ФЕЉТОН - СВЕЧАНА ВЕЧЕРА У МОСКВИ СА ПУТИНОМ И КУСТУРИЦОМ: Атмосфера за столом са Путином подсећала је на срдачно породично славље

НА СВЕЧАНУ вечеру у „Новом Мањежу“ у близини хотела у коме се одржавала конференција непосредно иза Државне думе, очекивали смо долазак руског председника.

Фото: Из књиге "Досије Москва"

У временима када се, из разумљивих разлога педантно водило рачуна о безбедности, мене су још на улазу у ресторан зачудили невелики издаци за безбедносне мере. Брз поглед у пасош и то је било све! Међутим, опште стање безбедности било је све друго само не опуштено. Кратко пре тога био је оборен један руски борбени авион на сиријско-турској граници од стране неке од формација у грађанском рату. Мисија руских борбених снага, која се одвијала у складу са нормама међународног права на страни сиријског председника Асада у унутарсиријском сукобу, оставила је последице по стање безбедности у Русији.

Сетимо се само наступа снага безбедности у Берлину, пре свега пре и током посете израелског премијера или касније америчког председника. Напротив, у Москви, а касније и у Ст. Петербургу, све се одвијало сасвим нормално. Особље службе безбедности било је присутно, али ниједног тренутка нисмо осећали да се о безбедности и те како води рачуна, за разлику од нас у Немачкој где су се увек дословно демонстрирали очигледни знаци напетости безбедносне ситуације. Поред тога је и понашање председника Путина доприносило овом осећању опуштености.

ТОКОМ много година интернационалног парламентарног рада сретао сам се са бројним личностима највишег државног ранга, тако и 2004. са ондашњим премијером Кине, Веном Ђабаом, током посете Хелмута Кола Пекингу са председником Сједињених Држава, Роналдом Реганом, током вишечасовних разговора у Белој кући, са његовим наследником Билом Клинтоном приликом конференције ОЕБС у Истанбулу. Тада сам доиста имао веома пријатна искуства. Једино је Вен Ђабао у сусрету са савезним канцеларом показао доиста фасцинантан стил љубазности. Да би се она доживела, човек би морао да крене на јединствено путовање у Пекинг! Наступ председника Путина уопште није био компликован.

Потпуно природно је сео за наш сто. Ништа у сали није ометало интензивне разговоре, нити одговарајућу кулису шумова, и тако скретало пажњу на присуство највишег државног представника Руске Федерације: Он је био љубазан човек који је деловао потпуно опуштено, сео је за наш сто са шефом свог штаба и портпаролом, рукујући се са нама. Међу гостима био је Емир Кустурица, познати српски филмски режисер, који ће касније са својим бендом „грувати рок“ салом, шеф америчке војне обавештајне службе Мајкл Флин као и Џил Стејн и Кирил Свобода који су седели са мном за столом. Атмосфера је више подсећала на срдачно породично славље него на јавни скуп. Да ли би нешто овакво могло да се постигне у Берлину? Било је упадљиво да је сто поред нас вредео такорећи више стотина милијарди рубаља зато што је за њим седело топ тен руске привреде.

Био сам донекле зачуђен да је у тренутку, када је руски председник напустио слављенички кружок, део гостију такође одмах отишао. Руководство станице Russia Today се очигледно потрудило да заокружи сваки детаљ успеле вечери и зато сам  доживео понашање ових гостију као неприкладно. Чарлс Баусман из руског Инсајдера ме је упозорио да је овакво, нимало децентно понашање, сасвим уобичајено у високом њујоршком друштву. А могуће је да су у ствари у питању били припадници Службе безбедности које раније нисмо уочили.

ПО НАШЕМ повратку у Немачку многи су се при сваком виђењу распитивали о мом сусрету са Путином. Такав сусрет будио је радозналост, посебно зато што је новинар истраживач из Берлина и радијски модератор Кен Јебсен поставио на свој канал на мрежи You Tube свој интервју са мном о посети Москви, који је наишао на снажно одобравање.  У интервјуу сам се осврнуо на Роналда Регана који је умео да свом посетиоцу пружи осећање да се сусрећу у Овалном кабинету у веома опуштеној атмосфери, чак и када се разговарало о темама које су „тресле“ саме темеље света. Те вечери Путин је по мени подсећао на ову слику. Његова пратња није се понашала ништа мање опуштено од њега и уопште се није фиксирала на његову личност. Опет сам био збуњен док сам размишљао о Берлину.

Вече у „Новом Мањежу“ донело ми је касније изненађујуће сусрете: Са Софијом Шеварднадзе, модератором Russia Today у Берлину, унуком ондашњег министра спољних послова СССР и каснијег председника Грузије који је заједно са Горбачовим поставио темеље „Европе као заједничког дома“. На својим путовањима у Централну Азију и републике Кавказа у својству потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС, редовно сам тражио сусрет са њеним дедом у Тифлису. После покушаја атентата на чеченског вођу Џохора Дудајева питао сам га за блиндирани аутомобил за његову личну заштиту. Не, то не постоји, рекао је, грузијски председник не добија толико велика финансијска средства да би власти могле да поднесу такав издатак за њега.

По мом повратку у Бон позвао сам министра спољних послова Клауса Кинкела и он је у року од две недеље ставио на располагање Шеварднадзеу, коме ми Немци дугујемо много тога, два блиндирана „мерцедес-бенца“. Кратко после тога сам се запрепастио када сам на вестима чуо о атентату на њега, о чему се могао погледати и филмски снимак. Председник је заједно са пратњом преживео атентат само захваљујући блиндираним аутомобилима - од његове унуке сам сазнао да та два аутомобила, потпуно разнета у атентату, још увек стоје у гаражи и да су била централни реквизити у једном филму о тадашњим догађајима.

Вече је заслуживало достојан крај. Хотел  Ritz Carlton  са својим чувеним Roof Тop Bar-ом био је удаљен неколико минута и био је у мом подсетнику заведен под ставком „Морам“. Зато што сам скоро двадесет и осам година уназад одседао у хотелу „Интурист“. У ондашњем Valuta бару морао сам са својим колегама, Берндом Вилцом и Удом Ербаром, после напорног дневног програма и поводом прве посете западних политичара за безбедност СССР да тестирам своју отпорност на флаше вотке. Испоставило се да је, после моје двоипогодишње рунде тестирања током сусрета са војницима и официрима совјетских трупа стационираних у Немачкој и једног политичког преокрета света, ово тестирање било успешно.

Сада, 11 новембра 2015, више није постојао хотел „Интурист“. Уместо њега стајао је хотел из чувеног ланца хотела са терасом на крову на којој је био могућ боравак и у хладним зимским ноћима. Поглед одатле на читав центар Москве, од робне куће ГУМ преко децентно осветљеног ареала Кремља све до Исакове катедрале, одузимао је дах и био је јединствен када се упореди са великим светским градовима. Уопште нас није чудило што нам је у Roof Top Bar-у све веома пријало.

СУТРА: ПУТИН НА СВЕРУСКОМ  КОНГРЕСУ  НОВИНАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НЕЗАВИСНО КОСОВО КАО МУСЛИМАНСКА ДРЖАВА: Борци УЧК имали у јеврејским представницима из Израела најбоље партнере

31. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - РУСКА ТВ СТАНИЦА УСПЕЛА ДА УЗБУРКА ЗАПАДНУ ЈАВНОСТ: Russia Today представља опасност по подразумевајући амерички медијски монопол

01. 04. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - У СРБИЈИ НАТО РАЗАРА СВУ ИНФРАСТРУКТУРУ: Америчка база "Бондстил" контролише читав простор до региона Каспијског мора

30. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАТНЕ ИГРЕ ИЗ ТАЈНОГ АМЕРИЧКОГ БУНКЕРА: У бункеру близу Колорада Спрингса, будно око је надгледало читав свет

27. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације