ПОСТАЛЕ СУ МЕЂУНАРОДНИ ДОГАЂАЈИ: У Сан Франциску је 1915. била изложба у време највеће офанзиве Немачке на Србију

ОДЛУКЕ о одржавању великих изложби, па и оних које су достигле ранг ЕКСПО, у почетку су доносиле искључиво земље организатори, које су такве догађаје желеле да употребе за даљу промоцију својих економских успеха и напредовања, понекад и за достизање појединих политичких циљева, а земље учеснице својим присуством и ангажовањем су доказивале важност и основаност таквих ставова.

Foto: Vikipedija

Од 1928, када је у Паризу усвојена конвенција о међународним изложбама, Биро за међународне изложбе (БИЕ), чије је седиште у Паризу, постао је регулаторно тело које прописује начине одржавања и услове под којима се изложбе међународног значаја одржавају. Његове одлуке почеле су да се примењују од 1931. године.

У Паризу се дошло и до дефиниције којом су светске изложбе представљене као „глобални догађаји посвећени проналажењу решења за фундаменталне изазове са којима се човечанство суочава, нудећи путовање унутар одабране теме кроз занимљиве и импресивне активности“. Организовани и подржани од стране влада и окупљајући земље и међународне организације (званичне учеснике), ови велики јавни догађаји су отада без премца у својој способности да окупе милионе посетилаца, створе нову динамику и катализују промене у градовима домаћинима.

Четири врсте сајмова се организују под покровитељством Бироа за међународне изложбе (БИЕ): Светске изложбе, Специјализоване изложбе, Хортикултурне изложбе и Тријенале у Милану.

ИЗЛОЖБЕ отада окупљају свет у великом и заједничком пројекту за проналажење решења за фундаментални изазов са којим се човечанство суочава. Овај изазов се решава кроз тему изложбе, која делује као одскочна даска за оно што ће учесници приказати и који ће интелектуални и културни догађаји бити организовани. У духу образовања и комуникације, заједничка забринутост заснована на теми Експо  подстиче међународне учеснике да размењују идеје и најбоље праксе, да пронађу решења и развију нове облике сарадње у окружењу без сукоба.

Карактер светских сајмова, односно изложби, еволуирао је од првог из 1851. године. Могу се разликовати три ере: ера индустријализације, ера културне размене и ера брендирања нације. Прва ера, ера „индустријализације“, је покривала године од 1850. до 1938. У тим годинама светске изложбе су биле углавном фокусиране на трговину и приказивале су технолошка достигнућа и изуме. Светске изложбе биле су платформе за најсавременију науку и технологију из целог света.

Светска изложба у Њујорку 1939–1940, и онe којe су уследилe, ималe су другачији приступ, мање фокусиран на технологију и више усмерен на културне теме и друштвени напредак. На пример, тема сајма 1939. била је „Изградња света сутрашњице“; на Светском сајму у Њујорку 1964–1965, то је био „Мир кроз разумевање“; Од Светског сајма 1988. у Бризбејну па надаље, земље су почеле да користе изложбе као платформу за побољшање свог националног имиџа кроз своје павиљоне. На "Експо 2000" у Хановеру, земље су изградиле сопствене архитектонске павиљоне, улажући у просеку 12 милиона евра свака. С обзиром на ове трошкове, владе понекад оклевају да учествују, јер користи можда и не оправдавају трошкове. Међутим, иако је ефекте тешко измерити, независна студија за холандски павиљон на "Експо 2000". проценила је да је павиљон (који је коштао око 35 милиона евра) донео око 350 милиона евра потенцијалних прихода холандској економији.

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ изложбе су мањег обима и улагања и генерално краћег трајања; између три недеље и три месеца. Раније су се ове изложбе звале Специјалне изложбе или Међународне специјализоване изложбе, али се ови термини више не користе званично. Њихова укупна површина не би требало да буде већа од 62 хектара, а организатори треба да изграде павиљоне за државе учеснице, без закупнине, накнада, пореза и трошкова. Највећи павиљони не би требало да буду већи од 1.000 м2. Између две Светске изложбе може се одржати само једна специјализована изложба. Специјализоване изложбе (формално познате као међународно признате изложбе) обично су уједињене прецизном темом—као што су „Енергија будућности“ ("Експо 2017" Астана), „Живи океан и обала“ ("Експо 2012" у Јеосу) или „Забава у доба Технологија“ ("Брисбејн", "Експо 1988"). Такве теме су специфичније од ширег обима светских излагања.

Foto: Vikipedija

Специјализоване изложбе су обично мањег обима и јефтиније за одржавање за комитет домаћина и учеснике, јер су архитектонске накнаде ниже и они треба само да прилагоде простор павиљона који је бесплатно обезбеђен од организатора, обично са већ завршеном монтажном конструкцијом. Земље тада имају могућност да "додају" сопствене боје, дизајн итд. спољашњој страни монтажне конструкције и попуне унутрашњост сопственим садржајем. Ове изложбе дају земљама организаторима више простора да размахну машту и покажу свој карактер.

То нигде није експлицитно одређено, али је чињеница да светске изложбе, било које врсте, се не одржавају у време великих сукоба. Када се погледа списак одржаних светских изложби, лако је утврдити да је можда само једна изложба типа ЕКСПО одржана у време сукоба и то у САД у време Првог светског рата. То је била изложба названа „Међународна изложба Панама-Пацифик“, која је одржана у Сан Франциску и трајала скоро читаве године, од фебруара до децембра 1915, у време највеће офанзиве Немачке на Србију и страшног повлачења српске војске и цивила преко Албаније.  

ИЗЛОЖБА је, наравно, најављена и припремана много раније, са главним циљем да се током њеног трајања отвори годинама грађен Панамски канал, значајна комуникација која је омогућила скраћивање времена пловидбе између Атлантског океана и Пацифика, а који је почео да се копа 1883, док су грађевински радови трајали од 1904. године до 1914. Осим тога, америчке власти су ову изложбу делимично планирале и да би се, кроз њене трошкове, санирале последице снажног земљотреса, који је погодио тај регион 1906. године.

Упадљив је мали број земаља учесница (24), јер се рат тада већ био почео да приближава америчком континенту, а свакодневне вести су упозоравале на дејствовање немачких подморница недалеко од америчких обала...Али, у Сан Франциску нису одустајали од америчког начина да се оно што они раде прикаже великим. Једна од акција било је успостављање директне телефонске линије из Њујорка до Панамског канала, како би грађани на супротној америчкој обали, „телефоном могли да чују таласе Тихог океана“, како се другачије назива Пацифик.

Ова светска изложба, због тога није карактеристична и потврђује неписано правило да ЕКСПО и друге светске изложбе нису биле могуће у свом пуном значају и димензијама док се нису створили услови побољшањем светских комуникација: авионског и другог брзог саобраћаја. Али, исто тако, ниједна земља која креће у организовање светске изложбе, за шта је потребно неколико година, није планирала да у то време започне или учествује у неком сукобу.

СУТРА: ТЕСЛИН ТРИЈУМФ НА ЧИКАШКОЈ ИЗЛОЖБИ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ЕКСПО СТАРИЈА ОД ОЛИМПИЈАДЕ: За становнике Земљине кугле деценијама су биле много интересантније, привлачније и узбудљивије

15. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ДОНОСИ ПРОФИТ И ПОСАО ЗА СВЕ НАС: Србија имала највећи број гласова у сва четири круга гласања за ЕКСПО 2027.

14. 01. 2024. у 18:00

Политика

74 7

ВУЧИЋ: Сезона празника полако пролази, а ми без стајања настављамо да радимо на свим фронтовима мењајући лице наше Србије

14. 01. 2024. у 13:34

Политика

60 91

ЕКСПО 2027 ЈЕ НАШ ЦИЉ: Вучић - Ми Срби морамо себе да питамо шта је то што желимо од себе, од државе

07. 01. 2024. у 11:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације