ФЕЉТОН - ПОХОД НА РУСИЈУ ПОЧЕТАК АГОНИЈЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: Када је Наполеон кренуо на Москву, Русија је морала да се повуче са Балкана

СРПСКИ покушај да се по плану из 1809. ослободе Ниш са целим простором до Тимока, завршио је великим војним поразом.

Професор Иван Југовић је преговарао са Аустријом, Фото "Википедија"

За то време није дошло до истовременог покрета руске војске. Под командом великог везира Јусуф-паше, Турци су скупили армију од 40 до 50 хиљада војника. У Нишу је српска војска изгубила 3.200 војника, а слично се десило и са покушајем ослобођења Кладова. У отварању продора према Београду Турци су 31. маја 1809. нанели Србима тежак пораз на Каменици. Ресавски војвода Стеван Синђелић је ушао у легенду спаљивањем залиха барута под утврдама Чегра, жртвујући и свој живот да утврда не падне у турске руке. За сваку српску главу турски паша је плаћао 25 гроша. Српске занатлије су их дерале, кожу пуниле памуком и слале у Константинопољ, а лобање су уграђене у Ћеле-кулу, са 952 главе палих и убијених Срба. Кад су нешто касније руске јединице покренуте преко Дунава, Турци су се морали зауставити, катастрофа Србије је избегнута, а ослобођена територија Србије чак и повећана.

Француска је све више постајала главни фактор за решавање Источног питања, укључујући и српски прилог у њему тога доба. Због неуспеха војног продора на широј територији изван Београдског пашалука, као и да се ослободи простор насељен муслиманским становништвом у Рашкој и источној Босни, судбина целог српског устанка од 1804. је довођена у питање. Султан је одбијао могућност склапања примирја. Карађорђе се обраћао и Аустрији и Француској. У прву је послат Иван Југовић, један од најобразованијих људи у вођству, раније професор једног руског универзитета и теоретичар, а у Париз официр из територија под француском контролом Раде Вучинић. Он је имао задатак да Наполеону изложи положај српског народа. У добро припремљеним меморандумима имао је податке о броју Срба у разним покрајинама, иако није било једноставно да се преброје они на слободном простору Србије, јер је река избеглица са турске стране из данау дан мењала број.

ШВЕДСКИ амбасадор у Турској је веровао да су све српске понуде Француској или Аустрији да им предају Београд, имале за циљ да те силе подрже њихове захтеве код султана.Након новог пораза Аустрије у рату 1809. Наполеон је одустао од ранијих циљева да је посредним путем натера да постане фактор европског поретка под његовим кормилом. Миром у Шенбруну 14. октобра 1809. Аустрија је кажњена, јер је одмах уз мир донесен и Наполеонов декрет о уједињењу бивше јадранске обале коју је вратио од Аустрије у новом миру 1806, са деловима Хрватске и неким словеначким покрајинама. Биле су створене „Илирске провинције“, назване тако по општој навици из доба Француске револуције да се одређене области и нове државе називају заборављеним именима племена из времена Римског царства. Први пут је израз „Les Provinces Illyirnnes” поменуту једном историјском атласу објављеном у Фиренци 1807. Вероватно је то био први извор да се он кончано и усвоји.

Престоница „Илирских покрајина“ је била у Љубљани, а цела област, као део Француског царства, била је подељена у шест делова - Крањска, Корушка, Истра, Грађанска Хрватска, Далмација и Дубровник. Овај последњи је изгубио своју државност у јануару 1808. Било је планирано да се из тих крајева диже 34.000 војника, које је Наполеон изузетно ценио. У стратешком погледу је то била компензација за ослабљену флоту у медитеранским водама. Сам је Наполеон на тај начин образложио зашто је створио ту, прву верзију југословенске државе у историји. Она је требало да буде јемство да се без француског утицаја неће распасти Османлијско царство. Због губитка флоте у четири рата која је водио против Аустрије, „ја немам другог средства да упливишем на равнотежу на Медитерану".

ЦЕЛИ ЈЕ политички систем био усмерен ка изградњи „корпуса нације“ у том народу који није говорио једним језиком, служио се само својим локалним наречјима и имао локалне етничке идентитете. Један је тајни изасланик 1811. проценио да „Илирске провинције“ географски изгледају као једно огромно црево, са исто толико дугим границама као цела Француска. Оне немају један географски гравитациони центар, па је једини смисао окупљањатих 1.550.000 душа да буде основа за касније увећање. „Илирија је само један оквир државе који ће будућност испунити. Главни разлог стварања „Илирских провинција“ је жеља да се не дозволи Србији да интегрише Јужне Словене у једну државу.

Отац модерне јужнословенске филологије Бартоломеј Копитар је 1811. обавио задатак који су му поставиле француске власти да сачини једну уверљиву систематизацију словенских народа и језика. Јужни Словени су говорили само словеначки и српски. У први је бројао хрватско кајкавско наречје, а у други цело штокавско. Када 1814. први српски модерни лингвиста Вук Караџић објави своју граматику обичног народног српског  говора, он је занат учио од овог словенског учитеља.

Са тугом је последњи гувернер те државе Фуше  у својим успоменама забележио за тај народ „да је то била скупина различитих делова који су се узајамно одбијали“. Није створена ни јединствена елита која ће ту идеју проповедати, иако су масонске ложе управо тада процветале у свим знатнијим градовима. Сматра се да је Раде Вучинић, Карађорђев изасланик Наполеону 1810, био масон. Нема података да би најзначајнији српски писац и филозоф Доситеј Обрадовић пре него што је у Београду умро 1811. успео да са својом масонском браћом заметне неке заједничке институције. Православна црква је први пут у историји Далмације изједначена са католичком.

НАПОЛЕНОВ поход на Русију 1812. представљао је почетак агоније српске револуције.

Русија се морала повлачити са Балкана. Већ 15. јануара 1812. аустријски посланик у Петербургу јавио је да руски цар води преговоре о миру са Турском: „Чува се потпуна тајност о судбини Србије“. Чланом осмим Букурешког мировног уговора од 28. маја 1812, испослована је ограничена аутономија, потпуна амнестија за Србе и унутрашња самоуправа.

Турци би требало да држе гарнизоне по главним градовима и са Србима се споразумевају о плаћању данка.

У последњи час је руски цар покушавао да постигне неке олакшице за Србе. Једна војна формација је била упућена према Србији, али су дипломати нагађали да је то више везано за британску војну експедицију у Далмацији, у снази до 12.000 војника. Британија се интересовала за преговоре о миру са Србима, а без сумње није држала њихову страну.

Срби су веровали да их Русија није сасвим напустила, тим пре што су и њени дипломатски изасланици тако тврдили. Шведски посланик је известио 30. октобра да су, један српски свештеник, као и Карађорђев секретар, дошли у Цариград и захтевали да задрже аутономију са гувернером, или кнезом, из свога народа. Султан би га овластио да скупља данак и предаје га турским властима, а да турски паша не буде настањен међу њима.

Захтевали су да буду поштеђени обавеза да учествују у султановим ратовима. У време ових преговора, султан још није био дефинитивно одлучио да скрши српски отпор. Велики везир је стајао на челу припремљених трупа, према српским границама. Срби су у овим дипломатским преговорима попуштали. Пристали су да један турски паша буде у Београду.

Шведска је невешто, преко краљевог изасланика генерала Таваста покушавала да посредује.

ДАЛМАЦИЈА БЕЗ ПУТЕВА

НАПОЛЕОН је у Илирским покрајинама исправио аномалију историје. У  неколико векова далматинске историје у оквиру Венецијанске републике у њој није било ниједног колског пута.Далмација је била једина европска покрајина која не познаје колски точак. Уз јадранску обалу, француски инжењери су протегнули „Наполеонов пут“, који је свраћао у главне далматинске луке. Слом царства 1814. је на неким местима (Подгора) оставио једине неуочене споменике из ове епохе у недовршеним деловима тог каменог пута. За будућност је остао значајан и по томе што је иза градитеља остао ендемски сифилис, чија се епидемија није смирила до примене антибиотика након 1945. године.

 СУТРА: РАСУЛО ПОЧИЊЕ СМРЋУ ЈУНАКА ХАЈДУК ВЕЉКА 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ВОЖД ЈЕ БИО ВЛАДАР У РАНГУ КРАЉА БИРАН ОД СКУПШТИНЕ: Муслимани из Босне су преданије бранили исламско царства од богатих паша

13. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА СЕ ШИРИ НА СРЕМ И БАНАТ: Наполеон је Аустрији дао модел нове државе са Јужним Словенима под њеном влашћу

12. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - РУСКА ФЛОТА ЗАПОСЕЛА ДАЛМАТИНСКА ОСТРВА: Устанак у Далмацији је значајан за историју српске револуције у целини

11. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - КАРАЂОРЂЕВ ЗАКОНИК БИО ТЕМЕЉ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ: Главни циљ за Карђорђа је био уједињење Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине

10. 02. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације