ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧАРИ НА ВЛАСТИ СУ ОДВОЈЕНИ ОД НАРОДА: Још марта 1992. године чули су се први гласни захтеви да се НАТО прошири на Исток

НЕОЧЕКИВАНО је у Сједињеним Државама дошло до преокрета.

Фото: Из књиге „Досије Москва“

Да се после поновног уједињења Немачке нешто политички променило у свету, а пре свега у нашим односима са Вашингтоном, убрзо ћемо сазнати. Током Конференције о разоружању у Бечу 1991. један високи амерички дипломата објаснио ми је да су прошла времена тесног и поверљивог усаглашавања ставова између Вашингтона и Бона. Сједињене Америчке

Државе ће одсада ићи сопственим путем и ми треба да се припремимо на то. Шта је био узрок ове промене расположења? Још 1989. Сједињене Државе су најавиле да ће дати да се у једном великом пакету студија америчких дипломатских звезда, Пола Ницеа и Фреда Икла, спроведе истраживање како ће се свет развијати после окончања Хладног рата, на чијем резултату ће се изградити основа будућих стратегија САД. Рекли су нам да се ради о преко десет комплета студија. Имали смо разлога да се замислимо када су нам их, као гест поверења, дали на увид. И то читава два сата после поновног уједињења Немачке!

У лето 2016. књигу са „новим поглављем“, коју су нам почетком лета 1988. отворили у централи ЦИА у Ленглију, са треском је затворио НАТО под вођством Сједињених Држава. Са доследним вођењем старе агресивне политике вратили су се - Наполеон и Хитлер. Како би другачије требало оценити НАТО маневре на руској западној граници, назване по анаконди и другим инструментима мучења? Зна се на који начин веома снажни покрети војске у неком великом региону и те како остављају за собом утисак предстојећег рата. Па ипак, министри одбране НАТО су 14. јуна 2016. у Бриселу одлучили да се спроводе трајна ротација великих јединица у близини руских граница. Не чуди што се људи у Руској Федерацији, а посебно у Ст. Петербургу, сада боје нове инвазије. Они не морају да се гледају у неком другом правцу. Они су поново на Западу - наши тенкови. Они су само око 150 километара удаљени од руске државне границе, на естонском простору, на целом Балтику, такође и у Пољској и Румунији!

СЕЋАЊЕ на непојмљиву патњу, коју је проузроковала немачка блокада изгладњивањем, упечатљиво се огледало у огромном пољу гробова испред капија града, које сам у јесен 1987. посетио заједно са колегама из Бундестага. Скоро милион људи било је ту сахрањено. Питали смо се да ли ћемо са овим оваквим теретом икада моћи да превазиђемо препреке на путу помирења? Покушавали смо да се овде, у Русији, деликатно приближимо људима. Иако нам је било несхватљиво да су управо ветерани из времена блокаде града и стотина хиљада смрти, са којима смо се сретали током нашег боравка у Лењинграду, покушавали да нам скину овај терет са рамена! Тамо где би, по нама, било сасвим на месту да нас дочека ледено ћутање, наилазили смо на срдачност и отвореност, чак и приликом посете једној совјетској дивизији Црвене армије, која је била први пут уопште омогућена нама - политичарима из сектора одбране Западног савеза.    

Почетком маја 2000. учествовао сам на конференцији у словачком главном граду Братислави, где је врх руководства америчког Државног секретаријата спољних послова присутним премијерима влада објашњавао нови концепт америчке политике. Нисам могао да поверујем да сам добро чуо: Уговорне и савезничке везе између Вашингтона и држава Средње и Источне Европе убудуће би требало тако регулисати да се између балтичких држава и украјинске Одесе повуче „црвена линија“. Источно од ње налазила би се Руска Федерација или нека друга држава, небитно која, док би западно од те линије биле све оне државе чију би политику одређивала Америка. То би утицало на правни поредак, који ће од сада бити подређен Међународном трибуналу за ратне злочине у Хагу, чиме би се прекинуле хиљадугодишње везе европског континенталног права са традицијом римског права и прешло на принципе англосаксонског права.

САВЕЗНОМ канцелару Хелмуту Колу већ 20. децембра 1989. сам у форми начелног документа без дискусије са њим доставио своја размишљања о томе како би се могли усагласити поновно Уједињење Немачке и продужетак њеног чланства у НАТО. У то време су се у Европи водиле интензивне дебате о могућности распуштања војних савеза Варшавског уговора и НАТО.

Тада је НАТО имао одбрамбени карактер, што иначе није ни могло бити другачије, зато што парламенти - а међу њима и немачки Бундестаг - не би одобрили ниједан уговор, који не би садржао искључиво такву премису. Осим тога, од значаја је била и чињеница да су се две државе географски непосредно граничиле. Зато сам предложио да се, по поновном уједињењу Немачке, на простору будућих „нових земаља“ стационирају искључиво национални немачки војни састави. Јер, грађани и грађанке још увек постојеће Источне Немачке, није требало да стекну утисак како ће са немачким уједињењем доћи и до ширења НАТО на исток.

Касније су моји предлози ушли у „Уговор два плус четири“ којим је ударен печат на немачко уједињење. Такође је и Совјетски Савез био неизоставно заинтересован за стабилне односе у границама Европе. Због тога је и било предвиђено да се инструменти тадашње Европске заједнице источно од наших граница користе изузетно пажљиво, да се „минираном пољу историје“ не би нанела никаква штета. То није била само немачка политика, већ заједничко понашање Западне Европе и Запада уопште.

Како смо се само преварили! По напуштању положаја савезног министра спољних послова Ханса-Дитриха Геншера марта 1992. и у Савезној влади су се чули гласни захтеви да се НАТО прошири на исток и да се предност да њему и земљама Централне и Источне Европе, а не сарадњи са Европском заједницом. Покретачка платформа за ову промену западне политике врло брзо је била пронађена: Историјски условљени проблеми бројних народа са Русијом и уопште са Русима. Они су у оваквом контексту послужили као инструмент да се, прво, уопште не постављају питања о нашим интересима, даље, да се успостави право на приступање НАТО у случају оних држава које су се тесно усаглашавале са Сједињеним Америчким Државама, а да се при томе нико није ни питао да ли је све то било и у нашем интересу!

Референдум у Великој Британији од 23. јуна 2016. о опстанку земље у Европској унији завршио се резултатом са којим нису рачунали аугури и други кладионичари, по обичају присутни на острвским изборима. Само Брегзит нам довољно јасно говори у којој мери су се државне институције и изабрани представници у Великој Британији, а вероватно и у Европској унији, удаљили од својих бирача и грађана. И док се Швајцарска, због блиског односа својих грађана према такозваној „вољи народа“ и „директној демократији“, информише о вољи бирача, водећи политичари у Великој Британији очигледно чак нису ништа ни наслућивали.

И како Велика Британија није поседовала ниједан од инструмената, коришћених приликом истраживања јавног мњења током избора, који би влади омогућили да донесе закључке о расположењу народа у земљи, она је била принуђена да позове у помоћ швајцарски „Институт за истраживање јавног мњења“.

Ова дискрепанција између воље бирача и одлука владе, каква се показала у Енглеској, представљала је највећу унутрашњу опасност по државе ЕУ: Народ више није био тај који је владама указивао пут, већ су на њих изричит утицај имале групације са својим претходно чврсто утврђеним интересима. Владајући политичари су се одвојили од народа као свог суверена и да су моћне алијансе за своје циљеве инструментализовале државе Европске уније.

СУТРА: ПРОШЛОСТ И СЕНКЕ РАТА ПОНОВО ПРЕТЕ ЕВРОПИ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВИ ПОГЛЕД БЕЛЕ КУЋЕ НА СТРАТЕГИЈУ СОВЈЕТА: Пад Берлинског зида био је френетично поздрављен у Немачкој и свуда у свету

24. 03. 2024. у 18:00

Свет

0 1

МОСКВА СПРЕМНА ЗА БИЛО КАКАВ РАЗВОЈ ДОГАЂАЈА Руски дипломата поручио: Украјина је за Запад само поље битке

01. 04. 2024. у 08:04

Свет

0 2

АМЕРИКА ЛОМИ РУКЕ СВИМ ЗЕМЉАМА КОЈЕ ПОКУШАВАЈУ ДА НАСТАВЕ САРАДЊУ СА РУСИЈОМ Песков: Омиљене полуге су им економски и војни штап

25. 03. 2024. у 22:28

Свет

0 22

НОЋНА МОРА САД: Од ове алијансе стрпе Американци

25. 03. 2024. у 21:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације