ФЕЉТОН - СЛОБОДНО СРПСКО ЈЕЗГРО У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ: Српска револуција 1804-1815. била је најзначајнији догађај у целој српској историји

ИСТОРИЈСКЕ последице српске револуције 1804-1815. далекосежније су и трајније од памћења неколико наредних генерација.

Јован Цвијић је обележио културне појасеве на Балкану, Фото "Википедија"

Она је била локомотива која је вукла српску и балканску историју за цело наредно столеће. Те последице су:

1) СТВОРЕНО је језгро државе националног суверенитета, које је стално генерисало политику која се није слагала са аутократским тенденцијама владара, што ихје на површину избацивало балканско село. Иако установа народне скупштине није била институционализована, у смислу постојања уставне одредбе о томе, народне скупштине у Србији су били пратиоци и активни учесници у свим променама које су уследиле за дугу будућност.

2) ПОДРЕЗАН  је корен исламском државном феудализму, сељаци постали власници својих баштина и цела нација израсла у заједницу малих слободних сељака. То је био заразан пример, који ће султан покушати да протегне и на остале покрајине царства 1833, затим „Земљишним законом“ 1858, на Косову и у Македонији 1912, а у Босни и Херцеговини 1918. Стварање друштва слободних сељака је био основни модел социјалног прогреса за све околне балканске народе, за један наредни век. Србија ће пре- стати да врши ту улогу на Балкану од почетка XX века, када се захтева раст индустријског друштва.

3) ЗАУСТАВЉЕН  је процес исламизације. До Берлинског конгреса у међународним мировним уговорима није се допуштало постојање исламске мањине у европским државама. У исто време, српска револуција је почела 1804. као отпор терору четири „dayic“. То је време ширења прве велике исламске идеологије. Србија је прошла кроз искушење сукоба са покретима рестаурације исламског типа друштва и државе. Српска национална историја ће имати истоветно искуство са идеологијом и првим организацијама панисламизма, у ослободилачким устанцима и ратовима 1876-1878. У модерно време је грађански рат 1992. био праћен обнављањем идеологије исламског фундаментализма и признања тих покрета у Босни и Албанији од стране западноевропских земаља.

Карађорђевом смрћу српска револуција је остала недовршена. Једино би с њим успела да створи нову европску нацију.

У СРПСКОЈ револуцији 1804-1815. пропала је идеја стварања мултирелигиозних заједница. Напором Аустрије да сама ослобађа балканске католике, победио је принцип религије као вододелнице нација. Након енциклике папе Пија VII „Nihil Romano Pontifices” из 1817, добио је хабзбуршки цар право наименовања бискупа у бившој венецијанској Далмацији и деловима Истре.

Католицима Далмације, Босне, Херцеговине и Славоније се забрањује употреба српске ћирилице, што је произвело тектонску напрслину у култури католика и православних, у смислу њиховог раздвајања на свим подручјима друштвене делатности. Национални покрет, или национализам ако се не би схватио у негативном смислу као синоним за шовинизам, добијао је тип „национализма судњег дана“ (Doomsday Nationalism), како је Черчил рекао за ирски национални покрет да ће се завршити на судњем дану, јер је везан за религију. Исти тип национализма видљив је у немачкој деоби католика и евангелиста, као и у Украјини. Кроатизација католика Далмације, Босне, Херцеговине и Славоније почиње револуцијом 1848.

4) ОТВАРАЊЕ епохе сукоба интереса великих и малих народа у Југоисточној Европи. Мале балканске нације постају одлучујући фактори у решавању Источног питања. У оквиру овог мотива у целој наредној историји ће државе католичке Средње Европе (Немачка, Аустрија, Мађарска, северна Италија) своје политичке интересе претварати у водиче свих историјских решења. Нетолеранција према другим верама је стална.

Српска револуција 1804-1815. била је најзначајнији догађај у целој српској историји. Без њеног разумевања је немогуће схватити касније процесе и догађања у било којој историјској области. То је дестилат српске историје, па тиме треба правдати што је приказ те историје шири него приказ других догађаја, мањег и спореднијег историјског значаја.

Без познавања појединости и малих ствари у српској револуцији 1804-1815, не може се пратити њихово гранање из тог корена у широке крошње наредних деценија и векова.

Од 1815. ће цела историја балканских народа остати у сенци велике силе Аустрије. Она је учвршћена и ојачана, као главна апостолска држава. Била је политички заштитник Римске курије, па се политика две стране увек узајамно усклађује. Тек од краја XIX века, Немачка ће преузети ту улогу главне апостолске државе, што ће трајати до 1945.

ИЗ НАПОЛЕОНОВИХ  ратова 1815. српски народ је изишао исто тако разједињен као што је пре њих био. Разлика је ипак огромна, због присуства слободног језгра друштва и државе у бившем Београдском пашалуку, око којег ће се српски народ коначно ујединити у југословенској држави 1918. Са том променом је старо стање толико измењено, да чак и онда када се оцењује да је формално било исто, ипак било један нови историјски квалитет од кога повратка назад није било.

Ово је, с једне стране, друштвени процес у самом српском народу, а с друге, и неизбежан плод односа великих сила на Балканском полуострву. Главни историјски процес претварања религије у вододелницу нације је унапређен и продубљен, али све до слома хабзбуршке и османлијске империје у рату 1913. и 1918. није изгледало да побеђује. Обратно од тога, изгледало је да етничко јединство Јужних Словена претвара Србију у историјског челника њиховог уједињења, око свих тековина које је најпре Србија историјски постизала. Србија је прва, делом 1815. и коначно 1833, постала друштво малопарцелних сељака. За стотину наредних година, стварање друштва слободних малих поседа је био основни мотив социјалног прогреса на целом Балканском полуострву. Званична хабзбуршка политика се држала дефиниције да је нација заједница језика. Због тога, царевим патентом од 3. августа 1816, задржавају наполеоновски промашај „Краљевине Илирије“, из које су изузели Далмацију, а део Хрватске до 1825. задржали. Цетињски владика Петар I Његош покушава да 1813.искористи расуло и прогласи уједињење Боке са Црном Гором. Замисао је пропала неслагањем католика, који се држе црквене пропаганде да треба захтевати долазак хабзбуршке војске.

НАЈЕВЕЋИ српски антрополог и географ Јован Цвијић 1902. је нацртао карту културних појасева Балканског полуострва. Они су настали из дубине историје, као миленијумско прилагођавање људских заједница сточарског и пољопривредног карактера пластици тла на коме се живи. Културни појасеви су резултат борбе за опстанак у непријатељској природи која не дозвољава производњу хране у мери да сви буду увек сити. Најстарији културни појас је „Византијско-цинцарски", који покрива Македонију и долину Мораве дубоко према Београду. Карактеристика му је „типски егоизам“ и радиност и умешност за прављење профита. Финоћа живота, отменост лична и уређење куће, касна женидба - одлике су те културе.

Овај је појас у раздобљу 1815. до 1878. историјски назадовао. Најпре је кнез Милош 1827. забранио да се досељеници са југа у Србију асимилују у Грке, „нити се Бугарин или Цинцарин под Грке потурује“. Од револуције 1848. настаје процес национализовања Цинцара, који у разним земљамаЈугоисточне Европе добијају етничка обележја владајућих нација. То је везано за процес стварања српске средње класе.

НАЦИОНАЛНИ ПОРАЗ СРБА

ОДНОСИ  великих сила и њихов став према српском националном покрету су од 1815. до 1878. доживели драматичну промену. Русија је увек тражила неког савезника са Запада, као партнера у решавању Источног питања. То је значило увек могућност споразумевања по цену жртвовања српске националне територије. Била је склона да Балкан дели са Хабзбуршким царством, при чему се цели српски простор до Тимока препушта аустријском утицају.И кад се Русија, након слома Другог царства 1870, вратила на Балкан, њени савези са западним државама су довели до Берлинског конгреса 1878. и новог националног пораза Срба. Отето им је 1876. прокламовано уједињење са Србијом.

 СУТРА: БЕЧ ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПЛАШИ УВЕЋАЊА СРПСКЕ ДРЖАВЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - РАСУЛО ПОЧИЊЕ ЈУНАЧКОМ ПОГИБИЈОМ ХАЈДУК ВЕЉКА: Аустрија је у време слома српске револуције помагала Турцима да освоје Београд

15. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОХОД НА РУСИЈУ ПОЧЕТАК АГОНИЈЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Када је Наполеон кренуо на Москву, Русија је морала да се повуче са Балкана

14. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ВОЖД ЈЕ БИО ВЛАДАР У РАНГУ КРАЉА БИРАН ОД СКУПШТИНЕ: Муслимани из Босне су преданије бранили исламско царства од богатих паша

13. 02. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације