу, посматрајучи како глатко протиче распоређивање бојевих позици ја, да ће се кроз двадесетак дана управо овде одиграти догађаји који ће прекратити честе провокативне летове америчких авиона изнад наше територије...

ПРВОГ маја у осам сати ујутру требало је да заменим дежурног оперативца из Посебног одељења Уралског војног округа. По навици сам стигао раније, и одмах сам обратио пажњу на прилично напету ситуацију која је овде владала. Мајор Орлов, кога је требало да заменим, не обраћајући пажњу на моје присуство, викао је нешто у телефонску слушалицу, а на столу је лежало још неколико подигнутих слушалица. Стицао се утисак да истовремено разговара са неколико саговорника. Овде су се налазили и руководиоци Посебног одељења округа, начелник одељења генерал Смирнов, начелници одсека потпуковник Заглин, потпуковник Двомјиков и мајори Токар и Сатохин, који су дошли на рапорт. Било је очигледно да се догодило нешто ванредно. Из разговора сам схватио да је нашу границу на југу повредио авион на коме није било знакова распознавања, и да се он сада, летећи на великој висини, креће у правцу Свердловска.

Повређивања ваздушног простора нису била ретка тих година. Ипак, ово је било прво прелетање авиона са југа на север по Уралу. Већ у првим минутима, без формалног пријема дежурства, укључио сам се у посао. Чинило ми се да се све покренуло. Непрестано су телефонирали из Москве, звале су територијалне управе КГБ-а и команданти снага округа и армије. Како се авион приближавао Свердловску, ситуација је постајала све напетија. Телефони, телефони, телефони...

Укључили су се ПВО, авијација, радио-техничке војне јединице и наше службе. А Москва се у то време припремала за војну параду и параду привредних достигнућа.

ЈОШ НА ЈУГУ земље, док је авион прелетао Казахстан, Оренбуршку област, и прилазио југу Урала, више пута су се подизали наши истребљивачи-пресретачи, али нису имали довољну висину да га нападну. А код нас су се у то време, због преласка на ново место дислокације, у реону аеродрома Кољцова налазила два истребљивача СУ-9, која су била у стању да дохвате авион који је повређивао наш простор. Истина, са њих је било скинуто наоружање.

Совјетски пилот Игор Ментјуков излетео је на пресретање. Било му је наређено да нанесе директан удар авиону-фантому. Без опреме за висину и без маске са кисеоником, била би то сигурна смрт. Пилот би био разнесен као балон. Али у форсажу, када је брзина СУ-9 неколико пута превазилазила брзину У-2, Ментјуков је пројурио мимо америчког авиона, тим пре што је у том тренутку направио заокрет за неколико степени и скренуо у страну. За поновни напад наш пилот није имао више горива. Сада су једина нада биле ракете и терминатори МиГ-19 који су узлетели из Перме на пресретање; њима су пилотирали поручник Сергеј Сафронов и капетан Борис Ајвазјан.

КАДА ЈЕ шпијунски авион ушао у зону домашаја наших ракета највишег домета, почело је гађање. Техничари су премрли када су видели како су по радару јурнуле, једна другој у сусрет, две тачке. Кроз неколико тренутака оне су се лепезасто расуле и на радару се појавило мноштво циљева.

Ситуација је била веома напрегнута: техничари су нагађали - или је ракела погодила циљ, па се авион-шпијун распао, или авион, избацивши вештачке ометаче иза којих се крије, покушава да побегне од ракета.

Како се касније показало, експлозивни талас (а површина разорног дејства ракете С-75 износи 300 метара) одсекао је авиону У-2 крило и део репа, он је изгубио контролу управљања и почео да се распада, па се зато и циљ на радару умножио.

Ракете су имале само један задатак: да се уништи шпијунски авион! Али, у зони гађања могли су се наћи и наши МиГ-ови. На питања ,,наш-туђ“, никакви сигнали нису стизали, или их у општој лудници нису чули. У исто време, циљеви су наставили да се крећу по радарима. Да авион- шпијун не би успео да побегне, пуштене су још две ракете. Пилот МиГ- 19, капетан Ајвазјан је, у једном тренутку, видевши са стране облак експлозије, инстинктивно спустио свој авион и управо се тиме склонио од ракете која је летела иза њега. Тај облак био је авион поручника Сафронова. У тренутку када се његов падобран спустио, Сергеј Сафронов је већ био мртав.

ПАУЕРС чим је  осетио да му се авион затресао а команде отказале, почео је да размишља о спасавању. Није могао да се катапултира, јер је знао да је пилотско седиште минирано и да ће, уколико само покуша катапултирање, бити разнесен у прах. Тада је подигао капак над кабином авиона и с муком се искобељао из седишта оног момента када је авион, изгубивши брзину, почео да пада наглавачке. Силом се одгурнувши од трупа авиона, пилот је као камен полетео према тлу земље која му је била страна.

Житељи села Косулино када су чули експлозију ракета и видевши човека који је слетао падобраном право на поље пожурили су  на место приземљења. Пауерс, који је незгодно пао на леђа, вукао се по пољу заплетен у конопце. Сељаци су му помогли да се ослободи падобрана и да устане, а онда су покушали да заподену разговор са њим. Питају: „Јеси л се ударио, братац?“ А ,,братац“ ћути. Онда су почели да га загледају: одећа некако није наша, па и револвер му некако чудно виси о боку. Онда је још почео и да брбља не понашки, показујући на траку са чудним натписом. Сељаци су се зачудили: ,,Да није ово неки марсовац?“ Пошто нису успели да дознају ништа посадили су га у кола и повезли у управу совхоза. „Нека се, молим лепо, директор Берман с њим изразговара.“

Савремена елерктоника

ПОВРЕДА  ваздушног ростора Совјетског савеза је била честа почетком шездесетих година прошлог века. А авион У-2 Локид летео је на, за то време фантастичној, висини од 20 км и био је опремљен најсавременијом електронском опремом, која је била у стању да прати рад руских радарских контрола и могао је да их заобилази; због тога се осећао потпуно нерањивим и није очекивао никакву узвратну акцију, мада је његова релативна брзина била мала, реда величина 750 км на сат.

 СУТРА: НЕСЛАВАН КРАЈ АМЕРИЧКЕ ОПЕРАЦИЈЕ  „ОВЕРФЛАЈТ“ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

Коментари (0)

ОСТАВКА? АЈДЕ, СЛЕДЕЋЕ ПИТАЊЕ... Прва изјава Пиксија након слетања у Београд