СВЕТСКИ ВАЛЦЕР ОД ФУТОГА ДО ПАРИЗА: Штраус је на концерима у Земуну и Београду дириговао у српској народној ношњи

НАЈПОЗНАТИЈИ валцер на свету „На лепом плавом Дунаву“ Јохана Штрауса мелодија је коју, према „Гинисовој књизи рекорда“, зна да отпевуши највише становника Земљине кугле.

Фото: "Википедија"

Већина њих убеђена је да је Јохан Штраус Mлађи ту мелодију компоновао у своме стану у Бечу у улици Пратерштрасе бр 54, али се разочарају када оду у главни град Аустрије, где је Дунав ширине отприлике као Сава у Београду (око 300 метара) и уопште није плав. За нас из Србије осмех нам се, међутим, широко развуче када чујемо да је мелодију валцера „На лепом плавом Дунаву“ Јохан Штраус млађи, називан и „краљ валцера“, компоновао у малом месту поред Новог Сада - Футогу. Како се догодило да Штраус од 2850 километара дужине Дунава ( друга европска река по дужини - иза Волге, која тече 3530 км ), одлучи да валцер компонује баш у Футогу, говори нам следећа истинита  прича.

Штраусу је дуго требало да се у престоници Аустрије уопште пробије као композитор и вођа оркестра, због тога што се његов отац Јохан Штраус Старији плашио његовог талента и спутавао га, још од дечачких дана. Отац се понашао као да му је непријатељ, чак га је натерао да ради као чиновник у банци и није му дозвољавао да узима приватне часове виолине, а сам није желео да му помаже. Због таквог односа са оцем, Штраус је релативно рано почео да показује знаке нервног растројства. Постао је познат тек после очеве смрти (1849), па је 1863. у Бечу најзад постављен за „директора царских балова“. Ипак, нервни напади су се наставили, па је једва дочекао позив Бохуслава Хотека, из редова чешког племства, тада аустријског амбасадора у покрајини Виртемберг, у садашњој Немачкој, који је 1867. позвао Штрауса да дође и проведе неко време у његовој породичној вили у Футогу код Новог Сада.

ШТРАУС, који је тада имао 41 годину, радо се одазвао позиву, јер је, како је остало записано у новосадским аналима, и као младић долазио у тај град. Колико је Штраус тачно боравио у Футогу, у тренутку писања овог текста не знамо, али мора да је то било крајем лета или у рану јесен, када је Дунав ту посебно леп и у његовој води се, иза једне велике окуке, на месту најближем од зграде виле Хотекових, посебно лепо мешају боје сунца и околног зеленила. То могу да провере читаоци овог текста, јер зграда, у којој је била вила, сада припада Средњој пољопривредној школи у Футогу.

Само да напоменемо да су Бохуслав Хотек и његова супруга Вилхелмина били родитељи Софије Хотек, несрећне супруге аустријског принца Фрање Фердинанда, настрадале у атентату, кога је 28. јуна 2014, на Фердинанда извршио Гаврило Принцип. Гаврило је на суђењима јасно признавао да је намеравао да убије Фердинанда, али је више пута поновио да није намерно погодио Софију, нити би икад угрозио једну жену.

Фото "Википедија"

Када се вратио у Беч, Јохан Штраус је прерађивао дело, прво за концерт „Бечког певачког савеза“ заказан за 15. фебруар 1867. године, када је премијерно и изведен. Премијерно извођење није прошло са много аплауза, можда зато што је то вече било резервисано за хорске композиције, а „На лепом плавом Дунаву“ је била оркестарска. Да поправи ствар, бечки песник Јозеф Вејл је накнадно дописао речи, али је Штраус одлучио да композицију поново преради, искључиво за оркестарско извођење, јер су га позвали да је изведе на Светској изложби у Паризу, чије је отварање било заказано за 1. април те 1867. године. Валцер „На лепом плавом Дунаву“ је, у ствари у Паризу доживео своју праву премијеру и дочекан је аплаузима због његовог посебно свечаног тона и распеваности.   

ПАРИЗ је тада, од априла до октобра, буквално био престоница света, па је догађају као што је била Светска изложба био потребан један тако заносни, свечани, валцер. Има још разлога зашто је Јохан Штраус Млађи у Паризу лепо дочекан. Један од њих је да је још као младић подржао Револуцију 1848. и више пута јавно свирао „Марсељезу“ (због чега је, кажу, био и хапшен), али и то да је у једном делу своје каријере постао импресиониран композицијама француског композитора Жака Офенбаха и, под његовим утицајем, почео да компонује комичне опере.

Када су новинари јавили о успеху „директора аустријских царских балова“, пристиглог у Париз из Беча, одмах су почели да стижу позиви за гостовања, па је Штраус са целим оркестром, још док је изложба у Паризу трајала, одржао концерт 1. јула у Њујорку, а 21. септембра, више од месец дана пред завршетак Париске изложбе, одржао концерт пред препуном салом у Лондону, у Ковент гардену. У Лондону је „На лепом плавом Дунаву“ изведен и у његовој хорској верзији.

Новосадски листови су својевремено писали да је Јохан Штраус Млађи, у Нови Сад, први пут дошао са 22 године, 1847. године где је одржао свој први велики концерт, пред препуном салом. Једно вече није било довољно, па је краљ валцера и наредне ноћи забављао Новосађане. Само две деценије касније, он је постао светска звезда, а његове композиције и данас су познате и цењене. Листови из Новог Сада су, својевремено писали да је Штраус из тог града понео неколико успомена преточених у врхунска дела. Компоновао је „Сећање на Нови Сад“ (Erinnerung an Neusatz), фантазију која је настала на основу српских народних мотива. Нажалост, ова композиција је изгубљена, и није сачувана ниједна копија. Наводно, Штраусу су се веома допале овдашње песме, па је често певушио читајући српске песмарице.

Фото: "Википедија"

ПОД  покровитељством кнеза Милоша Обреновића, у време када је у Бечу боравио као изгнаник, Штраус је компоновао више композиција на српске теме које су извођене на веома посећеним српским и словенским баловима. На овим баловима виђенији гости били су Милош и Михаило Обреновић, једанпут, чак, Његош, Вук Караџић и његова ћерка Мина и многи други. Тако су настали "Српски марш" (Serbische Marsch), "Српски квадрил" (Serben-Quadrille) посвећен младом кнезу Михаилу Обреновићу, Александров квадрил (Alexander-Quadrille) посвећен тадашњем српском владару Александру Карађорђевићу...

"Нека је Богу фала, да се један пут и србске арије почеше средством музикалних нота по белом свету разносити, и од страних народа познавати и уважавати, које младој нашој Србадији у Бечу, чрез њи гдин-у Штраусу (сину) имамо благодарити. Господин Штраус млађи намерава подунавске земље посетити, гди би добро било да га Срби са нашим аријама боље упознаду, и да му ту на руке иду." - писале су 1847. године "Србске народне новине" из Пеште. Штраус је те године са својим оркестром наступао не само у Новом Саду, већ и у Земуну, где је је дириговао обучен у српску народну ношњу, Београду и Панчеву.

„Хвала т' Немче што виспреним умом
Србске песме у музику слажеш
Изводећи игре благородне
Беч се с њима а и даљни Париз
Наслаждава на пиру весели
Јошт кад б' реко одкуд ти та мисо?.
(Аристид Николић, Ода Јохану Штраусу Млађем, 1847).

СУТРА: СПЕКТАКУЛАРНИ СПОМЕНИЦИ СВИХ  МЕЂУНАРОДНИХ ИЗЛОЖБИ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

САЧУВАНИ ПАВИЉОНИ ДРЖАВЕ КОЈА НЕ ПОСТОЈИ: Југословенски павиљон из Монтреала данас је Поморски музеј у граду Гранд Банк

23. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ТРИЈУМФ ВИДОВДАНСКОГ ИСТОРИЈСКОГ МИТА У РИМУ: Италијанска краљица Јелена, ћерка краља Николе, 1911. говорила је песме о Косову

21. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

СРБИЈА ИЗЛOЖИЛА МАЛО ЧУДО - ПРЕТЕЧУ РАЧУНАРА: Страни дописници пуни речи хвале – Српски павиљон најбогатији по здању и најлепши по стилу

20. 01. 2024. у 18:00

Друштво

0 3

СРБИЈА ЈЕДИНА МОНАРХИЈА НА ПЕТОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ: Наш павиљон сматран за један од најуспешнијих 1889. године

19. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације