ФЕЉТОН - СУПЕРСИЛЕ „СА ПРСТОМ НА ОБАРАЧУ“: У Кубанској кризи људи су први пут осетили паклени дах нуклеарног рата

МЕСЕЦ дана пре него што ће Америчка ваздушна шпијунажа приметити једно од рактених постојења на Куби, одговарајући на захтев председника Џона Кенедија, Џон Макоун, директор ЦИА је извештавао: „После свестраног разматрања и праћења, америчка обавештајна служба је дошла до закључка да СССР нема намеру да претвара Кубу у стратешку базу... пошто добро зна да је ризик од репресивних мера САД исувише велик“.

Никита Хрушчов и Џон Кенеди , Фото Музеј Џона Кенедија Бостон)

Према тој оцени Куба се, у окружењу америчких војних бродова и авиона, а без оружја којим би се супротставила америчкој агресији, налази у безизлазном положају у средишту овог обруча.

Реалност је, ипак, срушила ову илузију. Специјалне службе су добиле своје и од владе и од разгневљених Американаца. Лист Вашингтон пост називао је сараднике ЦИА „групом квазиинтелектуалаца“, ,,пропалим академцима“,  „дипломатама-лактарошимал‘, „особама које граде каријеру на подривачкој делатности и које свуда забадају нос“... Тако жестоку критику америчких медија ЦИА је претрпела управо зато што није била у стању да на време открије операцију пребацивања војних снага на Кубу.

Четрнаести октобар је означен као датум почетка највеће нуклеарне кризе XX века. Из војно-поморске базе САД  Гуантанама, која се налази на Куби, хитно су евакуисане породице америчких официра, на њој су се вршили фортификацијски радови, број авиона је достигао 120, гарнизон се двоструко увећао, порасла је количина тенкова и другог наоружања, биле су допунски отворене траншење пуног профила, постављено је 28 км минских поља и жичаних ограда.

КОМАНДАНТ групе совјетских снага на Куби, генерал армије И. А. Плијев је са своје стране одмах сазвао заседање проширеног војног савета, на коме је наредио да се све војне јединице доведу у пуну бојну готовост. Закључујући састанак војног савета генерал је изјавио: ,,Ако противник не буде користио нуклеамо оружје, ратоваћемо обичним оружјем.

Немамо одступницу, далеко смо од Отаџбине, ратних резерви имамо за пет-шест недеља.

Ако разбију нашу војску, ратоваћемо у саставу дивизије, ако разбију и дивизију - ратоваћемо у саставу пука, ако разбију и пук - отићи ћемо у планине...“

Најдраматичнији дани Карипске кризе били су 14, 16, 22. и 27. октобар. Председник САД    Џон Кенеди формирао је специјални штаб при савету националне безбедности на дан 16. октобра.

,,Јастребови“ из тог штаба су инсистирали на хитном уласку на Кубу. Било је чак предлога да се по острву изведе нуклеанри удар, Ипак, председник Џон Кенеди и министар одбране Макнамара задржали су нешто умереније ставове. Било је одлучено да се за сада ограниче на оштру блокаду. Али, без обзира на блокаду, наши транспортни бродови Јуриј Гагарин и Комилес су тих дана приспели на Кубу. У књизи Роберта Кенедија Тринаест дана ова епизода је овако описана: „Између транспортера Ј. Гагарин и Комилес ишла је совјетска подморница... Да бисмо их задржали хтели смо да пошаљемо свој најсавременији ратни брод, али смо због опасности која је све више расла, послали носач авиона са хеликоптерима противбродске одбране.“ Наш транспортер Букурешт је успешно прешао границу блокаде, мада су поред њега летели бомбардери САД  натоварени нуклеарним бомбама.

ДВАДЕСЕТ другог октобра Џон Кенеди, обраћајући се нацији преко радија и телевизије, изјављује да је у вези са распоређивањем совјетских стратешких ракета на Куби решен да примени оружје уколико их СССР не повуче у најскорије време.

Председниково иступање је на све оставило ошамућујући утисак. Ситуацију  су подгрејале и вести америчких листова о радијусу деловања ракета и о томе да у случају њиховог активирања прети уништење преко 80 милиона људи. Све је захватила паника. Американци су јурнули - неки на север државе, неки преко Кордиљера, а неки су одлучили да на извесно време напусте САД. Панамски канал је функционисао само у једном правцу, пропуштајући бродове из Атлантског у Тихи океан.

Двадесет другог октобра Фидел Кастро је наредио борцима кубанских оружаних снага да на знак за узбуну заузму своја места на положајима.

Свет је притајио дисање. САД су водиле интензивне шпијунске активности 24 сата на дан. Авиони У-2 и Р-24 баражирали су над Кубом тако ниско да су се могла видети лица пилота.

Иза линија разграничења територијалних вода, а оне су овде на свега три миље, били су постављени стражарски бродови и бродови радио-техничког осматрања Оксфорд и Наредник Милер. Ситуација се све више распаљивала и све је говорило у прилог скором почетку бојевих дејстава.

ОСВАНУО  је 27. октобар. Била је субота. Американци су је прозвали ,,црна“. На главном командном пункту групе совјетских војних снага су командант ПВО, генерал С. Н. Гречко и заменик команданта генерал Л. С. Гарбуз. Стиже им извештај од командира дивизије ПВО пуковника Г. А. Воронкова о томе да се острву приближава амерички авион. Генерали Гречко и Гарбуз одлучују се да оборе авион.

Незадрживо се крећући увис, ракете су сукнуле пут кубанског неба, а ускоро је на командни пункт стигла информација да је циљ погођен на висини од 20.000 метара. Крхотине авиона пале су у реон Антила, провинција Оријента. Председник Кенеди је уништавање америчког авиона сматрао доказом одлучности руских снага да издрже до краја, чак и уз ризик да Американци употребе нуклеарно оружје. Тако је у ствари и било.

Наступила је злослутна тишина: ниједно војно дејство, ниједан лет. И у тој већ ионако изузетно сложеној ситуацији, када је све било натегнуто као струна, амерички авион У-2 нарушио је ваздушни простор Совјетског савеза у реону Кољског полуострва. Министар одбране САД Макнамара овакво стање је описао једном фразом: „Ово је рат“.

Ситуација је добила трагичан обрт. Две суперсиле стале су лицем у лице ,,са прстом на обарачу“. У том моменту било им је потпуно и дефинитивно јасно да ће, уколико повуку ,,ороз“ (у овом случају - притисну дугме), обе државе бити претворене у прах и пепео и да ће на земљи изгинути све живо.

ПРЕДСЕДНИК  Кенеди, који је осетио да се рат приближава прагу САД, поручио је своме брату, министру правде Роберту Кенеђију, да хитно ступи у везу са амбасадором СССР у САД  Добрињиним, како би овај пренео совјетској влади да председник САД даје своју џентлменску реч да неће напасти Кубу уколико Совјети демонтирају и уклоне ракете са острва. Предлог је био прихваћен.

Совјетске снаге су добиле наређење да обуставе сва војна дејства, али да у исто време буду у пуној бојној готовости. Све даље одлуке препуштале су се политичарима.

Када је Фидел Кастро био информисан о сагласности која је била постигнута без консултације са њим, био је пометен. Осим тога, Американци су захтевали да изврше инспекцију демонтаже и утовара ракета на бродове. Фидел Кастро је категорички забранио спровођење инспекције не само на територији Кубе, него и у њеним територијалним водама. САД су морале и са тим да се сагласе. Постигнут је договор да са Кубе Совјети уклоне стратешке ракете, авионе 11-28, као и торпедне чамце, а да на острву оставе само оружје за одбрану. Америчка страна обавезала се да неће напасти Кубу и да ће своје ракете истога типа уклонити из Турске, Италије и Немачке.

Тако се завршила Карипска криза у време када су људи на Земљи можда по први пут истински осетили паклени дах нуклеарног рата...

Кенедијев ултиматум

ПОТПУНА блокада Кубе је носила непредвидиве последице. Нуклеарна бомба је могла бити бачена из немара, због неисправности неког материјалног дела, због слабе организације управљања, или због било каквог другог разлога. Последица? Свет гурнут у катастрофу. Против блокаде Кубе иступио је СССР, јер је објављивање блокаде означавало почетак рата. Џон Кенеди је на совјетска противљења узвратио да ће остати чврсто на својим ставовима и поновио претњу да ће применити оружје уколико совјетске ракете не буду измештене са острва.

 СУТРА: ВАЗДУШНА БИТКА НАД УРАЛОМ УОЧИ ВОЈНЕ ПАРАДЕ У МОСКВИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ТАЈНЕ НЕМАЧКЕ ОФИЦИРСКЕ ШКОЛЕ У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ: Немци имали прецизне податке о стању, наоружању и расположењу у Црвеној армији

09. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - КАКО ЈЕ КУБА ПОСТАЛА ЦЕНТАР СВЕТСКЕ КРИЗЕ: Америчка шпијунажа тек октобра 1962. приметила једно од 42 ракетних постројења

12. 06. 2024. у 18:00

Свет

0 0

АМЕРИКА ПОКУШАВА ДА СЕ ОСВЕТИ ЗА ПОРАЗ У АВГАНИСТАНУ Кабулов: Хоће да их натерају да се повинују њиховој жељи

11. 06. 2024. у 07:58

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ТАЈНИ ПАКТ НЕМАЧКЕ И СССР ПРОТИВ ВЕРСАЈСКОГ УГОВОРА: Заједничку производњу оружја Совјета са Немцима договарао је Лав Троцки

08. 06. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације