ФЕЉТОН - ШЋЕПАН НАЈЈЕФТИНИЈИ ЦАР У ЧИТАВОМ СВЕТУ: Руски амбасадор у Бечу Гаљацин називао је Шћепана Малог "Црногорски месија"

СПИСАК историјске грађе која је била припремљени за Његоша у Венецији обухватала је 245 документа.

Његош је користио грађу за спев "Лажни цар Шћепан Мали" из Венецијанског архива, Фото Литографија Анастаса Јовановића

Осим неколико уговора из XIV и XV века у питању су првенствено депеше млетачких провидура у Котору од краја XVI до краја XVIII века. При томе, документа која обухватају период од 1767. до 1771. год. односе се на време владавине Шћепана Малог, и представљају делове из извештаја ванредних которских провидура Паквила Чикоње и Гаетана Молине.  Његош је, иначе, у Предговору свог спева, који је написао три године после боравка у Венецији, пропустио да наведе и Молинове извештаје. Као изворе из венецијанских архива он наводи, осим депеша Чикоње, само депеше конзула у Скадру Дауда и амбасадора у Цариграду Јустињанија.

С друге стране, Његош није био стручан, а није имао ни довољно времена, да се на основу венецијанских архива упусти у озбиљнија историјска истраживања. У Предговору наводи једанаест података добијених из венецијанских архива које је користио у писању “Лажног цара Шћепана Малог”. Њега су посебно интересовала имена црногорских главара која су се појављивала у тим документима, а однос Млетачке Републике према Црној Гори њему је, већ одавно, био познат. Сигурно је, да се Његош није упознао са свим документима која су венецијански архиви садржавали, а који су се односили на Шћепана Малог. Тако се може објаснити што је, не знајући за депеше генералног провидура Ренијера, игуману Теодосију Мркојевићу дао, у свом спеву, сасвим супротну улогу од оне коју је он у стварности имао.

У ЦЕЛИНИ посматрано, Његошава истраживања у венецијанском архиву мало су, или нимало, утицала на његово схватање личности Шћепана Малог. Његош се углавном, када говори о Шћепану Малом, придржава ставова које је о њему изложио Сима Милутиновић Сарајлија у својој “Историји Црне Горе”. Дакле, Шћепан Мали је лажљивац, варалица и митоман, који са безброј детаља прича о појединостима за које га нико не пита на свом путу од Петрограда до Црне Горе. Ипак, Његош није могао да прећути успех који је Шћепан постигао у наметању своје власти Црногорцима, а посебно правду коју је успео да успостави. Шћепан Мали није похлепан и задовољава се малим, каже Његош чиме потврђује речи попа Андрије Ђурашковића савременика Шћепана Малог, који је тврдио да у свету нема јефтинијег цара.  (Дневни трошкови господара Црне Горе су ока хлеба, пола оке меса и два диплаша да му један дан свирају на дипле, каже се у једном извештају.)

На основу венецијанских депеша, у које је имао увида, Његош личност Шћепана Малог објашњава његовом мистеријом. Наиме, Шћепан Мали за себе верује да је божји изасланик, одређен да уништи зло, успостави владавину правде, окупи подељена црногорска племена и да буде њихов месија. ( У спеву “Лажни цар Шћепан Мали”, у Првом чину, стиху 563 Шћепан каже: “Може бити да сам ја месија”. Сличне речи изговорио је и руски амбасадор у Бечу Гаљацин називајући Шћепана Малог “Црногорски месија”.)

СУВИШЕ је наивно веровати да је Његош о Шћепану Малом мање знао од нас. Иако у појединостима различита, његова знања и због бројности извора и због близине времена остају ненадмашива. Све оно о чему су људи, окупљени око огњишта, могли говорити у једном свету чија је усмена култура била моћна, велики број догађаја, присећања и анегдота притискали су памћење великог песника када је говорио о Шћепану Малом. Много тога, нама непознатог о Шћепану Малом, било је Његошу сасвим блиско, док је мало тога што смо ми накнадно сазнали могло за њега бити потпуно непознато.

Све што је Његош написао о Шћепану Малом настало је на веома разноврсној основи, у коју улазе усмена сведочанства, архивска документа и шпијунски извештаји. Из свега тога, Његош извлачи негативну димензију самозванчеве појаве који се уживео у херојску судбину. Осећај нелагодности карактерише његов однос према Шћепану. Он је одабрао начин негативног виђења Шћепана Малог и умањивање његових правих својстава, игноришући при томе и оне историјске подстицаје, иначе, примерене за романтичарска схватања тајанствене личности која је загонетног порекла и значајне унутрашње снаге.

ШЋЕПАН Мали почиње као храбри самозванац, као човек који показује један велики циљ стремљења, корак од ничега ка престолу и неограниченој сили, да би на крају, као разоткривена варалица лишена сна постао неодговорно и плашљиво биће. Из тога се може оправдано закључити да је умањивање значаја Шћепана Малог од стране Његоша било, пре свега, политички и историјски мотивисано, односно имало политичку и династичку мотивацију.

Из свега напред реченог, види се да је личност Шћепана Малог заокупљивала историјску и књижевну пажњу дуже од два века. Још од Његошевог доба покушава се расветлити порекло и улога загонетног “самозванца” и “цара”. При томе, научна слика о њему се мењала посебно у последњих неколико деценија. Али, и поред тога што су неке представе из XIX века одавно постале мит, за Шћепана Малог се и даље везују многе контрадикторности. Уз његову личност, као наслеђе, још постоји негативан предзнак. Уз мноштво нових чињеница, он се и даље назива скитницом, лажовом и варалицом, као и онда када се о њему говорило да је “лакомислена или сасвим будаласта протува”, по речима мајора Розенберга из 1769. године.

ЗНАЧАЈАН допринос у расветљавању мистерије идентитета Шћепана Малог покушали су дати и савремени историчари. Захваљујући њима разоткривене су неке претпоставке Шћепановог порекла и извесна подударност историјских чињеница. Наиме, готово у исто време објављују књиге у којима тврде да су др. Јован Баљевић из Братоножића и Шћепан Мали иста личност. Петровић је књигу “Шћепан Мали - загонетка је решена” објавио 2001. године, а Мартиновић своју “Др. Јован Баљевић (или Шћепан Мали) - живот и рад”, 2002. године Претходно је др. Петровић објавио велику и значајну студију о Шћепану Малом 1992. гододине “Шћепан Мали - загонетка историје”. Они су покушали да нека нова “сазнања” о животу, племенском пореклу и опредељењу руског официра Јована Стефановог Баљевића, који је пре више од 250 година стекао високо академско образовање и богато животно искуство у европским оквирима, доведу у везу и повежу са понашањем и чињењем Шћепана Малог, од његовог првог појављивања у Маинама до краја његовог живота у Брчелима. Упоређивањем расположивих докумената покушали су утврдити и објаснити подударност ове две личности, уопштити те чињенице и јавности понудити доказе да је решена до тада највећа загонетка црногорске историје.

Међутим, тврдње др. Растислава В. Петровића и др. Душана Мартиновића да је Јован Баљевић из Братоножића црногорски владар Шћепан Мали заснована је на потпуно немогућем основу, и без обзира на велики значај докумената, који су презентовани, представља покушај доказивања онога што се не може доказати. Али, њихове тврдње, засноване на неким нелогичностима, некада и на погрешном тумачењу докумената бивају прихваћене и од неких других историчара.

ЈУНАК ИЛИ КУКАВИЦА  

ЧИЊЕНИЦА да је Шћепан Мали прекинуо континуитет владавине владика из династије Петровић, била је довољан разлог да Његош Шћепана Малог представи, не само као политичку варалицу него и да нагласи његове црте кукавичлука. Супротно неким извештајима који су говорили о Шћепану као јунаку, који учествује у бојевима против Турака, Његош га приказује као кукавицу која бежи склањајући се пред турском опасношћу.

Шћепан Мали је за Његоша супротност црногорском епском типу и нема његову одлучност.

СУТРА: ШЋЕПАН У ЛАВИРИНТУ ЦРНОГОРСКЕ ИСТОРИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ТЕАТРАЛАН И РАЗМЕТЉИВ ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ: Постоје подаци да је о Шћепану писао и италијански пустолов Ђакомо Казанова

08. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ДОУШНИЦИ ПУНИ ДУКАТА КРСТЕРЕ ПО ЦРНОЈ ГОРИ: Шћепану Малом су приписивана чудотворна својства која су се граничила са фантазијом

06. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ШЋЕПАН У ЛАВИРИНТУ ЦРНОГОРСКЕ ИСТОРИЈЕ: Ниједан црногорски владика пре Шћепана није успео да ограничи племенску самовољу

12. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ЊЕГОШЕВА РАДОЗНАЛОСТ ЗА СУДБИНУ ЛАЖНОГ ЦАРА: Дубровчани су се додворавали Шћепану и молили да их заштити код руске царице

10. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације