ФЕЉТОН - ШЋЕПАН МАЛИ РАСПИСУЈЕ ПРВИ ПОПИС У ЦРНОЈ ГОРИ: Шћепан је пазарни дан померио у недељу у петак, да би народ могао да иде у цркву

У ЈУНУ 1770. од новца што му је оставио Долгоруков, Шћепан је замислио да створи суд који би имао општеплеменски карактер, и чији би задатак био да мирним путем решава све међуплеменске сукобе и одржи ред у Црној Гори.

Манастирска црква св. Николе у Доњим Брчелима где је сахрањен Шћепн Мали, Фото Википедија

Због тога је на Цетињу сазвао народну скупштину и све главаре. На Скупштини, Шћепан Мали је обавестио народ “да стање у нашој земљи изискује да створимо суд од најугледнијих људи народних првака из разних племена, који више неће припадати једном племену него свима нама”. Предлог је наишао на опште одобравање народа, пре свега, јер је дошао од “цара”. По “царевом” предлогу Скупштина је одредила дванаест најистакнутијих племенских главара из разних црногорских племена да представљају тај суд, а Скупштина се обавезала да ће испуњавати све закључке овог изабраног суда. Тако је образован први стални суд у Црној Гори.  (Тај суд није био новост у Црној Гори. Први пут је образован за време владике Данила са истим циљем.)

Шћепан Мали је наредио да овај суд остане стално код њега, радећи под његовом управом, посебно када се решавају крупни међуплеменски спорови. То му је, између осталог, било потребно јер је током градње пута кроз Црмницу био рањен од мине.  (Према неким подацима од експлозије мине Шћепан је имао 62 ране, остао без једног ока, сакат у једној руци и без обадвије ноге.)

Није се могао кретати, нити обилазити племена као што је то радио пре, па је зато овај суд требао да извршава његову вољу и испуњава његова наређења. Сви извори, иначе, потврђују да је Шћепан Мали добро познавао обичајно право и да је на основу обичаја и навика веома успешно, уз подршку истакнутих главара, решавао сваки међупле- менски спор који се дешавао у Црној Гори.

ЧЛАНОВИ суда нису стално били код Шћепана. Половина чланова обилазила је племена, а са другом половином Шћепан је решавао хитнија и важнија питања. Свим племенским главарима било је наређено да у свему морају извршавати наређења чланова сталног суда кад дођу у њихова племена. У случају противљења суду, или напада на чланове суда, Шћепан је примењивао, веома, до тада незапамћене оштре казне. Тако је једном приликом 1772, наредио да се обеси угледни главар из Катунске нахије само зато што није пристао да плати глобу коју је претходно одредио судија сталног суда. Исти случај је био и са једним главаром из Црмнице.  По наредби Шћепана Малог један Црногорац је обешен само зато што је чибуком ударио брата угледног Катуњанина који је служио код Шћепана Малог, као добар познавалац катунских обичаја. Једног другог Црногорца обесио је на брест на Његушима пред својим станом због тога што је био лажно оптужен да је у свом стаду задржао једну залуталу овцу, а да то није пријавио племенском главару. Касније, када се утврдило да тај човек није био крив, па када је о томе обавештен Шћепан Мали, према извештају млетачког изасланика 1773. “плакао је као мало дијете и чупао косе са главе као да се помамио”.  Месец дана после тога није никоме судио нити је дозвољавао да га на носилима износе пред кућу, какав је обичај имао.

СТАЛНИ суд од 12 људи, како је речено, настао је као средство решавања међуплеменских сукоба и увршћивања слоге и јединства међу племенима. Да би ту функцију могао остваривати морао је имати материјална средства да се одржава и развија. Таквих средстава Шћепан није имао, осим оно мало новца што му је оставио Долгоруков. Зато је Шћепан наредио да се приходи са имања Цетињског манастира предају њему у сврху издржавања суда. Али, ни ти приходи нису били довољни. Судијама који су обилазили племена Шћепан је плаћао 50 талира годишње, а од глобе плаћао је судије које су биле код њега. Године 1769. увео је порез у натури, али га није могао скупљати у удаљенијим племенима.

Активност Шћепана Малог није била само усмерена на сузбијање крвне освете и пљачке.

Планирао је и друге значајне мере у којима је некада и сам учествовао. Када је требало поделити помоћ из Русије, Шћепан је наредио члановима сталног суда да пошаљу наредбу свим црногорским главарима да се изврши попис становништва у свим црногорским племенима. Попис се одвијао споро, због тога што није било писмених људи, него су калуђери и писмени људи из Приморја вршили тај попис. Смрћу Шћепана Малог прекинут је рад на попису.  (Колико се попис одвијао споро сведочи и један калуђер Саватије, из манастира Маине, који каже: “По мјесец дана остајало се у поједином селу док се изврши попис”.)

ТАКОЂЕ, у једном писму које је упутио свим нахијама, Шћепан је наредио да се пазар одржава петком, а не недељом, како је до тада било, како би народ могао ићи у цркву. Да би се то испоштовало свако село, по Шћепановој наредби, мора да изабере једног човека који би се старао о извршењу наредбе. Максимално је прописао цену жита и кукуруза, а разлика између старе и нове цене припадала је њему.

Шћепан Мали за време своје владавине није извршио корените промене, али је увео низ мера које до тада нису биле познате и примењиване у историји Црне Горе. Дубоко разумевајући значај племенског и националног јединства много је учинио на његовом јачању. Предања и представе о црногорској независности од Турака, учвршћени на епским победама и народним зборовима, отпочели су, уосталом и са Шћепаном Малим. Оне, у које је највише веровао упућивао је да мире завађена племена и да их подсећа на важност заједништва и слободе. Мере које је примењивао убрзале су процес стварања државне власти у Црној Гори, и зато је било историјски и научно неправедно прећуткивање његовог значаја.

САМОВОЉА И БРУТАЛНОСТ  

СПОМИЊАЊЕ Шћепановог имена буди контроверзна осећања. Стил његове владавине карактерише самовоља и бруталност. Али, Шћепан Мали није ни могао, а ни умео другачије да влада, осим онако како је владао. Владајући насиљем, бивајући строг и непредвидив у одлукама обезбеђивао је свој ауторитет. Црна Гора тог времена, требала је таквог неоспорног владара и вођу какав је он био и добила га је. Био је, без сумње, једна од најтајанственијих, али и најконтраверзнијих личности у галерији црногорске историје.

 КРАЈ 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ШЋЕПАН У ЛАВИРИНТУ ЦРНОГОРСКЕ ИСТОРИЈЕ: Ниједан црногорски владика пре Шћепана није успео да ограничи племенску самовољу

12. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ШЋЕПАН НАЈЈЕФТИНИЈИ ЦАР У ЧИТАВОМ СВЕТУ: Руски амбасадор у Бечу Гаљацин називао је Шћепана Малог "Црногорски месија"

11. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ЊЕГОШЕВА РАДОЗНАЛОСТ ЗА СУДБИНУ ЛАЖНОГ ЦАРА: Дубровчани су се додворавали Шћепану и молили да их заштити код руске царице

10. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - Мистерија о Шћепану као потомку Балшића

09. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације