ФЕЉТОН - ТАЈНЕ НАРЕДБЕ СУЛТАНА ДА СЕ ЛИКВИДИРА КАРАЂОРЂЕ: Старешина албанских стражара Азиз-бег прима српски новац и отвора капије вароши
МИШРСКОМ победом је отворен пут за поседање Београда крајем 1806, али је у исто време све околне покрајине бацила у дефанзиву.
Најкраће обја- шњење стања у Босни, све до краја српске револуције у првом делу 1813, јесте даје покрајина била у опсадном стању.
Одреди добровољаца иду на Дрину, без наређења. Друмови се испунили бегунцима, нико на путу није био сигуран да ће стићи и до најкраћег циља.
Од педесет хиљада јањичарау Босни, у Сарајеву живи двадесет хиљада. То је фанатично језгро од града направило један конзервативни, свети центар одбране ислама у његовом традиционалном учењу. У души су били вечни побуњеници против свих султана склоних реформи. Од могућих 76.000 војника, турска сила је у Босни имала сигурну оперативну основу у јединицама са 44.520 војника свих родова и позива. Толико су заиста у време битака 1807. избацивали на реку Дрину. Од свих босанских градова ту се највише и најдуже говорио турски језик, можда и због тога што се у прво насеље, у средњем веку називано по седмичном сајму „Торник“, ту населило доста турских војника.
Турци су пристајали да Србима дају широку аутономију, па су посебним ферманом тек у јануару 1807. прихватили српске понуде и дали своја ограничења на њих. Више им је било стало да, после уласка у рат против Русије децембра 1806. подрже српску аутономију, како би онемогућили Русе да укину исту такву у две подунавске кнежевине. Срби су ушли у варош Београда 12. децембра 1806. Након дуге опсаде ушли су у варош Београда са 12.000 војника, уочи Курбан бајрама. Турски историчар Београђанин Рашид-паша је зато оптужио старешину албанских стражара Азиз-бега да је примио српски новац и отворио капије.
Муслиманском становништву је дата реч да ће бити безбедни, а кад су учестали злочини, речено им је „да ми не одобравамо овакав посао нити је он уз наше знање вршен. Овакву срамоту могу починити само сељачки хајдуци“ Азиз-бег је имао свој одред и био на српској страни, све док га хајдуци нису посекли. У јануару 1807. ослобођена је и Београдска тврђава, Сулејман-паша био убијен пошто му је најпре омогућен безбедан пролаз.
ОДАМАХ затим је заузет Шабац, цело Подриње, а у турским рукама су још остале тврђаве Соко код Ужица и Адакале на Дунаву. На путу за Београд и нови београдски мухасил је био убијен са дружином, па су преговори Петра Ичка коначно пропали. Формално су Срби за то без сумње криви, али ту треба урачунати чињеницу да је дошло до радикалног погоршања односа Русије и Француске, да је Турска охрабрена да Русији објави рат и да је српска револуција ушла у једну нову фазу, у којој се рачунало да ће се побунити и католичко становништво средње Далмације.
Иако је научна литература склона да кривњу за пропаст Ичковог мира углавном види у српском грубом кршењу постигнутог уговора, треба обратити пажњу на значајан извештај шведског посланика са султановог двора, да је „Порта заједно са ратификацијом Ичковог мировног уговора са Србима послала тајне наредбе пашама Београда и Босне да се докопају главе Карађорђеве, да силом падну на Србе и да их разоружају". Очигледно да је неопходно тражити узроке овог неуспеха и на турској страни. Шведски посланик је навео „да су наређења и преписка паша пала у Карађорђеве руке, па је он посекао београдског пашу и масакрирао део гарнизона“. Шведски посланик из Беча је известио да је аустријска влада, због свирепог убијања београдског паше, Карађорђа прогласила разбојником.
СРБИЈА је до краја 1806. постала стварно независна земља, без могућности да за то добије и формално међународно признање. Турци нису били једина препрека на том путу, јер већ у преговорима Карађорђа и београдског везира Сулејман-паше, у условима када је већ био објављен рат Русији, Карађорђе јасно даје до знања да му није циљ да буде зависан ни од Русије, ни од Аустрије. И чланови Правитељствујушчег совјета су објашњавали руском представнику да не желе ни аустријске, ни руске „царске заштите". Руси су били једини смремни да је дају и за будућност обезбеде, али ће дебате међу устаничким вођством за увођење уставног поретка у Србији, на површину избацити захтев да независног српског кнеза устоличује српска Народна скупштина, по свом избору, а не руски цар. То ће остати стална клица сумње између Србије и Русије за непосредну и даљу будућност борбе за независност.
Формално су Срби постали суверена нација прекидањем веза са турским султаном и проглашавањем независности 19. марта 1807. До стварне независности је пут још био одвећ дугачак. И пре него су ушли у рат са Турском, наговарањем француске дипломатије да га султан објави, руски дипломати помажу Србе да још више припремају рат. Тучена од француске армије почетком децембра 1805, Русија је и даље остајала њен главни противник. Наполеон је веровао да је Русија највећа сила универзума. У поруци турском султану 20. јуна 1806. писао је да је „управо Русија и изазвала устанак Срба и подржала га новчаним пошиљкама, а такође и тајним подстрекивањем". По Пожунском уговору о миру, након победе код Аустерлица, Наполеон је од Аустрије одузео Далмацију и везао је за новоформирану краљевину Италију, којој је и сам био краљ. Никакво се посредништво није осећало између француског царског двора и ове покрајине на обаламаЈадранског мора. Француска војска је ушлау Книн у фебруару 1806, а у Дубровник 26. маја.
ОДМАХ се приступило стварању плаћених легија од балканских народа. Поред „Грчке легије“ под грчким за- поведником Папасоглу до 1798, ствара се и „Краљевска далматинска легија“ од 2.700 војника у мају 1806. У исто време се српски младићи из Далмације врбују и у „Грчку легију", која се војнички опробала тек у сукобу са Русима и Црногорцима пред Дубровником 1806. У марту 1808. формирано је осам грчких чета, од чега три елитне са 951 војником. У јулу 1809. ће се реорганизовати ово шаренило војних формација које нису мрчиле барута.
Њихово формирање открива Наполеонове планове за даљу судбину Балкана. Он је упорно веровао да се једно универзално царство под његовим жезлом може створити само на Оријенту, а кључ за њега су мореузи Босфор и Дарданели, са Константинопољем као једном од три престонице. Када је средином 1807. склопио са Александром I савез у Тилзиту, он полази од тога да Русији треба пустити да осваја простор на северу, што ће она и искористити и 1809. од Шведске заузети Финску. На југу јој се може дати одређени утицај на Балкану, иако је цели његов напор усмерен да се руски војник одмакне од Дунава, а посебно да не сме да ствара гарнизон у Београду.
ЈОШ пре него што је дошло до рата Турске против Русије у децембру 1806. Русија се спремала за ову могућност. Због тога је почела да припрема друкчији став према Србима и да озбиљније разматра њихове пројекте о стварању једног Славеносрпског царства. Такви су планови Русији подношени од 1798, а главни је био у мемоару митрополита карловачког Стратимировића, по емисару Арсенију Гаговићу 1803. Гаговић је формално био посланик црногорског митрополита, али су планови о Славеносрпском царству имали дубљу политичку и филозофску позадину. Стратимировић је био члан слободнозидарске ложе Vigilantia. Масони су били и бискуп Врховац, први српски велики дипломата Петар Ичко, али и неке околне побуњене турске паше. Масонска ложа основана је у Београду 1813. У октобру 1804. епископ бачки Јован Јовановић подноси руском цару план о српском царству. Негде се у руским плановима назива и „Славјанско царство“.
ЦАРСТВО СВИХ СРБА
НАЈЗНАЧЈАНИЈИ пројекат, у званичној форми поднесен од овлашћене српске делегације бечком и руском цару био је у фебруару 1806. Срби су захтевали да једна руска војна формација од неколико пукова буде усмерена преко Влашке на српску границу, или са Крфа и Црне Горе. У том случају, уверавали су руског цара, Срби би дигли општи устанак од Дунава до Црне Горе. Резултат би био формирање једног Славено- српског царства у које би били окупљени „сви Срби из Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Далмације и Албаније“. Дали би тој држави велику војску од 220.000 војника, што значи да су веровали да на том простору живи десет пута више становника.
СУТРА: КАРАЂОРЂЕВ ЗАКОНИК БИО ЈЕ ТЕМЕЉ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)