ФЕЉТОН - ВЕХАБИТСКИ ПОКРЕТ УТИЦАО НА ИЗБИЈАЊЕ ПРВОГ УСТАНКА: Јањичари су више пута покушавали да се докопају власти у Београдском пашалуку

СРПСКА револуција се не би догодила да побуне нису претиле и осталим деловима Османлијског царства. Реформе Селима III изазивале су муслиманске вернике, који су се држали прописа у Курану да су „најгоре ствари које су новине (нове), свака новина је једна новотарија, а свака новотарија је грех, а сваки грех води ватри пакла“.

РЕФОРМАТОР Султан Селим III, Фото "Википедија"

Од средине XVIII века цели сунитски ислам потресају побуне везане за вахабитски покрет, који је почео у Саудијској Арабији и до краја столећа запалио Египат. Назива се по оснивачу Мухамеду Вахабу. Тек 1813. Турци су ушли у Меку и Медину, потукли вахабите, али су они као поплава избијали на другим местима. Један је швајцарски лист 1782. писао да је „становништво крајње узбуђено. Турци дижу вику против неверника. Сви су јако иритирани против власти. Сви упућују клетве против султана за кога веле да је неспособан да влада.

То све наговештава један општи револт, можда и једну потпуну револуцију у овом царству“.

Вахабитски покрет је имао трајан, иако формално индиректан утицај на избијање српске револуције 1804, као и на целу националну историју потом. Као прва, почетна фаза исламског фундаментализма, или исламизма како се у модерно време назива, са погрешним називом вехабије, постаће неми пратилац развоја српског народа од тога времена до најновијег доба. Покушаји Селима III (1789-1807) да Србима да аутономију под вођством неког њиховог кнеза изазвали су отпор у целој његовој држави. Ипак је најснажнији талас долазио из оних делова царства где је султанова власт била ограничена ранијим аутономијама, или пашалука у Видину и Јанини под одметнутим пашама. Од XVI века, када Турци долазе у Тунис (1574), цела северноафричка обала ће сачувати аутономију полунезависних исламских држава. Иако су 1813. турској војсци помогли истеривање вахабита из Меке, они су и даље остали противници увођења реформи копирањем европских мотива устројства војске, администрације и положаја хришћана. У гомилама добровољаца који су хрпимице појурили у Египат против француске инвазије под командом првог конзула Наполеона Бонапарте 1798, било је пуно Босанаца и Албанаца.

ДО ТАДА непознат трговац дуваном, Мехмед Алија се управо међу тим првим занесењацима у Кавали укрцао на брод. Две деценије потом ће постати владар (,,кедив“) полунезависног Египта. Балкански муслимани су се у тим окршајима са Французима 1798-1802. измешали са муслиманским незадовољницима из Туниса и Алжира. Од њих су примали политичку установу дахија, која је до тада у балканској историји била непозната. Њихова диктатура до 1804. ће изазвати први пламен српске народне побуне. Друга велика фаза развоја модерног исламизма је дошла са таласом под називом панисламизам. Назив, организацију и идеологију је опет добио у судару са српским ослободилачким покретом, око прогласа уједињења Босне и Србије у јуну 1876. Исламски фундаментализам је исто тако 1992. био један од главних фактора уништења југословенске државе и постао најгласнији српски противник. Почело је са вахабитима 1804.

До општег револта није дошло, јер османлијско друштво није интегрисано у једну целину, па револуције избијају по покрајинама и посебним нацијама. Најзначајнији упаљач су захтеви вахабита да се мора враћати изворном исламу, одбацивати реформе и сузбијати утицаје који на државу врше хришћански поданици. Не треба занемарити и чињеницу да су климатски услови деловали на припремање и српске револуције, као што је био случај са Француском пред 1789. Француску револуцију је Иполит Тен  сматрао производом големе суше, због које су неке велике реке пресушиле, избила глад, просјаци преплавили путеве, а онда дошле револуционарне брошуре и позивање на филозофију. Суша у Босни и Србији је 1862. и 1803. изазвала велику глад и појаву пљачкашких хорди. Групе хајдука и разбојника луталица по Босни „силом одузимају, пљачкају имовину и животне намирнице сиротиње раје и путника намјерника“. Султан наређује стварање пандурских одреда и затварање путева у великим кланцима. Изгладнели од огромне суше француски су сељаци оставили доста трагова великог страха у народу, од необичних појава на небу. И српски су сељаци, без обзира што тада није забележено да су велике реке пресушиле, зурили у небо.

Читали су неке поруке од прилика које свеци вргоше изнад облака. У сремском Јакову су, два дана пред договор о буни у Орашцу, оставили белешку „померча (затмненије) солнца 30. јануара 1804“, по старом календару.

У ВИШЕ наврата су постојали покушаји да се јањичари докопају власти и у Београдском пашалуку. Поред тога, не треба заборавити да је ту Крајину  султан претворио у опитну територију за увођење до тада непостигнутих аутономија хришћанском становништву. То је изазвало бес муслимана свуда где су вести о томе допирале. Коначно је успело јањичарима да из Видина улете у Београдски пашалук и узму власт у своје руке. Најпре је то урађено уз одобрење и локалног везира, а могло би се претпостављати да су за то добили и зелено светло из турске престонице. Након искрцавања Наполеонове армије у Египту 1798, његови емисари настоје да узбуне и албански и грчки простор. Са Крфа су након 1797. изазвали једну побуну на Пелопонезу и заузели Превесу, Воинуцу, Бутрино, Поргу. Потукли су их јањичари албанског одметника Али-паше у Јањини, главе одсецали  и слали султану у Цариград. Тек 1801. потписан је мир између Француске и Турске, управо када се јањичари охрабрују да зграбе и Београдски пашалук. Они су у њега ушли још 1799. Због тога постоји још недоказана могућност да је њихова власт била санкционисана од султана. У децембру 1801. су посекли и султановог везира у Београду.

Од свих јањичарских побуна пре 1801. и после ње, ова је најмање истржена. Једино ту аутономију у царству не носи један одметнути паша, као што је био случај у Видину, Јањини и Скадру. Уместо тога, пашалук је подељен на четири управне целине, предат једном старешини кога називају дахијом, па и његову област по томе крсте дахилуком. Реч дахија се преводи као ујак („dayi“, „dayilik“), а пре Београдског пашалука се помиње у Северној Африци. Српски историчари нису пуно оптерећивали главу овим истраживачким проблемом. Карл фон Сакс  знао је 1913. да старешински чин под тим именом постоји у Алжиру и да га треба преводити као брат од стрица (Vetter), рођак који исповеда добре жељ. Домишљао се да је то слично као мађарски „баћи“.

НАЈБОЉЕ објашњење је ипак понудила „Исламска енциклопедија“ 1913, да је то био старешински чин, у историји раног ширења ислама и исламског прозелитизма у раном средњем веку. Био је уобичајен нарочито код Друза. „Ова титула означава једног верског гласника, речју једног позиваоца  који позива на истинску веру.“ У старо време су имали различите чинове од девет степени. „На ове се изасланике, међутим, не сме мислити само као на верске учителе, они су се више од тога посведочили у војној служби, па су многи од њих чак постајали и истакнуте војсковође.“ У српском језику је остала усвојеница кабадахија, заменик дахије, у значењу разбојника и насилника. Очигледно се ова дахијска диктатура 1801-1804. у Србији мора издалека везати за вахабитски покрет на Блиском истоку и у Северној Африци. Био је то историјски изданак каснијем панисламизму, који се по имену, организацији и идеологији, конституише најпре на Косову и у Босни 1878, а још касније и исламском фундаментализму од 1971. И он је у Босни имао своје идеологе и организацију, која је учествовала као значајан фактор у разарању југословенске државе 1991...Није случајна чињеница да су дахије у Србији били босански и албански фанатаци....

Отпор терору

ОСНОВНИ мотив српске револуције, када она 14. фебруара 1804. избијау срцу Шумадије, био је отпор терору који су увели јањичари. Све од 1791. они настоје да у пограничним пашалуцима уграбе власт и узму закон у своје руке. У Видину је пошло за руком Пазваноглу, јањичару пореклом из Босне, да са 80.000 људи створи своју аутономну државу 1794. Имали су амбиција да у њу уклопе све до Пловдива, па Пазваноглу сања и о могућности да то буде једно ново исламско Бугарско царство.

 СУТРА: ВОЂЕ СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ БИЛИ СУ ТРГОВЦИ СВИЊАМА 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ТАЈНИ ПОКРЕТ ЗА ДИЗАЊЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА: Петар I Његош је руском цару предлагaо стварање Славеносрпског царства

02. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПЕСНИЦИ РЕВОЛУЦИЈЕ НЕ ДИЖУ, НЕГО ИХ ОБЗНАЊУЈУ: Турска и Аустрија биле су против тога да Србија добије статус елементарне државности

01. 02. 2024. у 18:00

Фељтон

0 30

ФЕЉТОН - СВАКИ СРПСКИ СЕЉАК ЗНАО ЈЕ ЗА ДИНАСТИЈУ НЕМАЊИЋА: Срби, редак народ који је имао свест о својој историји, без књига, да одатле учи

31. 01. 2024. у 18:00

Друштво

0 4

ФЕЉТОН - ОБИЧАН СРБИН ЈЕ ИМАО РАЗВИЈЕНУ СВЕСТ О СЕБИ: Страни писци, познаваоци Срба, истицали су оданост вери код обичног, неуког света

30. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације