ФЕЉТОН - ТАЈНИ ПАКТ НЕМАЧКЕ И СССР ПРОТИВ ВЕРСАЈСКОГ УГОВОРА: Заједничку производњу оружја Совјета са Немцима договарао је Лав Троцки

СРЕДИНОМ маја 1945. године, совјетска војна контраобавештајна служба привела је мајора немачке армије Нидермајера, а нешто касније и бившег команданта 41. тенковског корпуса, генерал-пуковника Хофмајстера и, такође бившег, вођу немачке војно- авијацијске мисије у Румунији, генерал-пуковника Херстенберга.

Немачки цар Вилхелм II лично је одликовао Оскара фон Нидермајера, Фото "Википедија"

Сва тројица била су непосредно укључена у организацију и развој сарадње између Совјетског савеза и Немачке у војној области током 20-тих и 30-тих година. Ова страница руске историје до данас је врло мало истражена. О томе како су Немци на територији СССР-а, у тајним школама, званично припремали своје војне пилоте, тенкисте и хемичаре, говори овај текст.

Политичари, дипломати и војни стручњаци који су стрпљиво радили над Версајским уговором, потписаним 28, јуна 1919. године, сматрали су, не без основа, да ће ту бити крај немачкој војној машинерији и да је њена реконструкција немогућа. Сходно тексту петог параграфа уговора, разоружавање Немачке сводило се на следеће; армија не сме имати више од 100.000 људи, а користиће се искључиво да одржава ред унутар земље; официрски корпус - свега 4.000; генералштаб се распушта И његово поновно оформљавање се не дозвољава. Строго су одређени и количина и облици наоружања, а његова производња ограничена је на одређене фабрике. Немачкој је било забрањено да поседује великокалибарску артиљерију и тенкове. Није била дозвољена ни производња и куповина подморница.

СВА ОВА  ограничења су морала бити строго контролисана од стране специјалних међусавезничких комисија, које су имале своје филијале и опуномоћенике у различитим немачким областима.

Међутим немачки официри су се прилично брзо излечили од синдрома побеђених. Полазили су од тога да држава без снажне армије и није држава у правом смислу, а да би то постала, Немачкој су потребне врхунски обучене и добро наоружане дивизије и армије. Предстојао је огроман посао, пажљиво скриван од нежељених погледа. Њиме су се бавили службеници војног министарства и генералштаба који је и даље постојао у илегали.
Као прво, у војну службу је требало позвати бивше официре, раштркане по разним фирмама, канцеларијама и грађанским училиштима, а позив је, пре свега, требало упутити официрима генералног штаба.

Капетану Нидермајеру се није дало да заврши студије на Минхенском универзитету. Он је 1920. године именован за ађутанта војног министра Хеслера, а крајем године је постао руководилац тајног реферата за немачко-совјетску војну сарадњу код главнокомандујућег пешадијским војним снагама, генерала Фон Сектеа. Генерал је био добро упознат са претходном Нидермајеровом каријером, и није сумњао да је он поуздан човек и да ће са успехом извршавати и најделикатније задатке.

БИОГРАФСКИ подаци: Оскар фон Нидермајер, рођен 1885. године, у граду Фрајсмигу (Баварска), син архитекте. Службу у немачкој армији почео 1905. године, у артиљерији. По завршетку војне школе учествовао је у научној (читај: обавештајној) експедицији у Персији, Индији, Египту, Палестини и Сирији. Пре Првог светског рата био је у тајној мисији у Француској. С почетком бојевих дејстава генералштаб га упућује на Блиски исток са циљем да убеди Авганистан да уђе у рат на страни Немачке, и да организује устанички покрет против Енглеза у Ирану, Белуџистану и Индији. По обављеном послу, вратио се у Немачку јуна 1916. године. Примио га је кајзер Вилхелм, добио је највиши орден и почео је да ради у Генералштабу. Говорио је шест страних  језика.

Широк круг интересовања, способност сналажења у сложеним војно-политичким питањима, искуство обавештајца и добро познавање руског језика, предодредили су даљу Нидермајерову специјализацију. Према инструкцијама Фон Секта, концентрисао се на практичну реализацију постигнутог договора између немачких и совјетских представника и развој војне и војноекономске сарадње. Генерални штаб Немачке је сматрао да ће у сарадњи са Русијом успети да реши важна питања као што су: одржавање неопходног нивоа знања и навика старих официра и припрема нових кадрова; спасавање војне индустрије од потпуног уништења; спровођење истраживачких и конструкторских послова у правцу производње основних облика наоружања, пре свега тенкова, авиона и подморница.

Све то је било потребно извршити неприметно, мимо система контроле од стране земаља-учесница Антанте. Због тога су совјетско-немачки контакти у вези с војним питањима били одржавани у највећој тајности.

...ГОДИНЕ 1921. у совјетској мисији у Берлину „запослио се“ нови сарадник Неиман (Нојман). У мисији се није појављивао и о његовом постојању знао је само ограничен број људи. Ствар је била у томе што су документа на име Неиман била издата Оскару фон Нидермајеру ради тајних одлазака у Совјетску Русију.

Руску границу је први пут прешао у лето 1921. године. Ево како је сам описао циљ и садржај свог путовања на једном од саслушања 1945. године: „Морам да кажем да сам у Русију стигао као лични изасланик немачког војног министра, са задатком да откријем могућности развоја тешке и војне индустрије на територији Русије. Први пут сам у Москви боравио две-три недеље и о наведеним питањима разговарао са Троцким, Риковим и Чичерином.” Нидермајер је обишао низ фабрика за производњу оружја, у које је требало да стигну немачки стручњаци и војне наруџбине.

На путовању су га пратили В. Л. Коп (руководилац совјетске мисије за послове са ратним заробљеницима, фактички неофицијелни амбасадор у Немачкој), који је са њим допутовао из Берлина, и заменик наркома иностраних послова Л. М. Карахан. На завршетку посете Нидермајер се сусрео са представницима заинтересованих наркомата и са њима усагласио нека од питања даље сарадње.

У ТО ВРЕМЕ Оскар Нидермајер је добио унапређење и био именован за члана комисије војног министарства, а радио је и у сектору за обнову и развој индустрије.

На једном од саслушања 1945. године, изјавио је да је управо он дао иницијативу свом министарском руководству да се производња оружја развија превасходно у Совјетској Русији и да се сви они који имају финансијска средства и неопходне стручњаке упуте управо тамо. Наглашавамо да су представници немачког генералштаба у то време водили преговоре о организацији производње наоружања у Шпанији, Мађарској, Финској и неким другим земљама. Примерице, изнета је претпоставка да се производња подморница може обављати у Финској, а да је Мађарска погодна за развој хемијске индустрије.

Већ су били постигнути договори са швајцарским фирмама Бофорс и Ерликон и холандском фирмом за производњу авиона Фокер.

Али Нидермајер, чије су идеје биле потпуно у складу са намерама главнокомандујућег Рајхсвера фон Секта, инсистирао је на проширењу сарадње управо са Русијом.

Хемијско оружје, тенкови, авиони

ПРЕГОВОРИ између Совјетске Русије и Немачке вођени су у другој половини 1921. године прилично интензивно и на различитим нивоима. Ради. прецизирања и детаљне анализе евентуалних проблема, немачко војно министарство је упутило Оскара фон Нидермајера-Неимана у Москву. Његов задатак је био да са совјетским војним личностима утврди најбољу локацију фабрика које би производиле авионе, тенкове и хемијско оружје.

 СУТРА: ТАЈНЕ НЕМАЧКЕ ОФИЦИРСКЕ ШКОЛЕ У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИДОЛ ПЕТЕРБУРШКИХ САЛОНА ПРОДИРЕ У НАПОЛЕОНОВ ШТАБ: Чернишев је у руску престоницу послао масу тајних докумената изузетне важности

06. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - НЕВИДЉИВИ ФРОНТОВИ ФРAНЦУСКО-РУСКОГ РАТА: Тајни "војни агент" Александар Чернишев по Европи и формирао разгранату обавештајну мрежу

05. 06. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ШЕЗДЕСЕТ НЕПОТКУПЉИВИХ ГЕНЕРАЛА ИЗ РУСКЕ АРМИЈЕ: Активност француске шпијунаже натерала је Русе да стваре спољнообавештајну службу

04. 06. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације