ФЕЉТОН - ДРЕВНИ СРБИ ВЕРОВАЛИ СУ У БЕСМРТНОСТ ДУШЕ: Немања је користио сваку прилику за афирмацију своје нације која је била у успону

СТЕФАН НЕМАЊА је рођен у Рибници (Дукља) где се његов отац склонио због немира у Рашкој у које је био умешан.

Јустинијана Прима (Царичин град),VI век, археолошки локалитет код Лебана, Фото Из књиге " Историја српске цркве "

По очевом повратку у Србију, вероватно већ 1159. године, Немања је држао део источне Рашке. Када је његов брат Тихомир постављен за великог жупана, Немањи је цар Манојло доделио жупе око река Топлице, Ибра, Расине, те жупе Реке и Глубочицу. Овим је, можда, подстакнута љубомора његове браће која су му одузела те земље, за шта их је Манојло убрзо казнио. Тихомир је одведен у Цариград, а Немања је - захваљујући својој способности или личној наклоности цара - постао велики жупан (1169). Том приликом је морао да врати Глубочицу и Реке због војних циљева Грка. Међутим, чим је Манојло напустио Србију, Немања је повратио посед над овим покрајинама. Грчки ратовођа Теодор Падијат и Тихомир су обавезани да освоје државицу Рашку и казне Немању. У селу Пантину (јужно од Звечана) Немања је разјурио царске трупе, а Тихомир се удавио у реци Ситници (Косово поље). Немања је затим окупирао Дукљу и Неретљанску област (1170). Манојло није могао ово да спречи, пошто је тада био у сукобу са Млецима, са којима је Немања договарао савезништво. Али цар је, чим је за то добио прилику, напао Немању, победио га и натерао на послушност. Пратећи цара на његовом повратку у Цариград, Немања је показао искреност свог обећања да ће му бити лојалан.

Време мира које је уследило после овог споразума Немања је искористио за афирмацију напретка своје нације у успону. Народ Србије се већ показао спремним да прерасте у независну државу и само је желео способног и енергичног човека који ће га повести у слободу. А Немања се таквим показао.

РЕЛИГИЈА древних Срба је била нека врста монотеизма утолико што су они веровали у једно врховно биће - громовника Перуна.  Али постојали су и богови нижег реда, од којих можемо поменути Сварога (господара Неба), Дајбога (бога Сунца), Одони ( вероватно Додола, божанство земаљске плодности ) Купало (бог земаљских плодова), Лада (богиња рађања), Стрибог (деда ветра). За њима долазе виле (нимфе, дријаде, најаде), суђенице (парке), вукодлаци (вампири) и кућни богови, заштитници дома. (Отуда и древни обичај славе код Срба. Верује се да је свака породица, примајући хришћанство, бирала за свог заштитника хришћанског свеца уместо паганског божанства.)

Древни Срби су такође веровали у бесмртност душе. Своје мртве  су сахрањивали само на чистим местима, углавном на врху каквог брега или планине. Рођаци, пријатељи и они који су по дужности оплакивали покојника и наводили његове врлине би, после обедовања на лицу места, напуштали гроб остављајући на њему храну за покојникову душу. Тај обичај је у Србији до данас сачуван у виду даће (давања, понуде) за душе мртвих.

НАЧИН богослужења свих Словена био је врло једноставан, изузев код балтичких Словена чији су храмови били богато украшени а обављање богослужбених радњи изузетно свечано. Слике урезане у камен или дрво биле су у Срба једина дела религиозне уметности.

Жртве и молитве произношене су углавном од стране кнежева и племенских главара, као и чланова њихових породица. Ова богослужења су обично обављана на празничним скуповима уз учешће читавог племена. (Интересантно је поменути да је неколико видова ових празновања оставило трага у обичајима данашњих Срба. Древни празник „сусрета лета и зиме" (почетком фебруара) има одговарајући дан Сретења 2. фебруара, по јулијанском календару.

ПРВО покрштавање Словена, односно Срба,  се десило после успешног изгона Авара из Далмације, који су Словени остварили уз помоћ византијског цара Ираклија (610-641). Из захвалности цару за подршку, Словени су послали петицију којом су тражили учитеље који би их увели у хришћанску религију. Ираклије је спремно пристао на захтев. Латински мисионари су послани из Рима и почели са својом делатношћу. Константин Порфирогенит о овоме каже: „Они (Срби) су остали поданици грчког цара који је довео свештенике из Рима који су их крстили и поучили их о поступцима изражавања побожности.“ Тако је покрштавање балканских Словена, Срба, почело око 640-642. године, док је на римском престолу седео папа Јован IV. ( Од тога времена па све до 732. године, Срби су били под црквеном јурисдикцијом папа.)  

ЦЕО западни део Полуострва, укључујући Сердику (Софију), Филипопољ (Пловдив) и Солун, био је пре инвазије Словена под папском влашћу. У областима које су касније заузели Срби, спомињу се два митрополитска седишта: Скадар (Scutari, Scodritana), основан средином петог века, и Дукља (Dioclea, Διόκλεια) која датира од раније. Међутим, обе митрополије су разорене пре доласка Срба на Балканско полуострво.

Касније су ту биле архиепископија Салоне и њој подређене епископије Рагузе (Дубровник), основана почетком 6. века,20 и Котора (Cattaro, Δεκατέρων, која је постојала средином 7. века). Ова седишта су била надлежна за западне крајеве. На југу су била седишта Дарданије и Драча (Dyrrachium). Граница јурисдикције ових епископија није утврђена са сигурношћу.  Највероватнији закључак који се може извући из горе реченога јесте да су Срби признавали власт архиепископа Салоне који је, после разарања његовог града (612-614), преселио своју резиденцију у Спалато (Сплит), а Срби у пределима који су више гравитирали истоку били су подређени епископу Дарданије (Јустинијана Прима).

НЕОПХОДНО је рећи неколико речи о епископском седишту Јустинијана Прима (Justiniana Prima), да бисмо учинили јаснијим касније односе аутономне Српске цркве са Охридском архиепископијом.

Јустинијану је основао цар Јустинијан (око 535) у свом родном Тауресију (Tauresium, Ταυρήδιον). Архиепископ овог седишта имао је исти ранг као патријарх. Под његовом  влашћу су биле области 1. Средоземна Дакија (Dacia Mediterranea, са Сердиком и Нишом); 2. Прибрежна Дакија (Dacia ripensis); 3. Горња Мезија (Moesia Superior); 4. Дарданија (Скупи и Улпијана); 5. Превалитана (Praevalitana - Скадар и Љеш); 6. Македонија Секунда (Macedonia Secunda - Стоби, Пелагонија) и 7. део Паноније Секунде (Pannonia Secunda, југоисток касније аустријске територије насељен Србима). Епископија Јустинијане се последњи пут спомиње у писму папе Гргура I написаном 601. године. Јустинијану су варвари сравнили са земљом и од ње није остао никакав траг. Сматра се, на основу „Новеле ХI“ Јустинијановог Зборника (Corpus Iuris Civilis), да се налазила негде у Средоземној Дакији (Dacia Mediterranea), можда у близини границе са провинцијом Дарданијом на месту данашњег Ћустендила. Сигурно је да се не ради ни о Скопљу  нити Охриду.

НЕСТАНКОМ Јустинијане, архиепископ Солуна, који је био непосредно зависан од Свете Столице, постао је поглавар ових цркава. Касније је грчки епископ Охрида захтевао за себе титулу примаса Јустинијане, јер је сматрао себе јединим стварним наследником ове древне столице. Тај захтев није датирао од давнине, јер је испостављен тек у другој половини 11. века, када су грчки великодостојници заузели епископско седиште у намери да учврсте своју власт царском и папском санкцијом. Средином 12. века, овај пројекат је први пут званично прихваћен. Нећак цара Алексија Комнина Јован (Комнин) се у документима црквеног сабора одржаног у Цариграду 1156. године потписивао као  (ό άρχιεπίσκοπος хαί πρώτης (ά) Ίουδτινιαής), ( „архиепископ Прве Јустинијане“.

СЛОВЕНСКИ АПОСТОЛ

СЛОВЕНИ су дошли у контакт са Грцима прво у својству њихових непријатеља, а касније као савезници и вазали. У сваком случају, евидентно је да су упознали религију својих непријатеља, пријатеља и владара. Сасвим сигурно, може се претпоставити да се међу Словенима који су као варвари нападали Балканско полуострво налазио и један број хришћана пре њиховог првог покрштавања, за владавине византијског цара Ираклија.       

(Словени се хвале да је међу њиховим прецима Јеванђеље проповедао Св. Андреј, један од апостола.)

 СУТРА: ДРЕВНИ СРБИ ВЕРОВАЛИ У БЕСМРТНОСТ ДУШЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 22

ФЕЉТОН - СРПСКА ДРЖАВА НАСТАЛА ТРИ СТОЛЕЋА ПРЕ НЕМАЊЕ: Српска држава се протезала између Саве, долине Мораве, Скадра, Сплита и реке Врбас

12. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - О ЛАКОВЕРНА, ПУСТА И БУРНА МЛАДОСТИ: Кнез Михајлова, или тада чувена "штрафта" душу је дала за нова познанства

11. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БРИГА О ХЕРЦЕГОВЦИМА ИЗ ДАЛЕКОГ ПИТСБУРГА: Председник Српског народног савеза Роберт Боб Стон је био и друга личност Питсбурга

10. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - АНДРИЋ И СЕЛИМОВИЋ ЗА АМЕРЕ БОШЊАЧКИ ПИСЦИ: У овој источноевропској антологији нема Добрице Ћосића и Мирослава Крлеже

09. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације