СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ДОНОСИ ПРОФИТ И ПОСАО ЗА СВЕ НАС: Србија имала највећи број гласова у сва четири круга гласања за ЕКСПО 2027.

ДАН после објаве у медијима да ће Београд бити домаћин Међународне специјализоване изложбе „Експо 2027“, на концерту јапанског пијанисте у сали Коларчеве задужбине у Београду 23. јуна 2023, честитке писцу ових редова почели су да директно упућују присутни Јапанци, дипломате из Амбасаде Јапана и пословни људи, представници јапанских фирми у Србији.

Фото: Новости

За Јапанце који бораве у Србији то је била вест дана за нашу земљу на почетку прошлог лета, а мени су честитали као дугогодишњем дописнику Танјуга и извештачу из Јапана, који је, у том својству, често писао и о привредним темама. „Биће много ангажовања и посла за све нас“, рекао ми је у паузи тог концерта и нови амбасадор Јапана у Србији, његова екселенција господин Акира Имамура, који је тек био стигао у Београд и у том тренутку још није био предао акредитиве председнику Србије Александру Вучићу.

Друга серија честитки те исте вечери сачекала ме је код куће, хрпа мејлова, већина пристиглих из Токија, Кјота, Кумамотоа и других јапанских градова. Пријатељи из Јапана радовали су се због нас, али желели су и да ме обавесте да и Јапан има разлога за радовање, јер су учесници 170. самита Генералне скупштине Међународног бироа за изложбе (БИЕ), оног истог тела које је изабрало Београд за домаћина, донели одлуку да се   „Експо 2025“ одржи у јапанском граду Осаки ( трећем по величини јапанском граду – иза Токија и Јокохаме ).

ЈАПАНЦИМА је посебно било интересантно то што је је Србија, упркос великој конкуренцији градова из САД, Тајланда, Шпаније и Аргентине, имала највећи број гласова у сва четири круга гласања, а они који су тај скуп у Паризу пратили уживо, запазили су да су у кампањи Београда у кандидатури за  „Експо 2027“, поред представника Владе Србије и Града Београда, учествовале и многе познате личности из Србије, међу њима најпопуларнији у Јапану тенисер Новак Ђоковић и виолиниста Стефан Миленковић.

У Јапану, иначе, постоји веома широк круг личности, бивших дипломата са мандатом у нашој земљи, чланова њихових породица, професора универзитета, ранијих београдских „ђака“, лектора за јапански језик, који су били ангажовани на Филолошком факултету у Београду, уметника који су посећивали Србију, излагали своја дела или организовали концерте и друге уметничке наступе, јапанских грађана у браку са грађанима Србије, који у тој далекој земљи, из чистог ентузијазма, промовишу Србију. Велики број њих те исте вечери ми се директно јавио мејлом, или преко својих налога на „Фејсбуку“.

FOTO: Novosti

ЈАПАНЦИ воле међународне скупове и изложбе, привредне и остале, спортска и друга такмичења, јер су, вековима изоловани на својим далеким острвима, схватили њихов значај за комуникацију са светом, посебно после Олимпијских игара у Токију 1964. и Међународне изложбе  „Експо“ у Осаки 1970. године. После дугог периода у коме је за Јапан био резервисан положај „светског парије“, земље заборављене после Другог светског рата, због тога што је била један од његових виновника и зато што је из рата изашла поражена, Јапан је 1964. у Токију могао да се представи свету као држава у економском успону и као веома организована земља.

Јапанци су дочекали стране посетиоце пристигле поводом Олимпијских игара у Токију 1964. суперекспресом шинкансен, возом најбржим на свету, а из Токија је први пут у свету кренуо сателитски пренос „ за целу Земљину куглу“ ( баш једног од спортских догађаја ). После Токијске олимпијаде свет су почели да освајају прво јапански борилачки спортови, а онда и нови тренд здраве исхране, уметности и вештине, као што је уређивање вртова, аранжирање цвећа - икебана и још много тога. 

Још већи успех за Јапан  (бар тако они мисле) било је одржавање Светске изложбе „Експо“ у Осаки 1970, шест година после Олимпијских игара у Токију. На изложби је, рачунајући и Јапан, учествовало 77 земаља, 32 изложбена павиљона била су подигнута на површини од 330 хектара, а укупно је изложбу, од 15. марта до 13. септембра (под паролом „Прогрес и хармонија за човечанство“)  посетило 64.218.770 људи . Просечно је изложбу дневно разгледало 350.000 посетилаца, а рекорд посете постављен је 5. септембра, укупно је у том само једном дану ( субота ) било 836 000 посетилаца. Рекорд посете „Експо“ после Јапана тек је превазиђен недавно у НР Кини, на ЕКСПО Шангају 2010. године.

И ТОКИЈСКА  Олимпијада и „Експо“ у Осаки били су први пут одржани догађаји те врсте у Азији, па је Јапан тако добио прилику да заузме неку врсту позиције лидера континента, а пословична јапанска тачност и умеће организације представили су једну земљу која жели да заузме највиша места у свету и на економском плану. После дугог периода резигнације и замора ратом, Јапан је најзад поново имао енергију да ради, производи и живи, што је доказао, јер од те две године почиње и ера јапанског економског успона.

Укупни финансијски ефекат Међународне изложбе „Експо 1970“ у Осаки био је 3,5 трилиона јена (у региону Осаке био је 1,1 трилион јена, а тада се 360 јена мењало за долар). Само у изградњи павиљона и уређењу целог простора учествовало је директно 220.000 људи, а у целој земљи ангажовање се рачуна на милионе учесника. Одмах после завршетка изложбе основана је фондација која додељује финансијска средства за пројекте широм света. Према сазнању аутора овог текста, најмање два пројекта последњих година пријатељи Србије из Јапана реализовали су у нашој земљи уз помоћ средстава из Фондације „Експо“ у Осаки 1970. године.

Многи дошљаци у Јапан у време Олимпијских игара у Токију, а касније и за време „Експо“ у Осаки, нису могли да схвате како су Јапанци за тако кратко време после Другог светског рата могли да остваре толики напредак. Многи кажу да је тајна, између осталог, и у дугом радном времену и чињеници да запослени на послу и после радног времена често сатима остају заједно. То им даје прилику да се добро упознају и да, кад треба, запну и учине немогуће.

ЈЕДАН јапански лекар, који је око десет година провео у САД, после деценије одсуства вратио се у Јапан и запослио у луци града Кобеа, близу Осаке, у карантинском делу, где се проверавао увоз животних намирница и другог. Свакога дана долазио је тачно на почетак радног времена на посао, али је био зачуђен када је видео да су увек сви, сви осим њега, били на радним местима. И то свакога дана. Једанпут га је позвао директор луке и запитао: „Видим да Ви свакога дана тачно на време долазите на посао?” „Да”, поносно је рекао лекар. „Али, Ви вероватно примећујете да смо сви, укључујући и мене, увек на својим радним местима када Ви уђете?” „Да, то сам приметио”, збуњено је рекао лекар. „Молим Вас да од сада долазите на посао раније, Ви одлучите колико раније ће то бити, али је веома важно да будете ту раније, пре почетка радног времена”, рекао му је директор. „Али, на мом радном месту има веома мало посла, царински прекршаји који би захтевали моју помоћ или интервенцију се ретко догађају...,” инсистирао је лекар. „Ништа не брините, важно је да дођете на посао раније, да будете у складу са осталима. А, ако већ немате посла, читајте неку књигу. Могу и ја да Вам позајмим неку од својих књига”, мирно је закључио разговор директор.

СУТРА: СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ЕКСПО СТАРИЈА ОД ОЛИМПИЈАДЕ

Препоручујемо

Политика

74 7

ВУЧИЋ: Сезона празника полако пролази, а ми без стајања настављамо да радимо на свим фронтовима мењајући лице наше Србије

14. 01. 2024. у 13:34

Политика

8 53

EXPO ЋЕ ДОНЕТИ КВАНТНИ СКОК СРБИЈИ: Мали о значају највеће светске манифестације у 2027.

07. 01. 2024. у 22:19

Политика

36 121

ЗА ТРИ ГОДИНЕ НАЈВЕЋЕ ГРАДОВЕ НЕЋЕМО ПРЕПОЗНАТИ: Вучић о пројектима који су пред Србијом - "Све да променимо у земљи"

07. 01. 2024. у 12:08

Политика

91 3

ОДЛИЧНИ САСТАНЦИ СА ТИМОВИМА ЗА ЕКСПО И ВАЖАН РАЗГОВОР СА АМБАСАДОРОМ КИНЕ: Вучић у дворишту очеве куће - Природа је најлепша када пада снег

08. 01. 2024. у 13:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације