ФЕЉТОН - ХЛАДНИ РАТ ЈЕ ДОНЕО И УЧВРСТИО ПОДЕЛУ НЕМАЧКЕ: Уједињена Европа је веома нејасна формула са високим нивоом политичке експлозивност

ДА би избегли све слабости које би нас поново гурнуле у вирове историје, упутио сам, 20. септембра 1989. године, савезном канцелару др Хелмуту Колу меморандум у чијој је позадини стајало питање како би требало да изгледа чланство Немачке у НАТО после њеног поновног уједињења које је већ било у изгледу.

Фото: Из књиге "Досије Москва"

Ево интегралног текста тог меморандума.

САЗНАЊЕ о неопходности стабилности Европе и увид да се стога на Истоку и Западу са резервом и забринутошћу гледа на питање немачког јединства, суочавају Савезну владу данас више него икада раније са политичким постулатом да јединство Немачке треба да се одвија руку под руку са европским. Као могућност, оно није у супротности са овим принципом, све док се процеси који се одвијају могу контролисати у том правцу. Међутим, у ових неколико недеља јасно смо видели да политика не може да игнорише нормативну моћ чињеница. Зашто би ствари биле другачије и у блиској будућности о којој, мање него икада, знамо куда ће она и до које динамике довести?

Дакле, ако историја захтева брже решење немачког питања у смислу самоопредељења народа, као што је то зацртано у процесу безбедности и сарадње у Европи, него што то могу постићи пажљиви паневропски процеси планирања, онда политика мора имати одговор, спреман концепт окренут будућности. У извесном смислу, као циљ једне етапе, као прелазно решење које иде у прилог жељеној Европи са новим лицем.

Оваква дискусија очигледно је неопходна зато што знамо да су концепти, који желе да из других политичких разлога пониште право народа на самоопредељење, у себи садрже запаљиву смесу и да нису одрживи на дужи рок.

О овој запаљивој смеси се ради да ли она треба да се ускоро деактивира или да се као неконтролисан фактор годинама „вуче“ уједињеном Европом - која је и данас веома нејасна формула - као баласт са високим нивоом политичке експлозивности.

КАДА  би линија поделе кроз Европу ишла дуж нормалних граница, тада би се на срастање овог континента могло гледати са извесном смиреношћу. Међутим, истовремена подела Немачке тешко да дозвољава смиреност када разматрамо дубоко претеће промене у Европи.
Пре свега, треба приметити да постоји нови дух у односима између Истока и Запада који има за циљ окончање политичке и војне конфронтације. Ако се овај процес настави, развој ка новом мировном поретку у Европи видно ће умањити војни значај постојећих савеза.
Међутим, закључке би ипак требало доносити тек након темељног испитивања постојећих савеза. Зато што се не сме превидети да НАТО и Варшавски уговор нису једноставно упоредиви, нити су икада били. Ова идеја је важна јер се често поставља захтев да се оба савеза распусте истовремено. [...]

АКО погледамо  почетак НАТО, сетимо се да је задатак овог савеза, с једне стране, да обезбеди унутрашњу политичку стабилност, са друге да избалансира европске државе НАТО, посебно након уласка СР Немачке. Ово чини чланство САД овој Алијанси од самог почетка неопходним.

У ту сврху су америчке трупе, биле и остају, неопходне у Европи. Најхитнији задатак НАТО  био је, и несумњиво јесте, да одржи војну стабилност у Европи наспрам Совјетског Савеза, друге велике војне силе.

НАТО не представља хегемонистичку структуру, већ је од самог почетка инструмент који има за циљ стабилност, чланство је добровољно, а циљ није политичка униформност. Са распуштањем НАТО као условом за распуштање Варшавског уговора, повлачењем америчких трупа из Европе, реално гледано, САД као партнер за контакте Совјетског Савеза, више не би био доступан за европске напоре успостављања стабилности.

С обзиром на тренутну ситуацију у совјетској сфери утицаја, ово не може бити у интересу Совјетског Савеза.

Њему су САД потребне као кључни фактор стабили- зације у временима преокрета, неизвесности и многих отворених питања - као утицајна водећа сила, која политички уједињује НАТО и која може да адекватно контролише предстојеће процесе разјашњавања у смислу стабилизације. И можда је готово од секундарног значаја да ли се ови процеси разјашњавања одвијају унутар или ван западне Алијансе.

ЗАКЉУЧАК: Управо због тенденција ка распуштању у Варшавском уговору, Совјетски Савез мора бити заинтересован за даље постојање НАТО, чија је моћ предвођења спремна и способна да пружи гаранцију да Запад неће извлачити само за себе предности из нових односа у Европи, већ да ће користити предности стабилности и осећати се обавезним да балансира.

Чини се извесним да постоји сагласност између САД и Совјетског Савеза и да цела западна Алијанса несумњиво подржава ову политику.

Вратимо се немачком питању. Немачком јединству ништа не стоји на путу ако оно тиме не угрожава војну стабилност у Европи, а политичка корист - смиривање немачког питања - не буде свима очигледна.

У времену када се Совјетски Савез, већ са извесном сигурношћу, питао да ли би генерално било корисније да своје трупе, стациониране у Источној Европи, врати иза својих граница, не бисмо смели да процењујемо војни значај Немачке Демократске Републике  тако високо да тиме не бисмо отежали далеко важније политичке процесе у Европи. Ово последње пре свега не би требало да буде у интересу Совјетског Савеза.

Зашто онда нема политичког јединства за Немачку уз задржавање садашњег уговором потврђеног подручја НАТО - као подручја размештања савезничких трупа?
Зашто би био нераскидив споразум о стационирању трупа Алијансе и националној граници која и данас постоји?

ДАНАС се политика све више удаљава од перцепције војне претње и са њом повезаних мера предострожности ка политичким напорима за постизање безбедности и стабилности. Дакле, ради се о даљем развоју идеје коју сада очигледно сви подржавају, да безбедност произилази пре свега из политичког спречавања рата, али не и из разматрања о вођењу рата.
Ако је то случај, уз одговарајуће уговорне споразуме и гаранције - у смислу уграђивања у паневропски процес - јединство Немачке се тешко може порећи из војних разлога - упркос чланству у НАТО. Јер, управо то чланство гарантује Совјетском Савезу да је Немачка уграђена у асоцијацију држава чија је политика у прошлости била посвећена стабилности и да ће таква бити и даље.

Ако питање чланства поново уједињене Немачке у НАТО  разлучимо од војно-политичких аргумената, не можемо превидети да се свуда проглашава крај „Хладног рата“. Ово је посебно важно зато што је Горбачов на заједничкој конференцији за новинаре са председником Бушом на Малти нагласио да свет излази из ере Хладног рата и улази у нову еру.

На основу неспорне чињенице да је Хладни рат донео и учврстио поделу Немачке, тешко да се може одбацити да, када се он заврши, не треба укинути поделу Немачке.

Ова разматрања се чине толико важнима зато што би већина грађана наше земље временом могла да развије пузећи антипатију према партнерима у Алијанси, које би сматрали одговорним за несхватљиву „тактику одлагања“ по овим питањима. То би било веома штетно, како изнутра тако и споља, и могло би у будућности да доведе у питање многе ствари на које и данас гледамо као на очигледан и користан политички координатни систем.
Немци не смеју да подлегну сумњи да подела њихове земље нема много везе са последицама „светског рата“. Наши савезници треба да знају да они овде сносе велику одговорност.

СУТРА: НЕВИДЉИВИ БЕРЛИНСКИ ЗИД ПОНОВО ДЕЛИ СВЕТ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СОВЈЕТСКА ИМПЕРИЈА СЕ ПРИБЛИЖАВА КРАЈУ: У јесен 1989. године постало је јасно - Уједињење Немачке закуцало је на врата

06. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ВРЕЂАЊА И КАМЕНОВАЊЕ "РУСКИХ" ДЕЧЈИХ ВРТИЋА: Локални Немци су совјетску страну све чешће оптуживали за вандализам

10. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЏОРЏ БУШ НАЈАВЉУЈЕ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: Сједињене Државе пренебрегле све правне норме о забрани промене граница силом

05. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАТНЕ ИГРЕ ИЗ ТАЈНОГ АМЕРИЧКОГ БУНКЕРА: У бункеру близу Колорада Спрингса, будно око је надгледало читав свет

27. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације