ФЕЉТОН - ОТВОРЕН УСТАНАК ПРОТИВ НЕКАДАШЊИХ "ПРИЈАТЕЉА": Немци су показивали антипатију и према војницима бивше армије са Истока

MОЈЕ посете Перлебергу, који се налазио у Источној Немачкој, догодиле су се у прави час, а мој сусрет са дипломатски проницљивим пуковником Виктором Шемјетовим показао се као дар неба.

Фото: Из књиге "Досије Москва"

Шта се догађало? Нешто се закувавало... У неком тренутку, многи сународници у новим земљама отворено су показивали одбојност према „Русима“. Русе, Украјинце и друге националности из Црвене армије више нису услуживали у радњама. Одједном, нико није разумео језик совјетских војника, чак су њихове жене и децу пребијали у берлинском међуградском метроу.

Државно јединство било је надохват руке, а ми смо живели у окружењу за које се чинило да има потенцијал за просперитетан развој у Европи. У таквој ситуацији било је погубно и крајње опасно оно што је могло да настане из мешавине одбојности и неповерења према новим партнерима и суседима. Зато смо морали да се енергично супротставимо свему што се дешавало на немачким улицама и да учинимо све што је у нашој моћи да успоставимо јавну безбедност и ред. У овом тренутку, неколико пута сам се отворено залагао да се совјетским војницима омогући достојанствен одлазак из наше земље. Због тога сам, после изузетно позитивних искустава у Перлебергу, одлучио да одржим што више састанака са представницима немачких институција на општинском нивоу и са Бундесвером.

Све се одвијало у договору са савезним министром Столтенбергом. Ни на Дан Уједињења нисам прекидао са обављањем својих задатака, које сам договорио приликом ступања на дужност децембра 1988. и годину дана каснијих договора са министром Столтенбергом о мојој надлежности за Армију Источне Немалке (НВА) . Све је било тако регулисано да се усредсредим на свој посао. Већ 2. јануара 1990. у листу Welt am Sonntag изнео сам своје ставове о распоређивању уједињених немачких оружаних снага између Ахена и Франкфурта на Одри.

У ИСТОЧНОМ Берлину могао сам да се ослоним на сараднике мог колеге Бертрама Вичорека. У мојој канцеларији Министарства у Улици Ханса Бајмлера за мене је радила госпођа Редер, подофицир НВА, која је координирала све послове на територији Немачје Демократске Републике (НДР) ... Месецима је било неизвесно да ли ће истурено одељење Министарства за разоружање и одбрану у Штраусбергу моћи да опстане. Залагање мојих сарадника било је импресивно. То је важило и за она крајеве у којима је владала одбојност према војницима бивше НВА.

Све до наредне 1991. године нисмо могли да успоставимо контакте са нашим покрајинама због недостатка телефонске мреже. То је успевало заправо само преко берлинске канцеларије а и тамо само захваљујући постојећој телекомуникационој мрежи бивше Поште НДР. Осим тога, морали смо и да имплементирамо резултате рада и да одржавамо везе са представницима медија, који су и сами били у јеку огромног процеса промена. Успостављање контаката са дивизијама и армијама совјетских трупа било је компликованије. Техничке потешкоће надокнађивала је чињеница да је код њих постојала жеља за добрим контактима.

У ШТАМПИ су биле приметне размере неповерења према војним темама. Вероватно је код новинара постојала жеља да успоставе одређену дистанцу према сопственом извештавању из прошлости. Али сада се новинском извештавању нудило нешто ново, као на пример догађаји у Шторкову, Бескову, Потсдаму, Скверину и другим градовима и окрузима у новим земљама. Посета Перлебергу била је поучан пример: Одасвуда сам добијао захтеве од градоначелника и чланова земаљских већа да закажемо састанке са представницима совјетских и немачких оружаних снага, што је и по мишљењу градоначелника Потсдама, Ервина Моцкуса, било апсолутни novum..

И пуковник Блашкин из политичког совјетског штаба у Винсдорфу гледао је на састанке као на „историјски тренутак“. Они су постигли жељени ефекат у великим деловима земље и дали значајан допринос у борби против мржње и насиља. Контакти између локалних команданата совјетских оружаних снага и Бундесвера у временима опште несигурности допринели су смиривању ситуације, а глас о томе се прочуо широм читаве земље. Ако је ове сусрете у почетку и одређивала радозналост, из њих се ипак убрзо развило пријатељско суседство, што смо могли да видимо у Шверину, Потсдаму и Дрездену. У Магдебургу је на фудбалским утакмицама долазило до озбиљних метежа. После моје посете ситуација се променила на обострано задовољство.

Састанак у Шверину јасно је показао колико су неки од проблема били необични и колико су отежавали живот одговорним људима на локалу. Тако смо се нашли у Градској већници Шверина на разговору са министарком финансија Тиом-Мадаленом Герлиц, затим командантом совјетске дивизије, генералом Роговим, и немачким бригадним генералом Вилхелмијем. И овде се радило о земљишту које је раније било у власништву града. НВА је у том рајском окружењу Шверина пустила чврсто корење! Сада су у Шверину хтели да врате тај терен, не само ради локалне рекреације. Генерал Рогов је јасно дао до знања да га мучи нешто сасвим друго. Градске и окружне власти забраниле су његовој дивизији да надаље користи депоније смећа, које су раније биле доступне касарнама - њима је сада претило да се угуше у смраду. После овог разговора обе стране су биле спремне да проблеме скину са дневног реда.

СОВЈЕТСКИ министар одбране, генерал Јевгениј Иванович Шапошњиков током своје посете Хамбургу одвео ме је у страну, да са мном поразговара о утицају мојих активности у дискусијама на Западну групу његових трупа. Пре тога смо, ипак, доживели још једно ново искуство: Совјетска делегација се није појавила у време договореног термина за доручак. За то је постојао оправдан разлог. У хотелу високе класе у Хамбургу, где су обе делегације, и совјетска и немачка, биле смештене, рано ујутру је изненада нестала вода. Тако се нама десило исто оно што смо ми раније радо приписивали совјетској страни као доказ њених недостатака.

Нешто од онога што је речено у Перлебергу било је наредних месеци спроведено у дело, друго је требало осујетити. Ниједна страна од њих две у овоме није била инфериорнија од друге. Крајем октобра 1990. на састанку са командантом 3. ударне армије, генерал-пуковником Миђушином у Магдебургу, дошло је до повишеног тона...Миђушин је у нашем разговору наступио веома контролисано и отресито. У њему сам наишао на представника совјетских оружаних снага који је поседовао одличне преговарачке вештине, а да и не говорим о оним дипломатским. Хтео је да наметне одређене интересе које је одмах и открио. По свему судећи, он је био један од високо рангираних политичких официра приликом совјетске интервенције у Авганистану.

Можда је била добра случајност што сам уопште имао прилику да се сретнем са њим. Говорио је врло јасно и категорично о бригама које су га из разумљивих разлога мучиле. Он је био сасвим свестан чињенице да су сада он и његови војници, све до свог повлачења, гости у нашој земљи. Несумњиво је морао да се стриктно придржава свих договора. Коректно понашање обе стране чинило се и совјетском генералу и мени као најбољи предуслов за отварање нове и боље перспективе за будућност.

СУТРА: ВРЕЂАЊА И КАМЕНОВАЊЕ  "РУСКИХ"  ДЕЧЈИХ ВРТИЋА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - МОДЕРАН АУТОБУС ЗАМЕНИО БОРБЕНИ ОКЛОПНИ ТЕНК Т-72: Многи су поверовали те 1991. године да је сукоб Немачке са СССР прошлост

08. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СОВЈЕТСКА ИМПЕРИЈА СЕ ПРИБЛИЖАВА КРАЈУ: У јесен 1989. године постало је јасно - Уједињење Немачке закуцало је на врата

06. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЏОРЏ БУШ НАЈАВЉУЈЕ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: Сједињене Државе пренебрегле све правне норме о забрани промене граница силом

05. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СКРИГИНОВ ТИТОВ ПОРТРЕТ НА НЕМАЧКОЈ ПОТЕРНИЦИ: Александар Черепов снимао је скечеве по угледу на филмове Чарлија Чаплина

17. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације