ФЕЉТОН - У СРБИЈИ НАТО РАЗАРА СВУ ИНФРАСТРУКТУРУ: Америчка база "Бондстил" контролише читав простор до региона Каспијског мора

ЈОШ пре избијања рата, у лето 1998. године, посетио сам једну високо модерну фабрику меса у изборном округу министра спољних послова Живадина Јовановића.

Фото: Архив "Новости"

Квалитет меса био је врхунски зато што су тамо животиње одлазиле на испашу, јер због ембарга западна ђубрива годинама нису била наношена на земљу. Такође због ембарга, ови изванредни производи нису могли ни да се извозе у ЕУ, а слични проблеми погађали су и све друге привредне секторе. Земља је забраном добрих односа са суседним државама систематично руинирана због чега су се стално заоштравали унутрашњи проблеми. Али ни то није било све!

Сасвим други проблем представљали су различити концепти развоја на Балкану. Вашингтон је био заинтересован за своја налазишта нафте и гаса из региона Каспијског мора и за њихов транспорт у Италију и одатле даље у Европу. Укупан инфраструктурни развој требало је да следи путне и железничке везе према шеми Исток - Запад. Ту шему свакако је требало да прате и финансијске институције, због чега је убрзо дошло до очигледног неслагања Брисела и Вашингтона. Јер, за Европску унију било је од значаја да се њена чланица Грчка што брже повеже са својим европским језгром. То је требало да се постигне првенствено изградњом железничких и путних веза од севера ка југу.

Последица овог неслагања било је међусобно блокирање Међународног монетарног фонда у Вашингтону, као и Европске банке за развој у Луксембургу и Европске банке за обнову и развој са седиштем у Лондону. На крају се ништа није променило, а тако је у многим аспектима и данас. Рат је докрајчио југословенску инфраструктуру, њу је у најкраћем времену и у великом обиму разорио НАТО, укључујући и Дунавски мост у Новом Саду, иако се он налазио веома далеко од Косова, стварног попришта сукоба.

И КОНАЧНО, Србији није била одобрена ни финансијска помоћ за отклањање бомбардовањем нанетих штета зато што је постојала политичка намера да се, непризнавањем Косова као државе од стране Србије, задржи средство притиска на њу. Људи, пре свега на Западном Балкану, нису више имали никакву задовољавајућу перспективу, док им је пред очима лебдела представа успешне Западне Европе. Кога онда уопште чуди што су се и они упутили у њеном правцу? Политички и војни утицај САД на Балкану траје и даље: Од 1999. на Косову се налази база „Бондстил“, највећа база САД у свету, а иначе било је скривано од очију јавности да она у ствари контролише читав простор до региона Каспијског мора.

Таласи миграната од 2015. нису у Европу само довели људе из ратних у подручја Сирије, Авганистана или Малија, већ су подстакли и критике политичког приступа Ангеле Меркел због њених договора са аустријским савезним канцеларом Вернером Фајманом, одржаних током викенда 4/5. септембра поводом заоштравања ситуације на Главној железничкој станици у Будимпешти. Тамо је четири до пет хиљада људи било формално заточено, зато што је био одбијен њихов захтев да наставе пут у Аустрију и Немачку. Мигранти су тада запретили да ће кренути пешице ауто--путем после чега им је понуђена могућност да се ипак укрцају у возове.

Могуће је да су телевизијски снимци објављивани у медијима изазвали страховања и да су они довели до договора између Берлина и Беча. Догађаји у Будимпешти гурнули су у центар пажње немоћ Европе да се брани, што је довело до става влада у Берлину и Бриселу, који је окарактерисан као јединствен случај у Европи после Другог светског рата. Речено речником баварског председника владе Хорста Зехофера то се могло означити као „владавина неправа“: Неконтролисаним досељавањем на стотине хиљада људи и одлуком да се ставе ван снаге правне норме о заштити граница, које су важиле у Немачкој и ЕУ-Европи, успостављено је стање потпуног безакоња.

УНУТРАШЊЕ границе Шенгенске зоне биле су и остале отворене. Па ипак, европске државе су имале могућност да ефикасно штите и своје отворене границе од илегалног досељавања. Онај ко би исказао намеру да пређе преко спољне границе морао би да, као и раније, поседује важеће путне исправе или да поднесе одговарајући захтев какав је предвиђала „Женевска конвенција о избеглицама у случају рата и прогона“. Одлуком једног броја западноевропских држава да се у оквирима данашње ЕУ укину границе имало је за последицу да се Грчка претворила у улазну капију у Европу и у фаворизоване циљеве миграната: Аустрију, Немачку и Шведску.

Свако ко је био заглављен на Главној железничкој станици у Будимпешти морао је или да се подвргне пограничној контроли, или да одмах поднесе хитан међународно валидан захтев за азил. Уместо тога савезна канцеларка је суспендовала закон о заштити граница сопствене територије. А Бундестаг је о томе ћутао и уопште није одлучивао о законитости њеног поступка.

Талас избеглица у лето 2015. погодио нас је као гром из ведрог неба - тако је Ангела Меркел у телевизијском разговору са модератором Аном Вил представила ове догађаје. Међутим, ипак морамо поћи од чињенице да је Бундестаг много година раније и те како поседовао сазнања о томе какав ће изазов за Европу уследити због миграција милиона људи као последице катастрофалног стања у Ираку и Сирији. Шта је Меркелову и друге државнике у врху мотивисало да не предузму ништа поводом свега овога? Нити је јавност била благовремено инструисана о оваквом развоју ствари, нити су предузете ефикасне превентивне мере заштите националних и спољашњих граница Шенгенског простора.

ШТА ЈЕ Ангелу Меркел септембра 2015. подстакло на уставноправно недопустиво самоовлашћење да заобиђе законе и парламент и привремено суспендује немачко и европско право, како би га трајно елиминисала? Шта је био њен мотив и које циљеве је следила? Отада се у јавности постављају оваква питања. Постоје објашњења која говоре о плану да се Европи приреди овакав развој, да ће се о томе одлучивати на другом месту, све док не дође до попуштања америчке политике, која у рат увлачи бројне регионе света и људима оданде онемогућава сваку врсту егзистенције.

Представници државе и њихови медији овакве тврдње одбацују као теорију завере, али нико не објашњава све сумњичавијој јавности каква сазнања је о томе поседовала држава. Уосталом, миграциона кретања била су укалкулисана у све државне и војне планове, што сам лично сазнао као члан „Заједничке комисије Савезног парламента и Савезног већа“  не само током војне вежбе Wintex/Cimex, већ и годинама пре ње. Пре сваког војног сукоба процењивале су се колоне избеглица које ће тада уследити. Зар то исто нису радили и они који су сносили одговорност за ратове у Сирији и Ираку?

Према извештајима интернационалне штампе одговор на ова питања требало би потражити у Вашингтону и Паризу. Зашто се пре избијања рата могло чути да је на територији Сирије била опкољена једна велика група француских специјалних војних снага, а да више нигде није било ни речи о томе да је она разбијена? Није ли се тиме и те како упутило упозорење Западу: Знамо да су се Француска и друге државе умешале у унутрашња питања Сирије, иако је то било забрањено.

СУТРА: НЕЗАВИСНО КОСОВО КАО МУСЛИМАНСКА ДРЖАВА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - АМЕРИКА СТАВЉА ШАПУ НА СВЕТСКУ ПОЛИТИКУ: Када би у Америци прихватили социјално-тржишну привреду, врло брзо би банкротирали

29. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НЕПРИЈАТЕЉИ ПОСТАЈУ ПОВЕРЉИВИ ПРИЈАТЕЉИ: Уједињењем Немачке, совјетске саге су изгубиле блиског саговорника и "друга по оружју"

28. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - РАТНЕ ИГРЕ ИЗ ТАЈНОГ АМЕРИЧКОГ БУНКЕРА: У бункеру близу Колорада Спрингса, будно око је надгледало читав свет

27. 03. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПРОШЛОСТ И СЕНКЕ РАТА ПОНОВО ПРЕТЕ ЕВРОПИ: НАТО је на маневрима 1983. укалкулисао употребу нуклеарне ракете за напад на Дрезден

26. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације